Šumadinka

205

t-тано до данаст. бмле за себе, и да ннгда нису бмле сасвимћ у Турску прелнвене . него су свагда имале нена своа особита права. Зависимостћ кнажества одђ Порте састои се у TOM'b: да даго Порти едну одћ кнан!ества одобрену суму као годишнши трибут-b, и да Порта потврђуе одђ народа по свомг, старомг. обичаго изабране господаре. Зато обвезуго се султани границе-влашко-молдавске браиити одђ туђегљ нападана. Кнджества имаго свого унутрашнго независностћ, управлаго се по своимђ собственнмг> законима, господарн пресуђуго o смрти и животу свои поданика и проче. — По томе дакле истина е, што г. Мартенс1з доказуе, да Влашку и Молдавхго Hie нигда Турска оружћмЂ освоила нити у турско царство сасвимг> безЂ икаквм особитш права саединћна ; као и то , да та два кнашества нигда нису губила карактерч. самосталнн дрЈкава, и свагда су по народномг. и државномЂ праву (у CMorpeniio унутрашнћгЂ управителства) сама себи законе давала, а нису од!з какве 'тране државе силомђ наметнуте законе морала примати. Турска е чешће нападала на та права Влашке и Молдав1*е. кое е повода дало, те су ce ова кнагкества вшше пута Порти ca оруЈканомЂ рукомЂ одупирала. При почетку осамнаестогЂ в !м;а (1700 год) ползуе се Порта неслогомЂ и партаама , кое су ова два кндЈкества разтрзале, и продре противу старм закона и трактака. Сво зло и неслога ондаппш и сванидаш ин рађала су се одђ тудЂ, што господари нису бмли наслћдствени него изборни, и Турска тадашнћомЂ свотмђ политикомђ произвела е бмла грднши раздорЂ , и онда погазила е границе уговора, кое Hie имао ко внше бранити. У години 1716. пошлћ Порта npBtiS путЂ изђ Цариграда у Виашку ФанарјотскогЂ кнлза Николу Маврокордата, и оваи од г 1 ј Порте своеволг>но посланши странацЂ сва права народна мете подђ ноге До тога времена бшли су господари бирани одђ народа и владали су до свое смрти; одђ to доба пакв бирани су и збацивани господари по интрнгама, и кнажеско достоинство давало е ономе, кои е наивише турцима и унутрашш .имЂ интригантима обећати могао. По томе сва^аи ново намештенши господарЂ ynorpe6io е време свогђ краткоп, владана да што већма може одђ народа накугш новаца , да тиме себе и свое покровителК у Цариграду задоволг.и. Подђ таквимђ несрећнимЂ управланћмЂ изчезне са†народнми поносђ и чувство, пропадну сви добри обнчаи, а свакодка зла и покварености страовито завладаго. У то несрећио време сви болви и поштенш Власи и Молдавци управе све свое надеЈкде едино на Pyciso , и едва су чекали , да се она у нвине ствари умеша, Одђ тогђ несрећногЂ доба почела се Pycia (кого су Влашка и Молдав1 - н као избавителвницу сматрале и изчекивале,) у подунавске землћ мешати. Pjcin учини са ВлашкомЂ 1710. а са Молдав !омЂ 1711. год. сагоЗЂ и уговоре, по иоима уговорима народностћ, унутрашнћ независно управлннћ и границе кнажества буду признани. Угнћтешго турскомг 5 и нарушаванго народнБ1 права у овимђ провинц!лма, свагда е Pycia одђ to доба излазила на мегданЂ, и слћдствено и постоано управлнла е свого политику. Тако и ХамерЂ пише, да е Pycia јошђ на конгресу НћмеровскомЂ 1737. год. а тако и на конгресу у Фокшану 1772. год. при заклгоченго мира — понудила се, да независимостг. кнаЈкества подђ свое покровителство узме. Оста-

