Šumadinka

182

се уе>>рава, ниеу npaBif.iH никакву опозиц?к» нли неприливе. __ Fycia е нри свему своме затезанго, наипосле све даиа. јјјто се годг> одг. нћ искаио, — неутралисанК црногг> мора, НиколаевЂ, подунавска кнпжества и разправу своји Г раница у Бесарабш. Мирт. ће се дакле безсумнћно зак.иочити, али да л' ће ово бити правии TpatohiK мирг>. и<1 и само по нужди мирв, т. е. подуже примир|'е, томе ће н асг> време научити. КонгреСЂ у Паризу држао е предпоследн 1. неделћ две сКднсце, у вторникЋ и у Суботу , и свака одђ ови траала е неколико. Као додатакЂ кв пнтант о подунавскимЂ кнажествама пишу „Журналу де Деба,, слКдушће: „На »io.i6y подунавсни кнажества, добили су турски заступници на

градова и беЗЋ икакве одбранителне лин!е или томке. Такова граница , koio бм теишо и каква велика воиничка сила могла успћшно бранитц . давала бм еднои слабои и малои држави , као што е молдавска , само привидну и сумнителну заштиту, и небм бмла згодна ни за подизанћ и устроенћ ђумручке лин!е. Но изузима^оћи ове основе, коихђ пуноважноств и истинитостђ нико у сумнго довести неможе, упућуе насг. еданЂ шшђ si.ioro важгпи основђ на повраћенћ наши старм граница до Днћстра, кон едина доиста разумна, природна и политична граница, кон бм све интересе помирила а и правди сасвамЂ сходна бмла. Као што е познато, одцеплћна е Eecapa6ia, кон е саставна частв Молдав1'е. букурешткимЂ трактатомЂ одђ год. 1812. насилно, и присКдинћна е сђ рускимЂ цар-

конФеренц !има пуномоћја , да могу слћдугоће захтевати ; ствомг>. УговоромЂ одђ год . 1812. између Султаиа Сели

1) Да се Pycia одрече свога потраживани одђ 16. ми-iioна Франака, кое она зактева одђ подунавски кнажества за то, што е год 1848. руска воиска кннжества речена заузела, ерЂ е ово заузимаиК бмло излишно, почемЂ е већЂ пре тога турска воиска мирг> у землви повратила ; и будући да се и Турска, кол « у оно време исто толико воиске у Влашкои имала, свакогЂ пограживанн одри

ма II. и Богдана, кпаза МолдавскогЂ, обвезала се Порта, да ће неприкосновеностг, молдавски граница, повластице и права нћнм жителн и унутрашнго независимостћ нћну одржавати, почитовати, и заштићавати!" — Наипосле се у име нравде, правичности и безбћдности землћ моли за такову границу, нон бн се лако бранити могла, и кон се назначава и самммЂ езмкомЂ и пародносћу и т. д ; а та-

че, зато бм бмло правично , да се и Pycin ништа не да ; кова бм граница могла бмти само днћстерска лишн, ста2) да Pyci.4 плати сумме . кое она дугуе влашкимЂ cnaia-!pa граница ове землћ. ма и селнцима за набавку ране и други за воиску по- ! бданЂ дописђ изђ Нариза одђ 7. Марта изражава треба одђ год. 1853. и 1854., и кол сума изноем 6 — 8 ми-јсе овако o поступанго лорда Палмерстона према Праилгона франака " ;Скои и према нћномЂ позмванго на кон х>ерен!џе: Како се пакЂ у Молдав^и сматра новопредложено „Шта ћемо садЂ рећи, кадЂ лордЂ ПалмерстонЂ попреустроиство подунавски кнажества, о томе пишу „Кон- змванћ Праиске на сау 7 частје у паризкимЂ конференцјама

