Šumadinka

206

ТаимСЂ", кои е у последнћ време ysifepio евош вику и п ретнК) сћвернои Аиерици, садг> опетЂ, иочемт, е мирЂ ве ћЂ извћстанљ лостао , наново cboio стару песму започео. У Бечу 24. Марта. Лорд-b е ПалмерстонЂ у долнћмЂ, а лорДЂ ЛансдаунЂ у горнКмЋ дому лордова излвт , да е мирЂ. кои e 18. Марта у Паризу подписант,, по желБИ испао и да е задоволнватћји, а rpo-st е Валевск1и ncnio на 6 д Н омђ спиномђ банкету (части) здравицу на дуговћчно траанћ овогђ за све уговарашће стране честногЂ мира. Царг> Александерљ пакг, издао е одђ свое стране народима своимђ еданЂ маниФест-ћ, у коме се изав.иое , да е ц ћлЕ, овогђ рата постигнута. Сагозничке Флоте у исхочномђ и црномЂ мору добмле сузаповћств, да се врате кући : — у Францускои и Енглескои чине се велика спремана за дочекЂ враћагоће се источне воиске ; скорашнћ престаннћ блокаде морске како на сћверу тако и на гогу већЂ е обдвлћно , и тако ће за кратко време и последнБИ трагови рата бмти избрисани. У конФеренц1нлнои сћдници одђ 18. Марта заклгочено е, да се уговорЂ мира текЂ после четири неделћ дана, по изменанон ратиФикаиди обнародуе. Три дана доцнЈе (21. Марта) сабрали су се опетЂ пуномоћници. да изслћде иека јошђ нер!>шена пмтанн. коихђ е важноств као iuto „ЖурналЂ де Деба" вели, неоспорима. Разрћшенћ овм пмтана сачинава задатакЂ овогђ вторичногЂ дћиствованн конФеренцш, кое ће исто тако дуго . ако не и дуже транти одђ оногђ , кое е 18. Марта са заклгоченћмЂ мира окончало се. КонФеренфе ioiu^ нису нигпта коначно рћшиле у смотренго разправе пмтанн о подунавскимЂ кннжествама. нити у смотренго италЈанскогЂ пнтана, али су зато опетт, већЂ рћшена два пмтана одђ наНвеће важности , ако се т. е. казиванго „Журнала де Деба" сме веровати. Потврђивало се досадЂ, да ће источна воиска после одлазка сђ Крима неке точке турскогљ царства заузети, те да тимђ начиномЂ осигура, ау случаго нужде и изнуди удћиствованћ онн унутрашнви реФорма, кон е биистателна Порта свечано обећала. ВећЂ су бмле точке назначене, где ће та воиска становати и коликш ће нћнЂ брои бнти. и наслоннли су с.е нарочито на органе и лиетове руске, да бм „болестномЂ човеку" (Турскои) на таи начинЂ и сћнку будуће самосталноети одузели. Но као хпто се види има паризк! - и конгресЂ, поне заеадЂ, болћ MHliHie о Порти , ерЂ е онђ заклгочш, да се ни вдна vacTb отоманскоаЂ царства ни nodh каквимЂ видомЂ страномЂ вопскомЂ незаузме , и да сагозници по свршенои ратиФикаЦ1и уговора мира одма воиску свого повуку изђ ohm мћста отоманскогЂ царства, гди она iоiнђ стануе. У слћдству овогђ заклгочена конгреса , — потврђуе „ЖурналЂ де Деба" оставиће Француско -енглеска и сарДинска воиска одма после ратификацје мира КримЂ и Ца риградЂ. а исто ће се тако и аустршска воиска мзђ поДунавски кнажества извући. А и пмтанћ о бродопловству на Дунаву рћппо е ^опгресЂ и то на наиелободомисленш начинЂ. Дуна†ће 'тн одоадЂ свмма народима, а не само онимђ државама, кое се ДунавомЂ граниче, отворенЂ. Француска и Енг -'еска ослободиле су Дуна†одђ рускогЂ господарства 33 Св У Европу. — Ово кажу да е примлћно у начелу , и Ла ће се текЂ у доцн Ј нмђ савћтованнма б.шже опредћЛИтн и потанко претрести.

