Šumadinka

бину делите. Но за вашљ нјивотђ зактевамљ и а одћ васЂ живот-b мое супруге и мон два сина. „Господине гроФе, примите капитулацно !" замолимг, га л uito самв годђ мого силше. „Ник ако; едант. е Кервеганг. ноћасљ већЋ погинуо : двоица ћеду сутра умрети, ал' и мои стари кралћви нетреба да немаго ни едногЋ Кервегана, кадљ се некадг. олетт. врате. Коцка е осудила, кои ће одт> мои сшнова кодт. мене остати: оваи наимлађји." ,,Зашто нећете и нКга да избавите ?" 'i .,врЂ чамацЂ онаи, кои ће васт, сх. нвима одвести. само четири персоне држати може." И шта самв годђ чин10, нисамБ могао намћру овогт. челичногљ мужа преиначити. 1'астанакЂ е бмо трогателанв: и мени самомт. ступе сузе у очи , кадт> мати свов дете загрли. оно, кое ће са отцемт. погинути ал' она га е грлила — безЂ суза; ерЂ е v н^му сматрала мученика за добру стварв. На сатЂ после тога бмли смо мн на обали езера. КадЂ зора заплави, затресе ужасна грмлнвина землго, и вб 1 Сокђ еданЂ пламенши стубг. зацрвени цео предКлЂ унаоколо. — Кула у замку распрсла се у воздухЂ, гроФЂ са своимђ снномђ и слугама умро е за свогђ кралн. Гроица падне у несвеств. ,,И иодђ гаквм мужева пала е монархја; могла е пасти ! рекне НаполеонЂ. — „Шта е бмло ca гроФицомЂ?" ,,Она оде у Шпан1К) ; садЂ ce налази у Хартвелго кодђ гроФа одђ Прованса са своимђ наистар!илгћ ct»iНОМЂ. " „А онаи другји смнђ ?" упмта НаполеонЂ. „Служи у шпанскои воисци. Има му валвда садЂ осамнаестЂ година." Одђ прилике на два месеца поеле овогђ приповеданн, одао e НаполеонЂ у Шпанш по свомђ шатору. У руци е држао извћст!е едногЂ генерала, и читао га. Нешто у истомђ извћст1го као да е сву нћгову иажнго на себе привлачило; ерЂ зовне оногђ истогђ ађутанта, кои га е пре у путованго пратјо , и приповћдао му о Кервеганскомђ догађаго. „Зовните ми полковника 64-те линеине регименте." Одма затимЂ дође полковникђ. „Како се то догодило сђ онимђ младимЂ Французомђ , кои вамЂ е животђ избавт ?" ушата НаполеонЂ. „Н самг, ca десетЂ момака мое колоне ćfaio залутао, и набасамЂ на едну заседу у узкомЂ вдномђ пролазу, гди е иза свакогЂ џбуна по едно шпанвско тане на насЂ звиждало. 1 ошђ остану само четири мон момка у животу. СадЂ будемо обколћни ; сви мои момци изгину , и еданЂ шпанБолацЂ наслони и мени свого пушку на прси., Ал' одеданпутЂ севне нешто иза едногЂ џбуна, чуе се иуцанс> нушке и онаи кои е мене убити хтћо, стропошта се одеданпутЂ пред-а -ме на землго, у исто време чуемЂ а еданЂ танакЂ гласЂ некогЂ младића, кои ми Француски викне: „Непредаите се!" fi добЈемЂ опетЂ мого ладнокрвностг,- МладићЂ еданЂ , кои е у свакои руци по е-

данЂ пиштолб држао , а 1 ошђ нушећа се пушка висила му е о рамену , у два скока 6wo е кодђ мене. Мм садђ нападнемо на наше непрјателћ докђ н неклонемЂ . . . . КадЂ опетЂ кђ себи дођемЂ, завјно ми е мои младми землвкђ ране. Око насЂ лежало е петЂ мртвм Шпанг.олаца. Мои избавите.и, бмо е врло младЂ, одђ прилике око 17. година, врло бледЂ и савч. крвлго посутЂ. Доб1о е 6bio 7. убода каталонскимЂ ножемЂ у тћло , и наскоро изнемогне и онђ и клоне поредЂ мене на землго. На срећу наше е пуцанћ чуло се бмло нашемЂ логору, и една KOMnanifl ступила е брзо кђ нама. fi наложимЂ да се младићћ у логорЂ донесе ; нћгове су ране понаивБппе безопасне , и лћкари ми даго надежду да ће га моћи избавити." .,Гди е гаи младићЂ?" запмта царЂ. „Подђ моимђ шаторомЋ." „Оћу да га видимћ .... воднте ме тамо," рекне царЂ. МладићЂ е спавао. Бмо е 17. до 18. година старЂ и плавокосЂ. „Пробудите га !" рекне НаполеонЂ. Полковниктј га пробуди, и пришапће му на vbo : „Устаите, царЂ е ту!" Ранћн1>ш младићЂ ма.10 се исарави и сагне главу смешећн се лгобезно. „ОдкудЂ сте вн у Шпанш?" заш>1та Бунапарта. „СлужЈо самЂ у кралКвои шпанскои гарди." „И борите се сада нротивЂ ваши землака?" запмта царЂ, намрштивши чело. „Не, ваше величество ; изступјо самг, изђ службе кралћве како е ратЂ почетЂ." „Вратнте се натрагЂ у Француску." „fi самБ бегунацЂ", одговори младићЋ. n fi ћу васЂ изђ списка бегунаца дати избрисати." • „БлагодаримЂ господару. Тако ми Бога, н немамЂ намћру да васЂ увредимЂ. fi васЂ почитуемЂ као правогђ воиводу и ратника, лгобимЂ васЂ з 6 огђ оне славе, кого момђ отечеству , милои Францускои даете — али „Но ? продужите, шта е?" рекне НаполеонЂ. „Имао самБ три брата .... два суупровинцт Ванде пали за свогћ кралн. . . " „Како вамЂ е име?" заш,1та брзо НаполеонЂ. „МаксимЂ КервеганЂ , ваше ве.шчество." „ВашЂ е отацЂ у cBoioft кули са братомЂ вашимљ отишао у воздухЂ ?" „встЂ , господару " „А ваша мати, вашЂ братт,, гди су они?" „Они су у Енглескои кодђ свогђ крала." ,,всу ли богати?" упмта царЂ. „Бегунци и протеране партаисте нису никадЂ бо■■ате !" „КадЂ бм п вашои матери нћна добра повратго, вашсгђ брата полковникомђ, а васЂ самогЂ поручикомЂ учинјо — ?