Šumadinka

У Б иограду 14. Фебруара. 185 6.

ШГМАДИНКА, листг за гвддошшшиш& 9 тжжшшж в УчредннкЂ и издаватеЛБ Лгобомирљ н. НенадовићЋ.

■у Оваи лнстћ из.1азн иа табаиу Вторникомг м Петкол-в. Цћна му е за три мћсеца 5, а 39 пола године 10. цванц. За огласе n.iaha се одт> врс.те 5, краиц. за трипутЂ. */»" ■

ТЕЧ

РуКОИИСИ iiPOTK НЕН4ДОВИћ1. (п р о д у ж е и о) Садг. ћу да ваиг. причамг. о мени, na ћу после опетт. наставити о момђ отцу , гата ми е причао, и шта самБ н о н 1.му и о ономђ времену запамт1о. Хаиде да вамБ наипре кажемЂ како самт> кн^игу уnio. Отац-fo ме даде ioraii врло малена да код-h попа Стаиоп нашегћ пароха, кои е близу наше куће сћдт учимЂ. fl почнемЂ учити у едномЂ московскомв буквару кога су зачална слова сва црвена бмла: и учјо самБ овако : азг>, б _уке, веде, глаголћ и т. д. а срицао самћ овако : „букер'ци -брЂ, веде-рци-вртз, глаголћ рци-грг> и т. д. Одг. ооно доба до данасг. iouiTi) нигдђ. нисамћ видш онаквогг. бупвара. Мои cfaipoMa попа. бог-да му душу прости, како е онг> самг. учјо , онако е и мени показивао. брг. У oiio време у Србш нигди ни гласа ни трага одг. школа nie бмло. Но CBanifi ђакг. кои е желн) што учити морао е попу или у монастирг. ићи. Премда су сиромаси ђаци морали и на едномг. и на другомг. месту служити и попине и игуманове конћ седлати и разседлавати , опетЂ е свакш радо chocio , кои е желЈо што научити и попа 6tiти , за чимг, е онда свакш тежјо ; ербо у Србш Hie онда бмло другога господства, кром!. 6biTM кнезг.. попг> или калуђерг. , а и пандург. имао е неко мало одличЈе. Н кодг, попа Станоа изучимг. таи врлетнми букварг., и почиемг. часловацг., и у месецослову научимг. светце казивати, а то ми е врло лако бмло изг. ohw старм календара; ерг. кои е крстг. пола окруженг. црвеномг. бо1омћ оно е малми светацг. и одг. иодне може се радити, а кои е савг. окруженг. то е ue.uiuiii светацг., и ништа Се Не Р а Л и ; него вазданг. лези и еди , а неради , а зашто? да ie Богг. непокара. Чуемг. л гди неке бабе а и неки Ш Д И i оворе MoioS маици : „Благо теби сестро . кадг. tw имап1г. сина v . t. ' ' У купи тако учена, те ти може светце казида се у раду неогрешишг.." А а кадг. то чуемг. чисто растемЂ u 1ордимг> се , и мислимг. да самћ ученг. и да^ми' 8415 мен е мое комшинице хвале, мислш самв нет Р е ба више ништа ни учити. У то време тукао есарг, ra ] урцима , и садг. незнамг. , или по заповћ-

сти ћесара или збогг> тога , што су се Турци прикучили Валћву, крене се савг. народгз кг. Сави. Тако исто и све оне naxie одг. Мораве кое су се сг. Турцима завадиле, свое Фами-iie спреме у hecapiro а мушкарци остану у воиски. fl добро памтимћ кадг. су натоварили све на кола, заокупили стоку , ria смо се онда сви кренули и дођемо у село Скелу према Купинову и ту у качари 1ована Зазића наложимо ватру и мало се станимо ; пакг. после преко Саве пређемо у Ашанго и ту мало нешто посћдимо, гди самв почео у школу ићи, но та школа слабо е болн бмла одг. школе мога иопа Станон. Кожа ми се и сада ежи кадг. се оиоменемг. онога народнћгт. npece .ieHia , ерг. се ionrb добро опоминћмг. како е народг. пиштао и мучјо се. После едне зиме, непамтимг. кое године, очима сам& гледао као ђакг. , гди свако н>тро по осамг. и по десетг« мртвм Фраикораца донесу изг> квартира и стрпаго у стра. жару кодг. школе у Ашанви, пакг. оданде иза Дударе по 12 нби стрпаго у едну рупу и землвомг 3 заспу. Затимг>, да е јошг, већа пропаств и жалостг,, удари некаква болестБ у савг. овостранск1 *и народг., те помре. — Немогу рећи да се половина вратило овамо , колико е онамо прешло. Н неостанемг. дуго у Ашанви, ерг. мои отацг. заповеди те одемЂ у Купиново некомг. Игннту Сабову старцу одђ 70 година, онђ е бмо старг., честанг., добарг. и врло побожанг> човекг. и учаше шесторо деце приватно у CBoiožf кући. Како дође»1г> посади ме сг. нг.има за асталг> и запита ме братг. Игнлтг.: (онг. се Hie дао другчје звати, и лгот1 *о се кадг. му когодћ рекне да е старацг.. онг. е бмо отацг. попа Николе изг. Купинова). „Шта си y4io и шта знашЂ ?" Н му одговоримг. : да самв све што треба изучш и да све знамљ: „Е добро" рекне онг. „кадг. си све учш и све знашг. а тм барг. сћди и слушаи како ова деца читаго" — и тако самБ ти сћдш а за асталомг. читаву неделго дана, а онг> ми ништа неказуе да читамг.. П онда помислимг.: башг. су мешг добро казивале мое комшииице бабе, да са *>Б а ученг.; међерг> и мои новми учителБ Сабовг>, незна вмше одг. мене, за то онг. мени ништа неговори, а кадг. онг. одг. мене више незна , што да седимг> овде залуданг> — и желш самБ да идемг. кући. — Оваи Игннтг. Сабовг.. кан »у,уч!о е у Руми. и као што се говорило , за време нКговогб учена ту у Руми бмла е наиболн