Šumadinka

о ЈКакелини, и.чи о нћномљ отцу, или о ђаволскомљ Калдеицу извћстити. Али на жалоств ништа немогаше дознати , ако е и (5шо у концерту и све сусћде пмтао и нвима о вероломству приповедао. После концерта легне онако уморенљ и одма заспи. У свануће стане га неко дрмати, онђ отвори очи , ал' има шта и видити; Калдеица и нћгова два служителн, кои свеће држе. КалделцЂ мане главомЂ, а служителви свеIie на асталЂ оставе и изиђу. „Господинђ Плавша : а самљ вамЂ се обећао, да ћу васЂ шшђ еданпутЂ видити!" рекне КалденцЂ. „Врло ми е мило," одговори Плавша , кои е овога као вампира гледао ! „но господинђ АбубекерЂ — — " „ћутите! л се овде незовемЂ АбубекерЂ, ерЂ кадЂ самћ међу Французима, именуемЂ се сасвимЂ другч1е. В се садЂ зовемЂ СенЋ ВалћренЂ-дезанжЂ." „Красио господинђ СенЂ Валћрен-дезанжЂ; али " ,,fl самћ господинђ Плавша сђ вама готовђ. СадЂ идемЂ у ИсландЂ, да у ономђ пламену каменЂ мудрости потражимЂ." „Врло лепо, господинђ валћрен -десанжЂ; али ми дозволите, да васЂ нешто запмтамЂ : мора ли и госпођица де-Фано при томђ вашемЂ потраживанш бмти и помагати вамЂ?" „Каква е то лудорјн одђ васЂ !" „Никаква лудор^а; bw сте монј Жакелину украли. Узмите ми сво благо, а даите ми Жакелину." „ЗарЂ а Жакелину украо? Ко вамЂ е то казао?" „Мое и лево и десно око. Вм сте гоче сђ нбомђ заедно прогорили башЂ покраи мене." „То e само будаласто саревнованћ. ЗарЂ н да е силомђ одведемЂ. Та а самБ већЂ венчанЂ сђ виломђ на Кавказу. Требало бм то ваше подозренћ казнити, само кадЂ бм се налготити могао. — Но л немамЂ дуже времена бавити се. Ваша е срећа скована. Уживаите e као мударЂ човекЂ. Немоите никадЂ о вашимЂ сновидкнјнма говорити, никадЂ о начину, коимђ сте полбско добро де ЛорЂ получили. Брбланћ ваше може вамЂ смртБ принети. бсте ли ме разумели ? — Оногђ магновена, кадЂ будете ову заповћстБ преступили, еданЂ ће васЂ одђ мои духова, само иа еданЂ мигђ мои , па бмо н хилиду иилн одђ васЂудалћнЂ, по свомђ воздуху повлачити и у казанЂ пламтеће Хекле бацити." ,,fl нежелимЂ, да таи взшђ духЂ толикш трудЂ з 6 огђ мене положи. — Али Жакелина ?" ,,Она зна, да сте вм овде у вароши." ОдкудЂ вм то знате? 4 „Да ми Hie мое вештине , а небм ни васЂ синоћБ у концерту смотрјо." „А Жакелина? гди е она?" „Имаите стрплена! отидите данасЂ ономе , кои ће вамЂ билету послати. Сђ Богомђ . Уживаите срећно, али ћутите."

КалдеацЂ оде. Плавша е бшо изванЂ себе. Скочи сђ кревета, обуче се коекако, зовне служителћ и пошлћ iff, да за КалцеицомЂ иду и добро да промотре, оће ли се онђ кудЂ на путЂ кренути и оће ли сђ каквомЂ женскомЂ путовати. —■ Премда е Плавша овомђ изванредномЂ и чудноватомЂ човеку веровао, опетЂ му се неко саревнованћ у главу уселило; ерЂ е судш, да Жакелина више важи, него етогодишнћ волшебство на Кавказу. Изиђе наипосле и самЂ у варошБ , небм ли какогодЂ на Калдеица наишао ; но узалудЂ е тумарао као годђ и служителБи нћгови. Сва е варошБ мирно почивала. Ослони се дакле на обећанћ Абубекерово. „Ако ме садЂ непревари", помисли у себи, „то ћу га заиста не само за поштеногЂ човека сматрати, него ћу веровати, да и триста дванаестЂ година има, да е тумарао по Кавказу , да тражи каменЂ мудрости на Хекли , шта више^ сматраћу бавленћ мое у Шарму и обхођенћ сђ херцогинбомђ Мел«>и као санЂ." Време му е одвећв дуго 6 б1ло . ЦелогЂ готра гледао е крозЂ прозорЂ, не бмл' како вћстника Жалелининогђ спазш. Око подне упБгга неко у кући за нћга. Плавши е срце у,еома иуцало. Но на велико нћгово удивленК види r едЂ собомЂ лепо обучена човека , кои га позива, да господина Архиепископа посћти, гди ће и на ручку 6 б1ти. Онђ е истина дао речБ, да ће доћи , али е опетЂ нешто подозревао; ерЂ Hie никако могао да свати^, како АрхиепископЂ на ту мисао да дође , да га на ручакЂ зове ? На свакји е начинЂ то MaKcTopia Калдеица, како бм тимђ више времена до 6 б 10 , да са ЖакелиномЂ кудЂ умакне. Одкако е Плавша херцогЂ 6bio, па ма и у сну , ништа му Hie бнло лакше, него ролу великогЂ господин а играти. Архиепископсши дворЂ Hie бмвшегЂ чипкараништа збушо. У подне дођу кола нћговогЂ преосвештенства; господинђ де-ЛорЂ, лепо али путнички обученЂ седне, и после неколико минута приспћ у башту Архиепископа у предград1к> Шато-eie. Онђ се скине сђ кола. АрхиепископЂ сђ млогомт господомђ одао е по башти. ДанЂ е врло красанЂ бмо Предварителни поздрави и церимоше сврше се часЂ пре Плавши се тако свиди, као да е свои госиоди познатт сви су говорили о нћговоМЂ красномЂ добру де-Лорт сви су сажалћвали, што е нћго†пр!нтелБ СенЂ Валћ рен-дезанжЂ тако брзо одпутовати морао. „И мбј се морамо тешнћ опрЈателБИти." рекне HeKi; старми господинђ сђ укоченомЂ ногомђ , „ерЂ ваше с добро де-ЛорЂ сђ моимђ сучелава. fl самБ ђенералЂ д? Фано. Мол кћи каже, да се сђ вама шшђ у Наммру п знала." Нлавша е и поцрвешо и побледш. Старми ђен ралЂ примћти то и лукаво се насмее. Изволите самноз подђ руку, девоика е тамо подб ладникомЂ ; она ве! зна, да сте вм овде." Плавша застрепи са†као одђ грознице. Онт 5 одрицао, да се са ЖакелиномЂ у Наммру познао, и јошђ и друго шта одрицао , што се нје никако одр»