Šumadinka

У I) t о г р а д у 16. М а р т а. 18 5 6

ш^тжшљж

ЛИСТЂ ЗА

ш шмш,

Ј^чредникЂ и издавателв ЛгобоипрЂ ав. Нсиадови1>Ђ.

ТЕЧ. V.

Оваи листђ излази на табаку Вторникомт. и Петкомг. Цћиа siy е за три мћсеца ^ , •»«» 5, а за no.ia годнне н>. цвакц. За огласе n.iaha се одт. врсте 5, кранц. за трипутт.. e/¥^

OIPTHhlBfl CTS 'A САИО ЗА Д1ДК4естЂ catii S. Многи су честити лгоди, као што чуемг>, описали свои смртнми стра одђ двадесетљ и четири или одђ четрдесетг.

ђе ? Говорило се што му драго о напредку и изредности данашнћгЂ воеванл, мени нино иеизби изђ главе, да човекЋ Hie за више jiito него за набои барута створенљ У тврдомЂ таковомЂ уверенш нисамв ни наиманћ Hie.iio, да се сђ Фраицузима здрпимЂ. Али шта ћу да чинимђ ? Дужноств, честв, отечество roHiinie ме на Henpiaи осамЂ caTiK. кои су у тавницама инквизицш или Богђ тели. Бмо самг> наредникЂ у еднои нашои грађанекои зна где претрпнли. и мени ће дакле слободно 6б1ти бе- регементи у Бечу : али у оваи парЂ волео бм бмседити о себи. о моимђ д^лгша или да болћ речемЂ, стра- ти кварталннкЂ у ?месецу. Чему самв се имао надати данм за отечество. Заиста, сви смртни страови целогЂ одђ мога наредништва ? У 6i'hhh) h убиству. Чнмђ са мосвета истомђ су гола шала, према смртномЂ страу, коиЈнмђ момцима изађемЂ, непр!ателБ ће зацело на мене самБ поднео оногђ дана, кадЂ су милу мого варошв ро-. пјвогђ топђ опалити. Тако е и бмло. ђенн Французи обсели и на hio пуцали. Го с било 11. Добра мати арирода обдарила ме е врло угледпимх Л1ан год. 1809. Ако бм икада отца и матерв па и собствено име заборавјо, таи данЂ заборавити нећу. Што се таи ужаснми данЂ збмло. сасвнмЂ ћу просто приповеднти. Нико неће то читати безЂ суза у оку и безЂ грозе. Потонбж светЂ едва ће то веровати. ГоворимЂ сушту истину. И уверавамЂ, да fO .iie ЦезарЂ nie O своимђ 1оиачким7> дћлима скромнје roeopio, него што ћу r о моима причати. То примћћавамЂ напредЂ з 6 огђ тога. да нико непомисли, да се л хвалимЂ говорећи, да за отечество нико одђ мене вигие претрто Hie. КадЂ е у пролеће 1809 године НаполеонЂ Бонапарта са Францу скомђ воискомђ до Линца продрео, многима моима нознаницима слабо се допадало поступанћ корзиканаца. 1 оштђ су се боили, да и до Беча не допре. Н

стасомЂ. спадамЂ међу оне дебеле лшде , у кои' е хвалу Николаи дебелу кнвигу написао. Човекг подебео и поширокЂ свагди место свое валано заступа; свакји га одма опази; чега се годђ лати, оно постане вагкно, и све е на нћаду величествено. Али на жалост!. та величественостЂ у ратно време врло е незгодна и наиопасн!и дарЂ божш. Премда самБ се увекЂ надао, да ће се стварв са Французима у лшбави, честномЂ капнтулац!омЂ (предатмЂ) свршити, ипакЂ као наредникЂ морао самЂ и за HaKropifi случаи спреманЂ бћгги. Лако самг> могао израчунати, да бм ми, са мојомђ величественомЂ телесиномЂ, ступанћ на непр !нтелг>ске ба !онете превећћ тешко испало. Такође ,тежко бм ми бмло натрагЂ се брзо повући, ако бм виц-

знао И ^ Ш '° " x pa6pio. Онда ншдтђ наравно нисамћј кастимЂ младићима мое кумпаше пало на паметв, да на доће ^ e R S ' )a P 0Clf> ' али кадЂ воивода МонтеоелОј ГН у бегати, а свога одђ Бога и света оставлћногЂ наДЂ ечЂ, онда то дознадо. редника у непрЈнтелБСКимЂ рукама да оставе. Али и у саПреко волћ поли ме ладанЂ знои по врату и леђи- момђ стоннго у глиди, безЂ примирјн Hi'e за мене бмло j а прстн ми ce укочише као смрзнути. Одђ целе Фран- епасешн; ерЂ на кога 6ti канонери, гранатири, ловцн и 1уске воигке нисамБ се толико препао. колико одђ нК- остала браћа удесн!е нишанили, него на мене едногт>, Оаволског-Б пуцанн изђ топова и пушака; ерт> то кои се одђ целе KVMiianie са наивеће далЂине наиболћ и наичеститЈрчт. _ »lemb и наихраор1емЂ човеку може главе до- вндимђ. јј . ј . Ротивђ ра-га немамЂ шта рећи; али много опо y6ia- Ова врло зрела размишлнил сама су одђ себе у Где 0l1 ° 061 Се заист а изоставити. ПмтамЂ : нашто е? главу ми дошла. кадЋ самБ за асталомЂ печеногЂ шарада е ^з ^" V ^ a ' la на свет У) коме бм се могло доказа ги на у наивећои тишини ео, а мои синовацЂ ДавидЂ у собу 1и ^- 3аТ ° воспитанЂ, врозЂ школе теранЂ , ве- ушао са речма: вечераст> ће непр|'пте.и> на насЂ ударити. и °дранћнЂ, па да после све муке и посла садЂ тре- ^дб т ' и реч!и уста ми се осушише и загорчише. ла стане, да му кугла изђ пушке или топа )' тело у- У чиними се да славне разбоинике целогЂ света већЂ у