Исто е тако у 19-тои конФеренц!алнон сћдници (21. Марта) предлагано пнтанћ, да ли имаго конФеренц1'е право, разправлнти и претресати и она пБЈтанн, коа не стое у непосреднои свези са источннмђ ПБ1танћмЂ, кое е садЂ тако срећно окончано , или да се на ту цћлБ едан-b обштш европск1 - и конгресЂ састави. Но као гито насЂ сђ више страна увћраваго, нису конФеренцје о томе шшђ ништа рћшиле, и уобште сумнл е, да ће што и рћшити. Судећи по садашнБимЂ околностима, сва е прилика. да се едачЂ обштш европск1 - и конгресЂ, кои бш поособна и одвоена пнтана поединБ! држава рћшити хтео. неће никако ни саставити. Pycia, Аустр!л и Праиска по свои ће прилици пуномоћницима своимђ у Паризу дати наставлена у томђ смислу, и царЂ НаполеонЂ III. доказао е у последнћ време внше пута, да ће онђ пре оставити свогђ енглескогЂ и и шемонтезскогЂ сагозника , него да 6 б 1 се сђ НБима у друштву придржавао такове политике. коа 6bi супротна и аагубна đbi.ia интересима оста .1Б1 велики сила Европе Бечка „Преса" доноси намЂ слћдугоћш уводнБШ чланактз: У Бечу 22. Марта. — Непоннтнок брзини телеграФа имамо благодарити, што имамо већђ изђ cniro главни градова Европе вћсти о томе, како е гди 18 Марта у Паризу заклгоченни мирЂ примлћнЂ. Ова е радостна вћстп свуда са наивећимЂ одушевленћмт, и узхићенћмЂ поздравлћна : свуда , у Паризу, Лондону и Турину загрмила е радостна пуцнава топова, свуда су чинћна осветлћнн, и све класе жителБСтва изнвлБивале су сасвимЂ одкривено cboio радостБ збогЂ заклгоченогЂ мира. А то е черта карактера саданћгЂ времена. СвћтЂ сад^з слабо мари за оне велике крваве ратове, какови су вођени у пређашни времена, а томе служи за сн А нђ доказЂ начинЂ, коимђ е оваи источнгли ратЂ окончанЂ. Оно, чега су ради две године дана потоцб! крви проливени, то е паризкш конгресЂ за 34 дана разnpaeio ; дипломат1'н е мачу показала, да е у саданћ време ролла оружане силе млого и несравнено ограничеша него у пређашна времена. Што е Pycia, докђ е ратЂ страовито 6ecHio, упорно одрицали и одбацБшала, на то е она у еданаестни сатЂ (т. е. предЂ свршетакЂ) пристала, кадЂ е већт, снага ратугоћи почела посустанти и кадЂ е обште мнћнЈе целе Европе едногласно мирЂ зактевало. Па кадЂ посмотрид!0, шта е дипломат!а извоевала и сравни.мо то СЂце .шмЂ течаемЂ рата, онда долазимо до увћрена, да ратни резултати западнБ! сила не стое у никаквои сразмћрицм сђ нб 1 овб 1 мђ напрезаннма и жертвама. А то е нснбш доказЂ, да е у данашнћ доба ратЂ свого важностБ нко изry6io, и да звека мачева и олуина ратна неће тако скоро моћи раздрмати Европу изђ нћногЂ плодонос.ногђ и благословеногЂ покоа. Друп'и пакт, резултатЂ овогђ рата таи е . uito е наступило сасвимЂ ново положенћ између европски сила. Нико неможе одрећи, да е положаи Европе постао сад -Б сасвимЂ другч!и, него што е бно у време посланства кназа Меншикова у ЦариградЂ. Pycia е безЂ губитпа земали, безЂ губитка свога rioложаа као велика сила и безЂ пониженн нћногЂ изгубила нћну досадашнго страовитостБ. ОдкадЂ су „народи за-