Šumadinka

ктакк

ЕРА КЂ Н ОК Еракг. бси ии видГо „Шушадинку" одђ ове Петанг. Нисамћ, а заглто ? Еракг. Има фигуре. изашла е молована. ПетакЂ. Е, чуда Боше мои . па и варошанке, се мо

■i v к).

ННСШ ИЗЂ СБВАСТОПОЛН.*) I. П н с м о.

ков кроо . штал\к> весела ради путу«; &омђ осуђенику у последнћм-Б часу гкивота; и намћрим-ђ како^ старацт« сђ mohmi > другомг> сврши, да преко бабе низђ басамаке скочимљ и шуме се дочепамЂ; но судба другч!« хтћде, Старацтћ се тихо привуче кревету, мои аднмВ прилтелв уздане, а старацљ замане брже ношемЂ и — — одсћче едну шумку, коа е надЂ креветомЂ висила, па се брзо затимЂ сђ бабомЂ удали. | Мени е садЂ бмло, као да ме е ко у клшчану воф' бацш; притишамБ се и хтћдо одђ радости да плачем|>; но мои се другарЂ разбуди и подсмћвавдћи се запмта ме, зарЂ самв ioii№ живђ. : Н му мирно рекнемЂ, да самЂ такође на клупи спавао, и садЂ башЂ усгао, а прећутимЂ све што се догодило. опоменувши га, да о нашемх. синоћнћмЂ разговору ништа домаћима неприча. МеђутимЂ и сви домаћи устану и аве намЂ. да сиђемо доле.и да се мало ела приватимо, пре него бм nyrij вашЂ наставили.

Мм доручкуемо врло красно и газдарица да' нам воредЂ едномЂ пилета, што смо онд1, поели, едно Hia путЂ, а н видећи оба пилета садЂ|разумемЂ тскђ значенћ старчеви рћчш одђ ноћасЂ: „ЗарЂ да обадва заколћмЂ?—-

k C'eeacronoJib 1. Ман. Текг. е неколико дана прошло, }дђ како салп. ти пнсала, па ои ти садЂ онетЂ моглаза$ело 20 бтрана написати само о еднои ноћи између вторiiia и среде. Шта бм ти имала коешта казати ; ал' ка , j и конмђ рг. чиможе мои ! УжасанЂ ли ти е ратљ ! неприродно свирћпство! Ноћу између понеделБ,i чка и вторника, буду наше трупе одређене, да нове обкопе копаго и oaTepie намештаго, и то подђ нкомђ заштитомђ . Сву ноћв смо мм бнле спремне; но ова срећIHO прође и цео вторни ^ђ бмо е тихђ и миранЂ. У вече м-: опетЂ чекале. Све се спреми у шпигалго, сламннче е у вмше редова по патосу простру , поредЂ нби на"•есте се мали асталчићи са арттмЂ, перомЂ мастиломЂ са свећомћ. На еданЂ великЈи асталЂ спреми се мло mapnie, крпа. завои, кратки свећица и иуждне лћкаУ едномЂ углго стои Be.iHKiii самоварт. за теи , у омђ бм се морало целу ноћв кувати , поредЂ nhra два aY a.ia са шолћицама и јстзлимђ судовима. На друго' етрани стби v... Г...г- im . •< n:- nma %>аг,.< vsi • кис^ле .и - лг--г-. м . на д е . м са чашама. СукоЛчио е у сали. и свуда влада: бмло ии e као сва -i „ Ј . ' , нека особита тишина, као предЂ оуршмЂ. Нетнаеств лт,ка-, ра седе око доктора Пирогова у сали где се оперира, п.ш одаго доле горе по соби, два и два. ОфицирЂ и осмотрителв, кои за све приправе бригу воде, одлазе и долазе непрестано, доводећи нове помоћнике лКкарске, в послужителћ: а кадЂ изђ сале наполћ, крозЂ врата илн кроз в вмсоке прозоре погледашЂ, видвшђ нсну, тиху ноћв, месецЂ асно cia, звезде блистагоћи трепте. — Измеђт, 9. и 10 сати, сину нешто као муин поредЂ прозора, и груне одђ еданпутЂ као громЂ да се сви прозори затресу. Мало по мало све брже и чешће ; поединми се пуцнви немогу вмше да разликуго. Све ечи и разлеже се. Пета и шеста баст\н е у ватри ; непрЈателБСк« бомбе немогу до у варошБ да долете. Мм седимо у шниталго па слушамо, јошђ непрестано у сумраку ca.ie , готово читавЂ сатЂ прође. СадЂ се покажу на вратима носшци сђ носилама , едни. двои, трои — већЂ е почело. Свеће се упале, лгоди трче тамо овамо, и наскоро се сва велика сала напуни. ПатосЂ се noKpie ранћнииа , свуда где се годђ сести може, седе они ранћни, кои су се сами довући могли —• о како вичу и аучу! Каква ларма ! Као да е пакао око насЂ се OTBopio. Ни пуцанв топова нечуе се одђ аука овм бћднм. Онаи ауче безЂ реч1и: оваи зовч : „избавите ме браћо ! избавите ме ! " другш опетЂ у.ледо Флашицу ођ рашомЋ па виче : „Да

# ) Ова писма инсала fi изђ Севастополи (здна руска калуђерица , код се са своим-б по чнну сестрама тамо налази н по шпитал^има ран^не воннике служл. II. III. и IV писио ? коа су врло заннмлвнва? сл"ћдовгће ) r идућнмЂ броввнма овога листа. 'У*