Šumadinka

156 аЦЦ«

лгодш као обичну, а на млого Behifi стеиенљ развјену виђамо е кодђ -иодш класе трговачке, и ово каода бм могли себи оиако разаснити. Да почнемо по нашемг обичаш одг> класе званичника , кудљ да помећемо одљ части свештенике, учителћ, сл}'ге и — све, што одђ плате }киви. Ове класе човект> или зна унапредљ , да му е судба гладовапћ или барт> уобште сиротованћ крозт> цћо јкивотт. уделила , или виђа , да има неколико лепм мћста у државн на кол бм онђ радо дошао , али кон му се тако брзо, или никако недаду; и тако у томг. чеканнз и надаиго прође вккђ, а онђ кроз-в цћо животђ улепимљ надеждама текгз е ватао краи сг. краемт> и сг> тешкомг мукомт> дугопе плаћао; па ако кога одђ ови у болЈ.мт. станго и нађемо, то му Hie служба донела но трговачка шпекулацјд. — Рукодћлци и землћдћлци разликуго се другимг. нечимЂ. Они редко примћра имаго, да се ко одт> HtioBbi o6oraTio, а у свомђ животу одђ дћтинвства до старости врло су прости и на болћ ненавикнути ; поредг> тога за сиаку пару, кого чизмарг. или селакЂ заслужи, мора онаи шиломђ и иглама више пута бости, и оваи косомтз и мотикомђ заманути; и тако гледаго они свои производЂ одђ почетка до свршетка како се лолако дотеруе, да до купца може доћи, и кадЂ то буде , сђ одбиткомЂ трошкова остане и нвима нешто на наИнуждте потребе. — Трговцу пакг>, кои готовђ еспапЂ изђ руке у руку преда и за то се добро наплати, стои отворенљ путЂ, да за петЂ, десетЂ, двадесетЂ година одђ сиромаха мил^онерљ постане; онђ има таковм примћра предЂ очима одчасти у свомђ мћсту трговкне, наивише пакЂ по землама, по коима путув, гдћ поредЂ осталогЂ и научи болћ гкивнтн и више трошити, Прва класа усрећава се, кадЂ мало нешто напроси или кздђ у неколико година на 30. 50, 100 и мало више талира ванџира. Друга класа задоволЂна е, кадЂ штете нема, и хвали Бога кадЂ e година родна бмла, или кадЂ е неколико чизама више израдила и продала ; а то све принесе неколико стотина гроша, кое се одма потроши или на закрпу старм рупа употреби. ТрговацЂ напослћдиу тежи за наивећимЂ богатствомЂ и што више има, више и тражи, па заго едиако виче на рђава времена. Кетреба му замћрити . така†му е занатЂ; ова ншова тешнн за богатетвомЂ иде у користл и другимЂ класама народа: мм е дакле као дозволћну и нужну признаемо ; само треба извидити, уколико трговацЂ има право, бмти незадоволпнЂ. иуколико му се може помоћи. УспћхЂ трговине зависи одг 3 величине онбј сума. кое трговацЂ по одбитку трошкова (а ту е и куповиа цћна) у продаинимЂ цћнама за свое еспапе прими, предпостав лагоћи притомЂ наравно, да онђ добмвено неће раскошно просипати. Оваи добмтакт> истеруе онђ на два начина: или тргуе сђ мало робе евтино куплћне, а скупо продате, или тргуе сђ млого еспапа , добмвши на свакомЂ помало, а у суми опетЂ доста. Напослћдку могли бн онаи трећш начинЂ споменути, кон е изђ обадва предузећа сложенЂ, и кои мм срећу у трговини зовемо, т. е. кадЂ ко случаино ст> млоео еспапа тргуе, па на свакомЂ комаду млоео добме; но овакве прилике прођу поредЂ тргов- 1 Ч а У животу нћговомЂ само неколико пута ; кои ш уме употребити, таи се наеданпутЂ усрећи.

