Šumadinka

У Бфограду 13. Марта. 185 6.

ШУМАДИНКД,

листб ад

ж®м»швш©ет^ј, шш mstooth, УчредникЋ и издавателљ Лгобомирљ ii. НснадовиКљ.

ТЕЧ. V.

Оваи листљ излази на табаку Вторникоит. и Петконт.. Цћна му е за три мћоеца 5, а за no.ia године 10. цванц. За or.iace n.iaha се одђ врсте 5, краиц. за трипутт..

Ј%о 28,

НЛДЗИРАТЕЛћ 32.4 SSS>iiST.iSSfi;«lS ШТ1Ц1Н (И зђ Пушкииа.) У Maio 1816. године , случило ми се да сзмб путовао, крозт. Н. ** 4 '"ску ryoepHiio по поштанскомБ путу, кои е сада уништогкенг.. У маломт. самв чпну бмо, и пла ћао самв пошту само за два кона. Збогт. тога су поштански надзирателБи на мене мало пажнК обраћали, и често самћ морао узимати ст> б oeMi> оно, што ми е, по момђ mh U hiio, ио праву принадлежало. Млад% будући и ватрент. нко самг. негодовао на подлосте , и малодугше надзирателн. кад^ e онђ , за мене преправлћне конФ., давао у иаруце каквогт, Biiuiert господина чиновника. Исто тако дуго нисамг. могао привпкнути се и нато.даме разборитми служителБ обилази сћ чинтмЂ, при обћду кодћ губернатора. СадЋ пакЂ и едно и друго чиними ce, да е у свомђ реду. И заиста шта 6 bi бмло сђ нама, кадЂ бм ce на место обштеупотреблћногЂ правила: Чинђ чинђ да почитуе, завело друго, напримерЂ: умЂ умЂ да почитуе ? Каква бм се препиранн родила ! и коме бн служителћи онда прво подносили ело ? Но враћамЂ се на moio повћстЂ. Д знђ е бмо топалЂ. На три врсте одђ штац1е Н. почела е промицати, и крозЂ минутЂ тако буина киша падати, да самв п до голе душе покисао. По долазку на штацио, прва ми е брига бмла преобући се, а друга чан искати. „Еи Дуно" викнуо е надзирателг. „намести самоварЂ, и иди донеси млека." При овимђ речма изишла е иза преграде девоичица, одђ четрнаестЂ година. и отишла е у куину. НIvna ме е лепота удивила. ,,1 л о е твоа к ћи? '• запмтао самћ надзирателн. — „Кћи" одговори сђ ВИДНИМЂ ВеЛИКИМЂ ЗаДОВОЛЂСТВОМЂ и самолгоб!мат' " а -|1 аКО 6 Р аз У мна > тако хитра, сушта покоина io-K ° Н1> ^ 3t:0 нреписуе мои путнми листђ, а вала М \ Ме разгледао изображенн, кон су украшаi пово смирено, но чисто обиталишге. На нћима е изображена цела исторја блудногЂ смна : на прћои ai CT,IU " сарацЂ у белои спаваћои капи и спавама oit ч ^ ° АП У Шга немирногЂ младића, кои брзо узи« « ИВ 1Т б - 1аГ Г ЛОВЉ ' и ««су СЂ иовцшма. На другои младогт, но°век1 «° e3o6 »»*™°> Р а зв Р ат„о поведенћ ' кои се Л и за асталомЂ окруженЂ лаиг-

јнммђ прЈителБима и ир1нтелБицама. Далћ, младићт. пројћердавапи иманћ, обЈ 'ченЂ у врећу, сђ тророглБимЂ лпеширомЂ на глави, пасе свинћ , и сђ нвима се заедно рани; на лицу му е изображена велика жалостг. и каанћ. Напоследку е изображенЂ н К говђ нократакЂ отцу: доopfa/ii старацЂ у истои онои капи н плбнни изилази му на сусретЂ; блуднми сбшђ клечи предЂ нбимђ : подалћ се види како куварЂ колЈ. „упитаноп. телца", и старји братЂ гди слуге пмта за узрокЂ те радости. П одђ свакимЂ изображенћмЂ прочитао самБ и сходзнђ надписЂ, на немачкомЂ езику. Све то запаито самБ, као годђ и caKcie ст. цвећемБ и креветЂ сђ пепеллвимЂ покривачомЂ и еве Друге предмете, кои су ме у то време окружавали. Као да гледамЂ и самогЂ домаћина, човека одђ педесетЂ година, окретногЂ и доброгЂ: на нћму е бно дугачакЂ зеленми капутЂ, сб трима медалама на старимЂ олинанимђ пантлБикама. НисамБ бмо ни старогЂ суруџпо нсплат1о, кадт> се Дуна вратила са самоваромЂ. Мала каћиперка, таки одђ другогЂ погледа, приметила е упечатленћ. кое е она на мене произвела; и оборила е доле велике плаве очи; л самБ почео сђ нбомђ разговарати, и она ми е одговарала безЂ икакве забуне, као девоика, коа е света видила. НћиомЂ самБ отцу предложт чашу пунша, а нбоизи чашу чан, и мм трое разговарали смо се, као да смо одђ памтивека познати 6б1ли. К онби су одавна 6бтли преправни, а а све нисамв се могао разстати сђ надзирателћмЂ и нћговомтз ћеркомЂ. Напоследку самБ се сђ НБИма onpocTio : отацЂ ми е пожелш срећанЂ путЂ, а кћи ме испратила до кола. У ходнику се зауставимЂ, и замолимЂ е за дозволенћ, да е

могу полгобити: Дуна се сагласила .... Млого могу наброати а таки полгобаца. О дђ то доба, какос' сђ тимђ занимам-Б , но ни еданЂ ми Hie остао тако дуго и npinTHO у моioH памети. Прошло е неколико година, и обстонтелетва су ме довела на таи истбти путЂ и у та места. CeTio самв ce кћери старогЂ надзирателн, и радовао самв се у мислима, ито ћу е видити. Но, помислимђ , старни надзирателБ можда е променћнЂ, а Дуна валБда се већЂ удала. Мисао и о смрти едногЂ или ДругогЂ пролети ми кроЗЂ главу, и л самБ се приближавао кт 3 штацји *** са жалостномђ слутнБОМЂ. К онби су се зауставили предЂ по-