ла Европа у то доба шв се ни наиманћ бринула за ове бћдне подунавске землћ. Влашка и Молдавја позиваго се сада , да оне нигда нису ору;кћмЂ покорене , него су се свагда Турскои подђ услов^нма предавале. П0Ј1 ИТИЧНБ1Н ПРЕГЛЕДЂ. Н Бечу 24. Марта. Членови конференц!и наставили су 20. Марта опетђ свое дћиствованћ у Паризу . Да ли ће се и садЂ после већЂ заклгоченогЂ мира предметЂ нљјовогђ савћтована таино дргкати , незна се. Уобште се мисли , да ће шшђ еданЂ месецЂ дана 6 б1ти доволннђ, да се расправе све заоставше спорне точке , и да ће се садЂ и o онбшђ пн танлма , коа нестое у иепосреднои свези сђ источнбшђ пмтанћмЂ, рћчб повести . ПуномоћницБ1 неће никако лре ратификац!е уговора мира изђ Париза отићи , и лордЂ ЛансдаунБ h3abio е у последнБОи парламентскои сћдници горнћгЂ дома , да се дрЈкавнши секретарЂ иностранм дћла лордЂ КларендонЂ неће ripe вратити на свое мћсто у Л ондонђ, догодђ се неки са ратиФикацшмЂ мира у сагозу стоећи послови неокончаго . — У Лондону 20. Марта . У Енглескои млоги су огкалошћени и поражени , кадЂ су чули , да е мирЂ заклго ченЂ. — Енглескш листђ „СунЂ" изишао е оногђ дана сђ црнимЂ окраикомЂ (као знакЂ Јкалости) , и горко тужи , што е оваи „одсуданЂ коракЂ" учинћнЂ . „ ОпетЂ е", — вели „ СунЂ " — отело перо Енглескои оно , iuto е она мачемЂ задобила . Честв , благостанћ и будућа безбћд ностб землћ опетЂ е отимице погагкена овбшђ угово ромЂ мира , и мб 1 ce морамо садЂ , ма да намЂ се неће , томе послу радовати ." — До душе 10шђ се незна , кака†е садржаи овогђ уговора мира , али „СунЂ" све то оће на предЂ да зна , и прориче , да е оваи несрећанЂ и пагубанЂ по Енглеску , и да сва земла треба садЂ у црно да се saeie и да плаче . МеђутимЂ маса енглескогЂ народа hie тако ОЈкалошћена , и мисли садЂ единствено на то , како ће оваи мирЂ , а нарочито енглеско - францусши сагозђ да употреби на свого користв , и наимилја нћгова желн е та , да се између Енглеске и Француске заклгочи уговорЂ слободне трговине . ВећЂ су у смв1слу овомђ дрЈиане млоге скупштине, и Енглези се надаго , да ће Француска на то радо пристати . — ПрЈнтелБско споразумлћнћ између западнм сила , вели се далћ , транће и после рата , и доиста нема болћгЂ средства да се ова свеза ioiufc већма утврди , него слободанв трговачши саобраштаи индустрје ( радиности ) оба ова народа , а Фран цуска е своимђ прошлогодишнвимЂ светскимЂ излогомђ показала , да се нћна индустрјн слободно mojkc мћрити са индусчршмЂ CBiro оста -ifai европски народа . „ ТаимсЂ " пакЂ ползуе се засадЂ овшмђ заклгоче нћмЂ мира , да застраши претннма саединћне сћверо аме риканске државе . О нђ iit упућуе , да изходђ овогђ рата себи за примћрЂ узму . „За само две године дана , — тако вели „ТаимсЂ" надувеншмтз гласомЂ, изчезла е сва слава и страовитостБ русне воене силе , и рускш царЂ неће одсадЂ више ни снпвати о покоренго света. Американци слажу се у своiofi политици сђ Русима; но судба овш последнБИ нека имђ (Американцима) служи за примћрЂ."—Види се дакле,