ституcione.iy" изђ Лша слћдугоће ! : „РезултатЂ цариградски конФеренц^н у смотренго подунавски кнажества нко е ожалост^о нашу землго, и учиh'io е дубоко упечатленћ. КадЂ cv бонрима дошли изђ Цариграда ti'h црни гласови. они су одма сутраданЂ избрали изђ свое средине осамЂ .чица, и наложили су имђ, да упнтаго кназа ђику, како ствари управо стое. Кннзђ е оваи коракЂ одобрш и издсрио се: кадЂ му народЂ подноси протестац!го , да ће онђ исту припослати и саобштити сагознимЂ силама- У исто време буде избранЂ и еданЂ одборЂ , кои ће имати ићи у ПаризЂ , да тамо на конФеренцјнма заступа права свое землћ и да протес тира противЂ турски предлога. Истогђ дана буде народна протестац|н подписана одг> целогЂ свештенства, бонР а и ceiro редова жите^БСтва главне вароши и саобштечо свима конзулима у Ншу. Депутирци бмау већЂ спрем ни да пођу у ПаризЂ, кадЂ наеданпутг> добме кннзђ одђ Султана еданЂ ФерманЂ, коимђ се книзђ позива и опомиB k) да свакомЂ покрету и демонстрац!и противЂ желн "ортинм на путЂ стане." — Оваи ФермангЈ СултановЂ поpaaio е савЂ светЂ." А и питанћ о разправи rpaн,, ца молдавски произвело е у землљи велкко узбуђенћ, к °е е дало повода еднои петицш (npoiueHiio) на вмсоку Пор Г у_ у Koiofi е главна точка слћдугоћа : Ако се прва т очка аустр1иски предлога, кое е Pycia примила, остваРи, онда ће Pycia ону частв Becapa6ie морати уступити, к °е се одг> Хотина дужЂ тамошнћи планина до езера Сааи «а протеже. Мм узимамо себи глободу, прим ћтити проТи вђ овога то, да су наведене планинеу ствари само нечатни брежулнцд. кои се све већма и већма спуштаго, Докђ се наипосле на гогу непретворе у грдну баровиТ У 11 блатну пустару безЂ икаквм природнм граница беЗЂ

сматра као ствар^ безг> икаквогЂ значенн, кое онг> чини очевидно само зато, да ласка заблудившемЂ народномн чувству Енглеза. и да предупреди жестока нападанн нћговм непр1*нтелл у Парламенту ? — Мм смо тврдо увћрени, да ће први документи, кои ће се обнародоваги, ова Палмерстонова изражена оборити; но мм нетреба ни да ченамо обнародованћ овм документа, па да ипакЂ опровргнемо ово заеданћ енглескогЂ министра. ЗасадЂ ћемо навести еамо то, да е башЂ единствено одђ саме Праиске зависило. да она шштђ одавно — и то безусловно — на конФеренц(ама участвуе. Али Праиска Hie хтела ни наиманћЈи коракЂ учинити, и ту нћну слћдственостб признаћеду ioft и нћни противницм; а исто се тамо и дћломЂ показало, да е Праиека еасвимЂ безбрижно и спокоино слушати могла ону безумну внку и претнго, „да ће Праиска 6б1ти избрисана изђ реда велики еила." Наше истинолгоб1 - е принуђава насЂ до душе, да признамо, да су доиста нека пмтанн и безЂ саучастЈа Праиске рћшеиа; али да е се хтело ићи на то, да се мирЂ безЂ участја Праиске заклгочи и да се Праиска понизи, онда бм се могле конФеренцје као окончане разгласити.и Праиска текЂ после да буде позвана, да уговорЂ мира само просто подпише. И наиновје време показуе намЂ такавЂ еданг> примћрЂ, и то башЂ у Францускои, кон год. 1841. у пмтанго о дарданелима и боспору nie участвовала, кои е предметЂ без-и нћ коначно рћшенЂ бмо, и noto су само просто позвали, да протоколЂ подпише. — Мм поуздано знамо, да ће већЂ прве рћчи протокола, коимг> се Праиска на конФеренцје позмна, оборити горнћ излсненћ Палмерстоново. Да бм се пакЂ последн!>|'и догађаи у парламенту разаснш. нуждно е бацити погледЂ и на слћдугоће околности : Енглеска е бмла