Првми начинЂ добмлна бмва само у особитимЂ прмликама и ређ1и е на мћстима , гдћ е трговина уређена; али у томђ случаго има и губитака, ерЂ е такова трговина неприродна. Она е ризична за трговца, а за народг. некористна, ерЂ иште одђ народа веће жертве, него што бм онг 3 при угоднимг. за себе околностима а опетЂ безг. штете трговца платити морао. У послћднћ време бмла e овакова трговина кодђ насЂ. Рђаво станћ банке ауCTpificne, кое одма сђ почетка Hie уилива на куповне цћне еспапа имало, учинило е, те су млоги наши лгоди имућни трговци постали, кои се никадЂ тому надали нису. Нарочито пакЂ маџарска и тал!анска буна отворила е врло богате изворе нашимЂ трговцима, кои се на оне добмтке полакомише , свого трговину распространише ненрианЂ своимђ силама кредитћ себи у Бечу и TpiecTy а своимђ купцима овдћ у Bhorpaду отворише, и тако срећно трговати почеше. Бечки и Трјестански трговци изгубивши свое маџарске и талјннске купце, давали су за банкноте Б ћограђанима пошто зашто еспапа, колико су ови хтћли: а Бћограђани продаваше истми Панчевцима, па тако и нашима. све по скупе златне иовце. ПочемЂ се редовно станћ трговине поврати ,усануи оваи изворЂ обогаћавана; већои части трговаца бмо е посао шупалв, безЂ темела; слабо е ко почео онако велику трговину сћ нужнимг> капиталомЂ, знанћмЂ и познанствомгз; зато ce и срушише оне трговине, кое се за оно срећно време толико неутемелвише, да и незгодама природнноггз тока трговине одолћти могу» Тимђ се потресе и онаи тврдми кредитЂ. кои су Бћограђани на европскимг^ шлцама уживали ; пропашћу оноra, кои нугкне услове за трговца имао Hie , науди се трг ованго добрм трговаца и интересу цћлогЂ народа. ДругЈи е начинћ природанЂ економномЂ животу свакоеЂ народа, и зато е, почемЂ природни закони нетраже нич1е зло, користанЂ и за народЂ и за трговце. По истомђ треба трговацЂ могуће наивећу количину еспапа да крозЂ свое руке протури, и да сђ могуће наиевтишомђ цћномЂ свое купце послугки, па ће одт> онм манви и чешћи добмтака истератн опетЂ свои проФитЂ , као што бм га имао , кадЂ манћ еспапа а скуплћ продае. КадЂ н. пр. трговацЂ за 10.000 Фор. еспапа ирода, то оиђ мора извадити изђ продае 12.500 ф., т . е. 12% интересЂ на капиталЂ и 12—13% за свое потребе и трошкове; алн ако онђ ту суму преко године три четири пута нроЗЂ руке протури, то може свакш путЂ сђ млого манбимђ проФитомЂ задоволћити се ; и. пр. нека прода за 10.600 ф . или 10.800 ф- па ће опстђ на коицу године одђ исте суме имати 2500. ф. добмтка за интересе и свое потребе и трошкове. ПритомЂ добнго онм онолико као и пре н више, а издали су народу више еспапа. Али за о1ваи начинЂ тргована треба да има трговацЂ свогђ капитала, доволбногђ знаил, вћЈптине, труда , карактера , познанства кодђ продаваца и купаца и т. д. Мн знамо да кодђ млоги наши трговаца барЂ све скупа одђ obm услова неналазимо, па зато ни редовна трговина неће моћи за све користна бмти. Она пеприродна трговина, као што е у првои точки изложисмо, неможе, ма како се мм упиннли, више дуго обстати ; и ако е нашимЂ усилнванћмЂ или немарношћу iom^ за неко време у жнвоту и уздржимо. то ће само сђ нзшомђ штетомЂ бнти. На-