Šumadinka

ша руку Жалелине неотице додирне или се нћна црна витица образа нћговогЂ дотакне, за дивно га чудо троне; онт. заборави онда на обвезанћ уговора нбиовогђ , одма му се гласв пресече , као да одђ загушлБивости пати. Или кадт, се Жакелинина рука неотице у доказиванш писмена и слогова руке Плавшине дотакне, онда ни едно писмо невиди, и ако се Hie могла иотуашти на слабми видг>. Ст> првимЂ часомЋ нису башЂ наиболћ у езшку *?спћли, али су се обећали, да ће другогЂ часа болћ ићи. ЈКелн кђ науци овм младм тако e изванредно велика, тако единствена бмла, да су они сутра данЂ пре сунца подђ ладникомЂ сђ кнђигомђ у руци сћдили. Но догађало се да е учителв понекадЂ сасвимЂ збунћно roBopio' а ученица оиетЂ по кадЂ кадЂ такву невештину показивала, да е сђ нћнимЂ нћжнимЂ прстићемЂ у и»ћсто сдногђ реда другш редЂ у читанго показивала. Пр иморанЂ е бмо онђ понекадЂ нћнЂ прстићЂ узети, и на праву врсту повратити. Но у овоме изгубе обое памтенћ; ни едно Hie знало казати, кое е башЂ права врста. Обое онеме као рибе, горћли су као у грозници и забленути. као да своиство езмка, кои уче, испмтуго; а врсте у кнђизи , ове су 1 имђ играле предЋ очима. На трећемЂ часу хтћли су све оно надокнадитиЈ што су на пређашнЋимЂ пренебрегли. ДосадЂ е Плавша обучавао, но садЂ е ученица постала учителЂка. Он*> е смирено признавао, да е дошао, докђ се самЂ обучавао, до глагола io amo (н лго 6 имђ ) и замоли учителвку да га преслуша, ерЂ е држао, да ће прилично на паметЂ исказати. Да бм се и она тимђ ползовала, заклгочи све оно, што онђ талЈннски изрекне, да она исто на Француоки преведе. Сћдну дакле на клупу, граматике затворе, и Плавша да бм се одђ сваке забуне сачувао, држао е за наиболћ, да учителвку нћгову еданпутЂ за свагда за руку узме, и да е добро држи, да се не 6bi у средЂ говора као и пређе изненада руке нћне дотакнуо. Дражестна учителБка прилично е задрктала. кадЂ е онђ за руку уватт; али ученикЋ ово на срећу Hie примћтЈо ерЂ и самогђ некш принтанБ стра нападне. После дугогЂ ћутанн, кое се обоима чинило да е кратко, одпочне Плавша свого лекфго: „Прво или садашнћ време : io amo (н лгобимв). — Но добро е бмло, што е морао на преводЂ чекати. ерЂ далћ ни словца Hie моfao изрећи. Она преведе на Францускш пошто е очи застиђена доле оборила, и нћжно изрекне: „j'aime," „н лгобимЂ." Доста е времена прошло, докђ е моћБ добјо, да точно изговори: „Ти ama, Tbi лгобишљ." Она дрктећи заустави уздисаи и рекне: „Ти aimes" тм лгобишЋ." Онђ продужи далћ, и неотице метне нћну руку на свое куцагоће прси: „Egli ama, онћ лгоби." „II aime, онђ лгоби!" придода она полако и крадомЂ баци погледЂ на нћга, онђ како е лћпу руку на прси свое метнуо, заборавЊ e чисто талЈннски изговарати, и изрекне: „Nous aimons, мм лгобимо." „То Hia право талјннски," рекне му учнтелБка: „ле. по талЈннски треба да изговарате!"

Онћ погледа у нћно црно око, и милоотиво и са обожавагоћимЋ погледомЂ опетЋ изрекне: ,,l\ous aimons мм лгобимо." У око гледанћ несходсгвуе нимало ученго. Она му као изванЂ себе одговори: „Mous aimons, мм лгобимо;" но брзо кћ себи дође, и опомене га опетЂ, да Hie добро казао. „Али то Hie никаква погрешка!" рекне онћ и дрктећи метне нћну руку на гореће свое устне. Проти†овогђ доказа nie она ништа могла казати. Но опетЂ е бмла немирна, може бмти з 6 огђ тога, што е ученћ езмка пренебрегла. Као неми сћдили су едно покраи другогЂ, и кадЂ шмђ се погледи сукобе, главе шмђ клону една на другу а међутимЂ су шаптали : „Nous aimons, мм лгобимо." Више одћ овога зацћло нису тогђ сата научили. Но они су држали, да су за чудо млого научили, будући да су се НБШва срдца новимђ езмкомЂ разговарала, кои нити е талјннскји нити Францускји 6tio. Предаванћ ово траало е читава два сата, и кадЂ су се растали, онђ е толико знао, колико и она. 8. Желн кђ науци растла е одђ дана на данЂ већа. Ако е и бмло понекадЋ ладно готро, една едита лекфа учинала e са†воздухЂ топлимђ . Они су учили езмкЂ безљ граматике, ерЋ су и онако ииали много коешта да се разговараго. Плавша еднако мисл!о е да у нбои воли само маисторицу накита (маршан-модкннго Жакелину, а она опетљ мислила е да воли сина предсћдателл главногЂ суда ; —• али кадт> су .дознали, да су се у рачуну преварили препуни су бмли уздисан и суза. У толико су се више и таише лгобили, у колико ! имћ е далћ надежда одстонла да ће они нћкада у бракЂ ступити и вћчно се саединити моћи. „Да самБ само богатЂ!" уздисао е онђ. — „Да сзмб само сирота !" уздисала е она. Да се несрећа нгЛова јошђ већма увеличала, дође наипосле и зима, кон учини ладникЂ одђ асмина сасвимЂ провиданЂ; а снћгЂ noKpie стазе по башти, гдћ бм inMi> свака стопа таину одкрити могла. СадЂ су се већЂ ређе виђали; понаивише сђ прозора, или у цркви или предт. вече при уговоренои шетнБИ. ЛгобавБ налази увћктв прилике и путове. Покраи CBiro путова оперЂ се ни еданЂ ненађе сходанЂ цћли. Они су се истина више пута заклели, да ће вћрни остати, али су опетЂ и сами сумнлли, да ће заклетву obv моћи испунити. бдногЂ дана сеђаше Плавша размишлнвагоћи о жалоснои судби CBoioS у еднои наиугледнЈои пивници у Наммру. НектарЂ му Hie вкусанЂ бмо. Hie се сирома са ЖакелиномЂ већЂ одђ осамЂ дана разговарао. Она e међутимЂ кодђ великаша варошки на баловима и частима била, а тогђ башЂ дана бмла е у истои нћговои кући сђ родителБима своимђ позвана на вечеру и игру кодђ предсћдатела суда. Зато е — ерђ иначе онђ никадт. у нивницу неиде — затворш предЂ вече изђ очална свои дућанЂ и отишао, само да нечуе, како му 1Какелнна надЂ главомЂ игра. Ахћ онђ е сасвимЂ несрећанЂ бмо.