Šumadinka

ко нко Mo.iio, да му е наипосие рекла: „Добро, вм ћете то сутра дознати." Они оду на вечеру и она ra замоли, да засадЂ лшбопмтноств свонз са чашомЂ вина заглади. Кад Ђ се онћ пробуд10. бмла му е таина, koio му е херцогина хтћиа одкрити, прва помшсао. Али се немало препадне, кадљ види, да на душеку лежи у онои старои соби са исцепанимЂ застирачима, гдћ е последнв1и путЂ сђ КалдеицемБ бшо. У оџаку горео е !ошђ кои углћнт> Старми ловацЂ у свомђ изношеномЂ капуту обученЂ стааше кодђ прозора, и чимђ е примћтш, да се оваи пробудш, брзо истрчи наполћ и викне: „Господинђ АбубекерЂ ; онђ ce пробудш!" КалдеицЂ после нћколико тренутка уђе у собу и запмта га: „Како ce налазите." „Пр илично, но глава ми е нћшто тежка !" одговори Плавша : „Но осимђ свега кажите ми, гдћ сам& н ? какву вразшш игру проводите вм са мномђ ?" „А гдћ бм вб 1 на другомЂ мћсту 6 б 1 ли, но у Валерћн - Дезаншу?" „Но гдћ е мои дворацЂ, мон жена херцогинн МелФИ? гдћ су мои служителБи ?" КалдеацЂ се гротомЂ насмело: „Види се, ди bsi шшђ у вашемЂ сновидћнш живите. Но шала на страну. Узмите ове каплћице, оне ће вамЂ наново све силе повратити; ерЂ то Hie шала, преко три мћсеца обнезнанћнЂ овдћ лежати. Mti смо доста муке сђ вама имали. Ево взмђ ове каплБице, попите ifi !" Плавша сђ почетка ce овомђ против1о, но кадЂ га е КалденцЂ увћравао, да му пре одговора неће дати, онђ Hcnie оне каплћице, кое су му крозЂ гушу као жива ватра прошле. „СадЂ ми кажите," продужи Плавша „гдћ е херцогина, мол жена ? н управо нбои идемЂ !" „Господинђ Плавша," одговори КалденцЂ сђ природномЂ нћговомЂ немарности, „опомените ce гдћ сте, и зашто сте овамо самномЂ дошли ? Немоите 6 bith смћшанЂ и тако у сну говорити, као сумашедшчи. Шта оћете Bbi сђ дворовима, служителБима и херцогиннма? Та н 6fai валБда веће право имао да вамЂ пребацимЂ, што сте ми толико стра задали, докђ сте у несвести лежали; а томе сте ви самми узрокЂ 6 б1ли, што нисте са mhomij искрено поступали. fi самБ васЂ више него еданпутЂ искрено молш и одђ тогђ несрећногЂ случан доста чувао. Зашто сте тако са мномђ иоступали?" „Немои те се више већЂ шалитн, господинђ Абубекере!" рекне Плавша пола-срдито: „но кажите ми. гдћ е старми дворацЂ ШармЂ? гдћ е херцогинл МелФИ, моа жена ?" КалдеацЂ незадоволннЂ тресао е главомЂ и после неколико тренутка рекао: „У Францускои нема никакве херцогинћ МелФИ, никаквогЂ дворца Шарма. Како сте вм, као трговацЂ, кодђ едне принцезе прист}'па могли имати ? Шта мислите bbi ? Спокоино размишллванћ за «данЂ само тренутакЂ доста 6si 6б1 ло , да васЂ одђ тогђ вашегЂ предразсудка избави." „Али а имамЂ шшђ и писма одђ херцога Орлеанскогђ, одђ херцога Гвимене, одђ херцогинћ Наммрске, одђ — одђ — да, одђ самогЂ кралн!" „Па гдћ су вам -б та писма ?" Плавша се освртао , и види да на душеку лежи у онимђ истимђ путничкимЂ алБинама, у коима е изђ На-

мшра дошао. Онђ протрла очи , протрли чело и ђипи сђ иостелћ. Сунце е башЂ заилазило. „Шта е то?" повикне Плавша: „е ли садЂ штро или вече ?" „Вече е !" одговори КалдеацЂ. Плавша тресао е главомЂ, и држао е и себе за заблуђеногЂ и цћо. свћтЂ. Онђ е ишао замишлћнЂ горе « доле по соби; наеданпутЂ стане и почне по џепови пипати; но кадЂ никаквогЂ знака херцогскогЂ нити око себе, нити на себи примћтш Hie , рекне: „Да ли е ово обсћна ? гдћ самБ л или гдћ самБ бшо ? Bbi ме нећете валБда моћи залудити да невћруемЂ, да самБ више одђ четвртв године санно, CBaKiK данЂ ео, nio, спавао и опетЂ устаао?" „А вш, мои господине," рекне КалденцЂ нснимђ гласомђ и срдито : „а Bbi нећете неупутно одђ мене захтевати, да се н сђ вама збогЂ ваши снова инатимЂ ? ви можете о вашемЂ станш ммслити шта оћете; али треба да ми благодарите, што самв васЂ изђ обнезнанћногЂ станн изчупао." „ЗарЂ вама да благодаримЂ? Не, господинђ Абубекере, вм ce варате. Hie наипрЈатше, спасти одђ херцога на трговчића, кои са свиломђ и чипкама тргуе." „Па добро, господинђ Плавша, л вамЂ више нећу одрицати," рекне немарлБиво КалденцЂ, „но мое е време скупоцено. Кола су већЂ готова, мм морамо натрагЂ у НаммрЂ. Ако вамЂ е волн, то аидемо." „Никако, д се сђ овогђ мћста нећу кренути, докле годђ несазнамЂ гдћ самв. ДворацЂ ШармЂ и моа жена нису сигурно далеко одавде." „КадЂ вш о томе мислите, господинђ Плавша а вм останите; но а идемЂ у НамшрЂ. Сђ Богомђ дакле." КалделцЂ е башЂ заиста хтћо да иде. Плавши Hie се савћтно видило, да самЂ у непознатомЂ предћлу остане. Онђ рекне сапутнику, кои е врата већЂ бмо отBopio „Станите г. Абубекеру шшђ на едну рћчБ ! А шта бш одђ онм новаца, што смо ископати хтћли?" „О томе ћемо у колима говорити, кадЂ се мало болћ освћстите." Плавша незадоволвно тресао е главомЂ и слћдовао е Калдеицу Кола су предЂ кућомЂ одђ истине спремна стаала, на коил1а e еданЂ служителБ напредЂ а ^pyri« одострагв cliflio. Сћдну потомђ обоица на кола, и конби крозЂ шуму и у помрчини као виле одлетише. 17. Плавша ћутао е и уздисао лко у колима поредв волшебника, кои nie радЂ бшо, да се ћутанћ ово пресече. Брзо воженћ као да га е успавати хтћло. Плавша пакЂ у слћдству ове брзине учинш е две главне примћтбе. Прво му е сумнго породило, да благо, ако е ископано и ако се у колима налази, ше башЂ наитеже. Друго пакЂ, да е при свои сумнви чаролЈн г. Абубекера добро извршена, будући да су конћ. кои су преправни сталли, више пута преко ноћв менлли, и брзо HBioBO путованћ ни за неколико минута нису прекидали. „СадЂ да се о благу поразговарамо," рекне Плавша, „како нам7з е nocao испао? бсмо ли га ископали?" „БезЂ сумнћ!" одговори КалденцЂ дремлБиво : „Оно збогЂ ваше несвестице Hie онако испало, као што самв