Šumadinka

У Биогрлду 27. А п р и л а 18 5 6.

ШШНДДНШ&4. ЛИСТЂ 3 А Đi«isiia©itt s шшш- ш ■УчредникЂ и издавателв ЛгобомврЂ п. НепадовпКЂ.

ТЕЧ V Оваи Јистћ излази иа табаку ВторпикомЋ и ПеткомЂ. Ц1 ;на му e за три мћсеца 5, а за no.ia годане io. цванц. За or.iace n.iaha се одт> врсте 5 краиц. за трипутт..

лл.

Ipa ран ћнт,, зато е и побег&о у Земунљ. fl му оиетЂ каР^КОПИСН ПРОТЕ DI1TI6 НЕНАДОВИћД. жемг,: „Aiso си одћ аничара неиди самноиљ, ербо ће Ср-

(продуЈкено) Затимв сћднемљ н у еданг. чуптз са Елад10Д№ изћ Забреагн увече и низа Саву поред -Б Београда те ноћу

би убити и мене и тебе." Онда машрЂ рече: Н узимамЂ Дел-амета на moio честБ, онђ е правкш одђ цареве стране и одђ аннчара е побегао. Онда се насЂ два уватимо за руке по.иобимо се и побратимимо. Међу тимђ доне-

дођемЂ у ЗемунЂ у парлатор|'го. Рано сутра данЂ (18. 1110 ми 6 Д Н У зооницу Фишека и 300 танета. МаЈорЂ каФебр. 1804.) авимЂ се M aiopy Митезару мога огца до- :Kf '- хаидете сада. Л му кажемЂ, а куда ћемо проћи, онђ бромЂ нрЈатеиго, и моме познанику , ерЂ ме е отацЂ че- ; ' >а5ке к УД а сте 11 дошли. На то му одговоримЂ . И несто кђ нћму слао. О нђ ме одведе кодђ обрштерова „о-; смемЂ на Ч У Н У покраи Београда , но даите вм мени конака да ме невиде Турци (у парлаторји). Пмта ме шта ,а .Л а и Д емЂ n P e[to ' и на Бол>,вце да пређемЂ. - Кад-Б радимо? кажемЂ му н да како смо чули да е Црнми ђор- !, " ! ' 0 Р Ђ ' P e,iao бм се сгоропади, повика: ЗарЂ да а прође почео палити ханове . и .ш се купимо да 'тучемо у пустимЂ турске лгоде преко царске землћ? па да ш, ко Валћву Пореч-ал!го, .,но самв дошао да ми дате совћта АРУ" К гово Р" не1 ° ти "Р ото ' што си овамо Д°-' аз '° « шта ћемо радити?" „А шта ћу ва «Ђ совКтовати (рекне;» 1то знашЂ ове Р ег У- 1е - 3а Р Ђ ти nhe ™ b * a ми ово зиато -aiop -b) но вашу Ф амил1ш дов^днте близу Саве , па ћемо ^ шешира и саблћ скинешЂ. -« fl останемЂ као што «« наше лађе дати и взсђ на ову страну превести." Вј саМ1 > казао: - И опетЂ " амЂ кажеиЂ Д а " " есиемЋ во А ОМЋ М у кансемЂ да се «ie само наша Ф амил!л сђ Турцима за- пок Р аК Београда да ме Турци увате , него молимђ да ми

вадила, но скоро половина народа , и да су на Сави ћуnpie, опетЂ се небм лако могло прећи, „него ви гледаи-

се отвори колеба да контромацирамЂ , па ћу онда проћк на Нково и Болћвце." — Н му то рекнемЂ да бw ми по-

те и даите нама џебан^ , »ш ћемо се моћи сђ нЂима ту- мо ™о, а не ^ М У остао ла контромаацирамЂ да б« моћи." Maiop^ каже: Царство неможе вама датн џебане ни !Р ао чалм У везати па K P° 3b проћи , ер Ђ знам Ђ ! f е а tf rt -лјг £л о- же \ ЈГЛ 11ПТНТЋ 71П ТП HPMOSKf' пм-

оружа. но btj нађите каквога трговца нека ваиЂ онђ

»pirohn дав

fl кажемЂ да н непознаемЂ ту никаквогЂ

како ме очекуго. Maiop'fc лготитђ каже, да то неможе бмти , и оде обрштерз^ а ss и мои повшК побратимЂ Делс< -т, 1аметЂ останемо подђ едномЋ стреомЂ. Д окђ машрЂ дотрговца, и онђ ми каже, да има некш СтеванЂ тивко-ј " " 1 " „ t - л • ,, ђе и полако намг> рече : но. ћутите ту. докђ турци изћ ви П ђ . и онђ е побегао одђ Да^л изђ Београда. Л га за-i ' _ " Ј Ј Ј1 ... t inap.iaTODie ow. добмћете кола. те ти ми у колима на молимђ и онђ дозове тот а Живковића. а му одма ка-; r ! <-v» п - * „ _ гг 1 голимђ даскама одђ Земуна v Болћвце, а оданде у оажемЂ да гледа да набави џебане да се сђ гурцима ту-ј Ј л . u -л» t m „ t, „„ брегкћ пређемо. ПутемЂ н се договоримљ са Деламечемо. На то НгивковићЂ рече: Мои попо, н опу , a.iHi r r / ,, о .Ј томђ иако ћемо кодђ народа говорити, и л га утврдимЂ, немамЂ новаца. л извздимђ те му дадемЂ 9 рушшд и- 1 t ,ia ileto годђ л народу узговоримЂ, да онђ посведочава кажемЂ му кадЂ донесе барутЂ , да ћу му све платити,р д - 1 толико дадемЂ и Нику Зазићу изђ Скеле (кои е одђ су-ј и '^ а ка,ке так ° е. баше Faaie побегао у ЗемунЂ) те ми донесе 9 <syHTin ба- Како пређемЂ, поручимЂ и одма дође ми ПетарЂ liР>та. Iрић ђ , Исаило ЛазићЂ и иопђ Леонтје. ПокажемЂ оно маKajKe мени МитезарЂ, има — вели — овде еданЂ Tvp- ло џебане и кажемЂ да е отишао човекЂ у Варадинт , и чинђ Хаџи-Муста пашиногЂ смна (Дервиш -бега), кога сујда ћемо џебане добмати колико хоћемо. Оии одма скуаничари ранили у р уку) „ кои е утекао одђ аничара. Појпе и крену што су имали готовш око 300 момака и томђ дозове тога Турчина кои се зваше Дел-АметЂ.јДОКЂ дођемо до Грабовца , бмло iH е 500. С здђ ти почПмтамЂ га а: Ако с и одђ цареве страие хаиде самномЂјнемЂ н предиковати да бм народЂ oxpa6pio : »Bu сви да б[емо нничаре, мм нисмо на цареве Турке устали но .знате браћо, да су Хаџи-Муста-пашу ^aie убиле, и да e аа аничаре." О иђ иаже да е цзрскш и да е одђ днича- Хаџи-Муста-паша имао сина Дерпиш-бега , кога е царЂ