Šumadinka

226

Оду кнезовн везиру и поклоне се по обичаго, и пошто су мало дворили рекне те редомг. пос)>даго и онг. лепо се сљ нБима разговарао као годђ отацг. сб наиболбимб синовима: nouiio кафу и ништа о Хатитерифу неспомену, но оду после тога Митрополиту Методпо . iioжале се како е везирт> преко ХатишериФа подигао поpe3fa, и како већг. сиротинн неможе да дае . нити има одкудЂ, и кажу да е и нћму познато одагоћи rio enapsin, нако и онт. свого димницу едва иоже покупити „него да намг. дадешв ХатишериФЂ" — рекну кнезови — „да однееемо нека види везирг, и no ХатишериФу нека удара порезу како е царг. одредјо." — „Каиа, кала, сутра хоћемг. да вамЂ дамЂ Фермант. ' одговори МетодЈе. Кнезови оду на конакЂ, а МитрополитЂ МетодЈе узнше на нонн те ти у градЂ везиру и каше му , како кнезови хоће да узму одђ нћга ХатишериФЂ и да нћму (везнру) донесу, да rio ХатишериФу порезЂ удара, а не више , зато нека се приправи шта ће имђ одговорити. и прочаа. Cvтра дан! 3 дође мои огацЂ и кнезЂ ПетарЂ Митрополиту да имђ даде ХатишериФЂ , а онђ имђ рекне : Отиђите наипре до везира, ua дођите онда по ФерманЂ. К незови сви сиупа оду и по задуго постое преко обичан предЂ собомЂ везирсномЂ. ДоцканЂ отворе се врата одђ собе везнрове, и кадЂ кнезови уђу поклоне се и по обичаго приђу скуту, потомђ измакну се и у редЂ стану. ВезирЂ запал1о наргиле па пуши, а окренуо главу и гледа у друго ћоше собе а нећ« ниеднога кнеза да види. Тако стонли су кнезоии читава два сата, а онђ нити говори да сћдну ни да иду. већЂ еднако ћути и нуши, а кнезови такође ћуте и чепоре ногама. Очима еданЂ другога питали су: гдћ е- нашт> старми Хапи Муста tiaura, немогкемо да ra познамо, ово ше ohi . по гркЂ Метод!е мучителг. (говори се, да Методје nie грк-fa него врменинЂ, па се покрстјо.) После тако дугогЂ стална на еданпутЂ окрете се везирЂ пусти димђ изђ уста накЂ рече: „Е кнезови, зашто неговорите што сте дошли?" „Л темена учинимг. (причао ми е о томе мои отацЂ) и ночнемЂ да говоримЂ: „Паша еФендумЂ ..." а онђ ми пресКче р1>чв : „Н знамЂ шта вм тражнте, вн оћете да н ударамЂ порезу по хатишерифу царскомЂ, то и л хоћу, н нећу едну аспру више него што се у Ферману пише. Зарг> вм незнате то, када е мени честитми царЂ београдсв !и масипЂ дао, nie мн ни»«акве азне друге дао, у Чно да одђ васЂ узимамЂ. а вас ,ђ да одђ свакога зулума бранимЂ, а и вм сами видиге колико п воиске држимЂ, стз noioM'b бранимЂ и себе и васЂ одђ читлук-саибЈа и јоштђ ми вала воиске скупити, но кадЂ Bti тако хоћете, то е за мене. лакше, а ћу моме брату видинскоме везиру Пазманџи-ог.чу едно писмо писати и са нђимђ се помирити, мое воиске умалити. а само царскји градт. чувати, и онда бамп. по хатишерифу царскомт. нн едну аспру више одђ васЂ узимати нећу, него онолико, колико хатишериФЂ гласи; а ето васЂ и ваши ага и субаша, rra како вамЂ Богђ даде." •—- Учинимђ темена и одговоримЂ: „Истина е, честитгли пашо, то мм видимо сами да е тако, но ево муке и неволl>. у народу новаца нема; и нема одкудг. да нађе, а нежалимо. Веће смо све са ђеце поодкидали, гдн е наиманн хгара одв урока бмла. Видите и сами да е све сиротима и де смо све турске куће слугама и слушкиннма напунили и јоштђ бм у залмЂ давали, да имамо коме, да бм само

