Šumadinka

uiiro дође, представи if)fi се, и да 6 бј е о врстнимг качестваиа своима увери.ча, позове се на rocnoio Л., кон е на другомЂ краго вароши живила, да е више времена поволбномђ нћномљ слуикавкомЂ бмти срећу имала. Трговачка госпа чувши за име paHie заповеднице девоикине одпусти ову, у намери кт> предреченои госпои отићи, да се сама собомт> о истинитости реч1 - и девоикини осведочи . А да башЂ праву истину кажемо , Hie ни ово толико на нго д1:>иствовало, да она баш% сама собомт. поради известја тога тамо иде, већг. го е више на таи коракЋ побудило ово обстонтелство : Име госпое те, кое е служавка споменула и на кого се, као што рекосмо , позвала, показивало е, а у самои ствари и бБ1ла е то башЂ она женска, о noioH е муж-t н К нђ често rosopio , и nie се могао доволбно нћне ношнћ, нћногЋ ода , нћногЂ држанн, нћне лепоте да наФали — онђ го е тако ако по хвалБивао, да е таи поступакЂ нћговЂ саревнованћ у жени нћговои поджегао, при свемЂ томђ, што е онђ аки немарно казивао, да го е или гди у шетнБи нли у позоришту комђ вид10. Она се е и тако поодавно већЂ око тога трудила, не бм ли гди на дивну ту лепоту наишла, али бадава, Hie ioS нигда желн за рукомЂ нзићи могла. Ништа дакле друго, већЂ е то башЂ права судбина бмла! СадЂ ми се заиста, мислаше она у себи, прилика ова измаћи неће. Девоика каже, да е кодђ нћ служила подђ видомђ, да самБ се рада о девоики известити, идемЂ, па ћу да видимђ извикану ту додолу , о KoioR мои мужЂ непрестано сана! — Заповеди да се конби упрегну и кола дотераго По девоикинимЂ речма оде она у онаи сокакЂ и у ону кућу, гди е госпоа та обитавала, npiaBH се и чекаше у предсобјго. Док-б е она ту седила и чекала, дође мало едно дете држећи у рукама мало едно изображеше, заблене се у нго , па после остави то изображеше на столицу едну и отрчи. Чеканћ се продужи. Седећа госпа већЂ е све у соби прегледала: изображешн. цвеће, застирке и т, д. па iofi дође на паметБ да толико чеканћ изгледа већЂ на неучтиаостБ неку. Друга 6w неучтивостб ту извинила, али трговачка госпа неимаде ништа више да гледа — осимђ малогЂ портрета на столици, кое е дете оставило. Истина е то неу чтивостђ — али пустише е толико времена саму самциту да седи —• она подигне са столице преокренуто изображеше, погледи у нћга, и изђ свегЂ грла дрекне. Шта е видила ? Мужа свога, едну непознагу госпу, сасвимЂ близу едно до другогЂ седеће , а међ нвима Ј ошђ едно треће лице, кое нећемо нсше да означимо. На вриску нћну, коа се далеко распрострла 6bi.ia, отворе се врата една, и поави се госпол домаћица. Позорје, кое се садЂ између нби две, обе младе и лепе, обе у првимЂ и наиболБимЂ заведешима воспитане. догодило, бмло е такове живости и жестине, да 6 бј тешко сребрномЂ и позлаћеномБ намештаго собе оне на честБ служити могле. Одђ речи дођу до песница. бдна другои nie дужна останла. Чипке изцепане, витице и коврџице порушене буду ; домаћица остане страшно изгрувана, а трговачка госпа оде сђ разб!еномЂ главомЂ, али однесе са собомЂ и добарт, комадЂ кургока за знакЂ одржане побћде.

3 А Ч И Н Ц И. (Речи старинске мудрости.~) 1. Нико иеможе избећи свого судбу, нарочито ако зарана непримћти, куда е река нћговогЂ живота тећи започела, те се како непотруди друпи ioH правацЂ дати, и тако можда нћнЂ пакостанЂ ударацЂ поне у нечемЂ омести. 2. Ко самЂ нетражи у cboi'oh неволБи помомоћБ, и своеволБно се очадшго предае, томе е суђено да пропадне, нити му ико другш помоћи може Свака срећа, као нешто сђ нама саовнмЂ скопчано, мора, у нама саммма свои коренЂ имати, пакЂ зато и неможе насЂ нико на силу усрећити, ако мм сами нћму непомогнемо, да свого благородну намеру у нама произведе. 3. Нема веће будалаштнне, него се онако у животу управлати, како ће се наши крвни непрјателБи изђ свега срца радовати. Наиболћ е кадЂ се човекЂ тако влада, да му нћгови злотвори завидити мораго, ерЂ то е знакЂ, да онђ у чему бмло напредуе 4. Наивећји е непрЈнтелБ човека очаншв. КадЂ е човекЂ у очанжго. онда и наивећи злотвори нћгови умире се, будући недрже за нужно кђ нћговомЂ падежу штогодђ принети. 5. Ништа Hie неупутнје, него се безмерно печалити за изгублћннмЂ каквммЂ благомЂ, кое се више никако неможе поврагити. 6. Коме, 6б1ло лгоди , бмло тако-названа судба некако показуе, да е оставлћнЂ, таи се јоште ca.no на себе обратити и салпу себе упети мора. Одржи ли се овако беЗЂ помоћи, то е саму судбу свошмђ крепкомЂ волбомђ и гонаштвомЂ надвладао; пропадне ли, поне е као гонакЂ а не као кукавица пао, поне е у наивећои незгоди свое човеч1е достоннство показао и сачувао. 7. И онаи, кои по гдикоима околностима може држати да е изгубл ^нЂ, ioiuTe никако неможе знати, шта е Богђ сђ нБиме изредити HaMepio; ерђ Онђ нередко узвБппава и „ни1ца одђ гноиица." 8. НикадЂ невалн савЂ свои напредакЂ, сву cboio срећу са еднммЂ единммЂ човекомЂ неодлучно скопчавати; будући насв тако една едина незгода, коима е животђ човеч!и и сувише изложенЂ, у савршено очааше бацити може. 9. Ко негледа самЂ собомЂ нешто важити, него е тиме задоволннЂ. што ће га пука светина , бмло збогЂ другогЂ. сђ киме е случаино скончанЂ, 6б1ло з6огђ тралнви' сполншнби ' добара у нечемЂ уважавати, — таи iouiTe ние дошао на ммсао, да е човекг. 10. Ко негледа свого судбу надачати, или се поне духовно надЂ нБоие узвмсити, таи никако неприпадлежи ни у редЂ малм гонака11. Коме е Богђ npiaTHy сполашносп, а кђ томе и добро срце дао, таи неће моћи доволбно Богу одговарати, ако се иебуде потрудЈо, Да ове дарове бож!в што дуже и болћ на свого и свои' 6лижнби ' срећу употреблавати може. 12. Нема веће среће у несрећи, него кадЂ човекв такове предке или родителћ има, кои му у величини духа, кои му у доброти за гоначкш и узвншугоћш примћрЂ служи, и нћга на гонаштво и постоннство у издржаванго неволћ побуђуго. Саобшт1о Богое Живкови ћ ђ.