Šumadinka

Ш 1 109 Ш

ДОИАћЕ и CTPAIIE НОВОСТИ.

€ Р Б Е Л. IIo гласу „Званкчнм Новина" бр. 8. поставлћнг, е доапошнвш Протоколиста бмв. Врховноги Суда г. Стефзнђ Радоичићљ за Архивара Попечителћсгва Правосуд.

Т У Р € К 1. Цромена положап христГннскогЂ свештенства. — „Осерваторе TpieCTHHO" доноси намљ еданБ берагг., коииђ се саданв1и патрјнрхт. у своие достоинству потврђуе, и изљ когљ се асно види, у како се згодномћ полошаш налази грчка narpiapuiifl у Цариграду. У томђ берату одриче се Норта свакогг. мешана у изборг патрјнрха, митрополита и други духовнм лица, и дае се цркви право, да моsie имати непокретногЂ иманд и да може наслкђивати Сви су христјннски поданицм riaTpiapxy тако подчинКни, да патр1нрхЂ у брачншмг. и разводнммт. одношаима неограничено phuiaea, да може прописати и наложити црквене казни, да може по свомђ произволенго одг. цркве исклн»чавати и црквено-обредно саранћиванh одрицати. Исто ово право казненн безЂ умешана државнм властш пристои патрјарху и према вишемЂ и ннжеиљ клиру. Оваи (сирћчЂ клирв) неможе се одђ државнм власт1и безв предварителногЂ знанн патрјнрха пидђ затворЂ ставити. Наипосле е патрЈнрху и синоду уступл1 : ,но право петицјк (т. е. да могу предложенн и зактевана чинити).

р у с s н. вданљ дописателЂ пише изђ Калиша подђ 8. Фебр. слудугоће: Грађански губернатори кралћвства полђскогђ дошли су у Варшаву, да учине подворенћ новоме намћстнику кралћвства. Као што се тамо i овори , доћи ће царЂ АлександерЋ II. идућег-h пролећа по свои прилицм у Варшаву. — Новонаименованми заповГ.диикЂ 9-те пћшачке дивиз!е, ђенерал-маЈорЂ ДитрихЂ. отишао е изт! Вартпаве, и одпутовао е са шштђ некимЂ официрима у Бакчи - Сараи. У Криму траго Ј оштђ еднако непр1нтелЂства, премда ђенаралЂ ЛидерсЂ о никаквомЂ важномЂ догађаго или бого ненвлн. Но тренутакЂ е Behi, ту, кадЂ ће у Криму лепо време настати . и зато е већЂ краинћ време, да се примирје закл^очи , ако међугимЋ какова важн|'л воиничка предузећа не бм предстоећемЂ заклгоченго мира на путЂ стала. Новопоставлј.ими командантЂ гожне воиске, ђенерад -лаитнантЂ СухозанвтЂ . стигдп Л7 а „ 5 е у Одесу и држао е смотру надЂ та. мошнђомђ воискомђ. У Pycin нису до садЂ iо штђ нигди прекинута ратна спреманн. U Петробургу 30. Ннуара. (ГроФЂ Орло†и нј.гово посланство). ДанасЂ се гроФЂ ОрловЂ, ђенералУ тант1 ' нћговогЂ велич. цара. кренуо одавде на путЂ нн а Р НЗЋ - Тмме, што е царЂ башЂ нћга за пуномоћна конФеренцЈнма избрао , све се HCHie посведоча-

ва искрена же.ш царева , да се мирт, што пре заклгочи, а сђ друге стране — као што еданЂ дописђ ,,Наи-праизише цаитунга" наводи — и нћгову тврду намћру, да нвномђ мишлћнго Pycia нимало непопустп. ГроФЂ е Орло†ioniTT . сђ почетка бмо иротиванЂ овоме рату са ТурскомЂ, и кадЂ е царЂ Никола, у наивећемЂ степену разиренЂ бмо проти†поступаин Турске, одвраћао е нћга одђ сваке воене демонстранДе, о Koiofi се nie могло знати , да ли ће се отуда ратЂ породити или не. Али царЂ Никола бмо е у оно време савршено убеђенЂ о то.ме, да улазакЂ руске воиске у подунавска кннжества године 1853. неће повући за сооомђ никакве важне и озбилљие посл!.дице . као годђ што е то бмло године 1848-е, кадЂ се то исто догодило , и кадЂ то никаквомЂ заплету и размирицм hie повода дало. Али године 1848-е имале су европсие силе млоге послове , и нису имале кадЂ ммслити и обазрети се на неколико русни полкова у подунавскимЂ кнлжествама. Сада пакЂ станле су ствари сасвимЂ другче, и одђ тогђ се времена млого коешта догодило , што е разположен h западнм сила противћ Pycie раздражити могло. То е врло добро знао и провидш гроФЂ ОрловЂ, и што нико цару Николи hie у очи казати смео . то е онђ казао, то естЂ, онђ га е одвраћао одђ прелаза преко Прута и одђ воиничке pkvпац!е (заузиманн) подунавски кннжества. Онт> збогЂ тога истина ше пао кодђ цара у немилостБ; ерђ таковми вћрнми и осведоченми прјнтелг, царевЂ, као што е гроФЂ ОрловЂ, itofi е свои животђ за цара опасности излагао, кадБ е побуна овоме пропасћу грозила, неможе лако у немилостБ пасти ; но онђ Hie ни то дознао бмо, да е заповћстБ за прелазакЋ руске воиске преко Прука непосредствено изђ кабипета царскогЂ у becapađiro оправлћна и дозпао е текЂ доцгпе изђ новина, да е преднн воиска 5- огђ корпуса већЂ у подунавска киажества ушла. О нђ истина nie правми дипломатЂ, но онћ е ипакЂ наизгодн!е лице, кое би свога пмсокогђ господара и свое отечество у овомђ тугалБивомЂ и пезгодномЂ положенго иаидостоин!е заступати могао , а да ни едпомт. ни другомЂ нимало непопусти. О нђ може бмти одлази на путЂ сђ тежкимЂ срцемЂ, ep-fa е нкговђ задатакЂ врло трудаиЂ. К одђ толики услуга , кое е ohi , своме отечеству до садЋ учинш , бмће ово дКло, кое е садЂ на себе примш, доиста наиваж!пн нћгова услуга. CBaniii му вели овде : „сђ тобомЂ Б огћ а и н му то одђ свегЂ срца мога велимЂ !. —- У Варгиави 6', Фебруара. — (ПосиеднБи дани кндзн Паск1евића). — О последиБимЂ данима жнвота кннза Паск1евића доноси намЂ „Наи - праизише цаитунг-!." слћдугоће: „Последнћ време нћговогЂ болован/i 6 б 1ЛО е подобно постепеномЂ изумиранго, но готово до последнћгЂ часа свога бмо е при чистои свести и roeopio e лепО и разумително. Свое лћкаре менао е онђ свака три или четири дана. Последнћ вечери бмо е у некои