koio пару заслужили и данакЂ плаћали. Оно мало стоке да имамо коме у пола цћне продавали бм. но трговаца нема. Него допусти нзмђ да идемо да се договоримо, небм ли нашли нзчинђ у чему бм се помоћи могли. Везирт. на то ману рукомЂ : „Еи исадиле" срећанг. вамЋ путЂ. Тако ти мм неседивши нимало кодђ везира изиђемо и ciJM рекнемо узпутЂ идући, 6 огђ ме брате онако е, везирг. погоди. Одемо на конаке онако уморни одђ многогђ стаднн, преДЂ вече скупе се сви кнезови у ШундинЂ хант. гди самг, а. (Алекса) бмо на конаку и нађемо, да су пашине речи све истините, и ако онг, недржи доста воиске, то ће освоити видинске are и субаше, пакЂ ће петЂ пута више сами узимати. него што ће одђ на< ђ искати везирђ да му мм даемо. Бм.10 е разговора одђ сване руке, наипосле рекнемЂ а осталимЂ кнезовима, небм ли добро бмло, да предложимо везиру и обрекнемо нангу воиску у помоћг> дати му. КадЂ видиn.iie на н!.га пођу, да ifi дочекамо и разбјемо, пакЂ мм опетЂ нашимЂ кућама да идемо. То сви кнезови одобре, тако да се везнру представи, а сви еднако да вичемо „нема новаца и нема се одкудЂ давати." Сутра одемо везиру, пусти насЂ одма у арзодаго, гди везирг. седи, нриђемо скуту по обичаго и изступимо се натрагЂ и станемо снуждени. Везирг. рекне: ,,Е кнезови, есте ли се договорили н шта сте се договорили ?" Л учинимЂ темена, и одговоримЂ: есмо честитми пашо. гочерашнК твое речи истините су и свете, нознаемо и сами да насЂ одђ зулума беЗЂ воиске бранити неможешЂ а воиске безЂ новаца дргкати неможешЂ. Али е велика мука и невола, што новаца у сиротинћ нема, нити се одкудЂ добмти може, а ако упустимо лничаре видннске, на овако сипомашну paio. онда ће сва сиротинн побећи у Kapruiro (НКмачку) и сва ће царева землн пуста и празна остати." „Тако е — Тако е," пресече ми речћ везирЂ. -—• „Мм смо свакоако мислили — продужичЂ и, — но ни одђ кое руке до новаца доћи немогосмо. но одђ све муке и певолћ, мм смо се сви договорили, када видинлје одоздо пођу, да ти мм кнезови доведемо наше воиске, те разби вндпн.пе а мм ћемо после свакји ceoiofi кући безЂ аилука и беЗЂ таина вратити се. а тм вмше воиске да некупишЂ и на таину и на трошку да недржишЂ. То е uann, орговорг> честитми пашо, ако ra само тм окабулишЂ." —• Онда везирг. „пеки, пеки: оћете ли вм тако сви кнезови?" оћемо одговоре они у гласЂ, честитми пашо, оћемо у подне у поноћи, кадЋ намЂ годђ поручишЂ, и гди рекнешЂ довешћемо онолико воиске, колико овде рекнемо и обрекнемо." — На то пагпа: „Да — еи, да — еи, бенда северумЂ ioriiTT. болћ, јоштђ болћ, и н то милуемЂ." Затимђ плћсне дланЂ о дланЂ и викне: изициђелЂ, да му дође писарЂ и понуди насЂ да седнемо. Номози Боже, поврати се нашт. паша, каФа се донесе и разговорЂ се поведе нолико ће кон нахја дати воиске. Валћвска и београдска naxia. кое cv близу, даду ви1пе. Валћвска 1800 а београдска 750 момака, и тако према брого глава и воиску све у теФтерЂ пописа и свакомЂ кнезу Koniio даде, колико е дужанЂ воиника Срба довести, кадЂ и гди рекне natua. „СадЂ аидете и у најама свакш толико попишите, да су свагда готови са оруж!емЂ , опанцима и ру6 омђ и све што воинику треба. Bbt кнезови кадЂ а поручимЂ, кои недоће сђ воискомђ, у нћгову главу. Мм му благодаримо и одемо весели, што смо опетЂ нашегЂ