Šumadinka

10912} У Б ■£> О Г Р А Д У

ШУШ Л И С Т жшшижт® тттшт,

ЧГЂ

УчредликЋ и иадавак .. >* ' . \ 41 ' l ......-С

ТЕЧ, V.

Оваи листл нзлази^ка табаку Вторн 5, а за пола годввММО. цва^1ц. За or

(ЦУ1Ђ ri»0:SilS'I» ДОГА^АИ.

( к р а и )

Mbi смо.*мислимг., дуго за асталомЋ сћдили, не збо млоги ела, ! почемЂ е управо оснмђ сира едпо ело 6?ј1-;о него збогљ нашег-b землака кои е своимг. лакрдјнма ц) ¥ ло друштв«, осимљ мене, увеселнвао. одђ свеп; к: звогђ раз ^овора ништа чуо нисамћ, ерт> самк е, л v смишлио, -како 'да се изг. овогг. разбоини jiiorb зда спасемо; чудо ми баше само, што наст. пре Ht о насЋ потукч'. ране и часте; иадг насв лмачнг 0 ■ гти "• Г11-. ■ . v ' "Јадп "-iye.vi'b да моиђ землдку, кои е бапп, нашу истоpiio живота и путоваин почео причати, баба рћчв пресћче, монудивши fiaci. ст 3 некимљ извиниванКмт., да за ноћасЋ морамо опростити, што ћемо у еднои собици на тавану спавати, ерт> иначе немамо гдћ мћста. Мои земллкћ хтћде да iouiTi. остане, но а га оштро и лготито погледамт. и за руку повучемЂ. да се морао иа брзу руку сђ друштвомг. опростити и самномЂ баби узг. едне рђаве басамаке на тавант. слГ.довати. Баба наст. уведе у едну малу оџаклно сх. малимЂ прозорчићемЂ, еднимЂ рђавимЂ креветомЂ и сђ вмше кука ченгела, о коима су суви бугови, шунке и кобасице висили. Ово е за мене ужасно позорћ бмло : прва мисао, иоа ми као муиа кро .зђ главу прође. бмла е „И твои ће бутЂ сутра могке бмти у овои касапници висити!" Баба намЂ покаже креветЂ, у комђ ћемо обоица снавати, потакне ватру у оџаку и рече намЂ "лаку ноћљ." Кдва дочекамЂ оваи чзсђ , да нзсђ двое еданпутЂ насамо осганемо; поћутимЂ мало, дочђ баба доле сиђе; na почнемЂ тихимђ гласомЂ више шапућући али сђ наивећимЂ гнћвомЂ и нрости момђ другару читати, како е могао своЈомЂ лакомислености наст^ у ово жалостно стан1. довести: заЈито е примт понуду ови зликоваца и одма сђ нћима за вечеру сћо; што насв издаде, да смо мм Французи; зарЂ незна, да овм лшди вмше на насЂ мрзе, но на ђавола; кои га тера, да каже, колико мм новаца имамо; и заклгочим-Б мои говорЂ овимђ рћчма : „Све

и ct. гимђ te загнгори v дајтукЂ * скоро поч, укаги. Н останемЂ сасвичЈЂ пораженЂ, разми!плавашћи како бм се одђ престоеће ми сигурне смрги спасти могао. ДођемБ кђ прозору. кои е тако малми бмо, да бм се човекљ сђ тешкомЂ мукомЂ провући могао, погледамЂ крозЂ нћга доле, но ништа се одђ густе помрчине «ie видити могло; све е наполго мирно бмло и спавало, до Два три рундова, кои се еднако око куће шећау, и кои бм свакогЂ бћгунца одма растргли. и тимђ посао свомђ нрвожендномЂ газди уштедили. П одђ овакимЂ изгледима шта самв могао радити, но f^a поредЂ ватре сћднемЂ и мирно конацЂ живота очекуемЂ. МинутЂ е за минчтомђ и сатЂ за сатомЂ промицао и н самЂ еднако поредЂ оџака ватру често потичуђи и у жарЂ и пламенЂ блеећи сћд!о, незнагоћи садЂ ни ЈсамЂ. шта самБ мисл1о. СћтимЂ се и погледимЂ на сатЂ и видимђ да е три сата преко поноћн прошло; ово ме мало обдори и разбуди опетЂ надежду. да ћемо и остало бреме може бмти тако срећио проћи иао и донда; та ме мисао толико више обрадуе, што opy^ia никаквогЂ при нама неимадосмо. ерЋ су наши четири пиштола у онои забуни на конвима остали. Сћ веселЈимЂ окомђ погледамЂ садЂ на могђ друга и станемЂ се лготити, што и н онако неспавамЂ . него као вћштацЋ сву ноћт^ кодћ ватре сћдимЂ. На еданпутЂ осћтимЂ, да се неко доле у кући миче к чуемЂ neniK разговорЂ крозЂ димнлкђ ., кои е сђ димннкомђ гоонћимЂ у еданЋ сведенЋ бвш. Скочимђ ближе кђ зиду