Šumadinka

У Беогр аду 13. Ннуара 185 6.

ШУМАДИНКА;

ЛИСТЂ 3 А

ШШШВИФШШ, ilMl? Ш ШШЕ Учредниктз и издавателБ Лгобомирљ zi Ненадовићтћ.

ТЕЧ. V.

Ован листт. излази на табаку Вторником -Б н Петкомч.. 1ј ,ћна му е за три мћсеца 5, а за no.ia године 10. цванц. За огласе п iaKa се од-б врсте 5, краиц. за трнпутт..

51 О .1 Н Т Н 4. Tw, нои савг. светљ еднимт. мигомб ирећешг. И у слави по облаци шећешт., У светлоств се к'о ризу облачишг, Дивно небо ведриш-Б и облачишт>, Кои дуг_у седмобоину шараигћ И светове изв ничега стварашг.. Кои небо звездама застирешчв Дивну зору румени натирешт., Кои с' Bohifi одђ целе вссзлене О Господе смилуи се на мене Лицемг. ктз землви кои предБ Тобомљ падамг. И ништожапЂ благости се надамг.! —• Tboio благостБ потоци жуборе, ВКтри шуште и нитндсте горе. Тебе отца земин приповеда БезконачностБ сг. небомг. изповеда! Тм шумице одевашБ зелене, Обдржавашг. срне и елене. Ти лавове по пустинБИ раништ.. Малогг. мрава одг. падежа хранишБ. —• Све што лгодско може видит' око, Ову землш и небо вмсоко Дрко сунце што овако сие И веков'ма непамћенимг. трае, Снинши месецЂ и сићане звезде, Што трептећи преко неба езде, — И тштг. многа уму непонатна Превиспрена, дивотна и знатна : Све с' то Боже Tboih руку дћла, Све ifi Твон лтба†произвела. Све створено одг> света постана Геби слузки и Теби <:е кланн : Прагиакг. землћ к'о вшсоке rope, Росна каплн к'о и синћ море, 1ебе сиави, хваломЋ преузноси И одб Тебе благу милостб проси. Кадљ превКчну, дивну славу твого '

Са световш чисти дуси пого ЕС здб предЂ Тобомг. стрепе Херувими Сг. мир1нди трепте СераФими, Шта ће човекЂ оваи мравакБ слабми, Ништожество когг. сб тренуткомг. сграби ? О Господе, невечернБЈи свете! Л самБ скрушенг. — и сузе ми лете. Кг, Теби с' дижу лаке ммсли мое, Ал' ifi скруше зраци силе Твое ; Чувства срце узбуђено носи; Ал' у страу духг. милости проси. О Господе, помилуи ме мрава И одг. мене да ти струи слава ! Изведи ме изћ провале страстш И запои ме струЈоЈЧБ Твое сласти. О Господе силнми, милостивми, Упути ме ка блаженои нбиви, Где с' усеви вечни засађуго, Где с' блажени плодомђ наслађуго ! Сна часови CTO.vlvria л' многа Протекоше до рођенн мога, fl се роди — сутра м' неће бмти Пра' ће слабми црнми гробг. покрити. Данасг. гордо подижу се горе, А кад -б сутра — залило ifi море. Данасг. човекг. сладости ужива, А кадг. сутра — землн ra покрива. Данасг. великг. међ' npsbiMa првми, А кадБ сутра — облазе ra црви. Све се руши и све се обара, Све пропада, у пра се претвара. А Тм Боже, кои животг. даешг. Свбјмб светов ма. колико Тб 1 траешг. ? Тм си вданг Боже безконечанг., Тн премударг., штедарг. и превћчанБ ! — О Господе, што судбине круте Руководишг., освет.ш ми путе, Коим-б треба да мои животђ иде, Да iK желБне мое очи виде. Сузно око коекуда блуди, Ал духг. едномљ за вечносћу жуди.