Šumadinka

258

t

поставш да буде везирљ на отчино место; оиг> е одћ каво су му ^aie отца убиие, еднако кодћ цара npocio да му изунЋ и ФерманЋ даде, да покупи воиску и на деи!има освету за отца да учини; и већљ му е сада царт> изунг> и ФерманЂ дао да мон4е слободно како буде знао свогг. отца покаати. Зато онђ е сада преко Немачке послао свога бимбашу овога Деи-амета са царскимт. «.ерманомг>,да онђ мо?ке подићи Србе и све зулумћаре и субаше у градт. сатерати , па кад% се доста воиске накупи доћи ће Дервиш-бегЋ МустапашићЂ и довући тоиове, и све ^aie и субаше поватати, и пашаиукљ одђ зуиума осиободитн, а онђ на отчино место у Београду везиромтЈ 6 б1ти ; а сви зпамо како смо подђ Хаџи-Муста-папјомђ , нћговимЂ отцемЂ добро лшви.ш и слободу имали. н проче и проче." Тако самБ н непрестано roeopio тои скуплћнои воисци,а мои, Дел-аметљ све е климао главом-Б и потврђивао: „естБ вала, чоече тако е! — Та мол политика, да нерекнемЂ лаи £б, са Деламетомт. узрок^ е што ћете у млогимђ истор1нма наћи : да е султанЂ послао ФерманЂ Карађорђу да 6ie лничаре ; али hi'« истина, нити e царЂ послао пређе,нити е после одобравао, но мм смо доцн!е сви, да бм народЂ лакше подигли и да бм га слободили, говорили: да царЂ Hie противљ насЂ, него да е царЂ сђ нама противу да1н, тако смо и лгодма изђ оне стране казивали, тако су они и веровали, и отудђ ce то увукло у HCTopiio. КадЂ смо у Грабовце догпли, хтедоше да запале ханЂ т, е. турску кућу, но белше близу еданЂ чардакЂ пунЂ кукуруза, те и едва одбранимЂ да незапале ханЂ, ерЂ бм и чардакЂ изгорео а ране намЂ ipe6a. Одатле пођемо у Лгобиннћт, на конакЂ. Докђ а тамо дођемЂ а брзоконБИци све нопалили. Дођемо ЈВеси Велимировиliy главномЂ кмету на конакЂ. Но Веса оти1пао у другу зграду и неће да изађе кђ нама у кућу. Зовемо га «bi више пута, а онђ нити долази нити што одговара. вдва у три сата ноћи дође. Наопако га дошао, како дође поче питати : Шта е то и шта хоћете вм? fl одма почнемЋ весео и нћму предиковати као и онмма што самБ гаређе кззивао: како е Хаџи-муста пашинЂ сбшђ послао свога бимбашу и Ферманг, да тучемо даје и т. д. Али то све бадава, Веса неће да пристане, него еднако пмта: шта е то, на што ће то изаћи? Опвтђ n сирома почиемЂ му сђ почетка говорити : како царЂ оће да намести у БеоградЂ за везира Хаџи-муста-пашина смна и т. д. Но Веса неће ни зашто то да зна, већЂ опетЂ пита: шта мислите b & i лгоди, шта оћете вм? — Мени се већЂ досади казивати, докђ попђ Леонт1е изђ Уроваца рече: „О Весо! а шта се ђогашЂ! КадЂ знамЂ да и ти :келишђ оно uito и ми; но видишђ ли како твога аге гори ханЂ, садЂ само докђ устанемЂ па узмемЂ угаракЂ сђ ватре и дунемЂ у стрего, па ће и твоа кућа онако горети, а ти иди даиама " На то Веса рекне: брате а оћу но незнамЂ на што ће то изаћи :" — „На што изашло да изашло" повиче, vleoHTie — „оћемо да се тучемо! а зарЂ е ФочићЂ мисл!о на uito ће изаћп, кадЂ e кнезове изсћкао ?" Онда Веса зовне мене наполћ и изађе сзмномђ У мракЂ. КадЂ смо 6бјли подалеко одђ куће рекне ми лолако : „Неорећниче. тм мислишђ да оно воиске што си Iia вису остав!о и садЂ на гомили стои ! Оно е све отишло кућама, и Нковђ едва сђ нек(>лико одвоио се, а кметовн отишли и однели у Валћво Пореч-ал1и заиру."

— „Доиста Весо?« — „Баш доиста мрото !•• одговори Вееа. fl се побоимЂ да нечуе ова воиска и каЈкемЂ: „Весо, о томе ћути, никомђ да ниси казао; ерЂ едномЂ ако кагкешЂ, тврда е вћра тм ћешЂ погинути." ЗатимЂ га запБ1тамЂ: а гдћ е ЖиванЂ булгобаша, РаонићЂ и Живко ДабићЂ. — „Отишли кућама" ОпетЂ му а кагкемЂ за главу да ћути. ilo томђ одемЂ у кућу, кажемЂ врићу попљ Леонтно и Дел амету : сКдите вм овде и у овимћ селима куиите воиске што више можете: шалБиге у села, кои nie пошао нека вришко иде, а н ћу да одемЋ на данЂ 1 на два до у горнго воиску у Бранковину, да се договоримо кадЂ ћемо се састати да на Валћво идемо. За тимђ рекнемЂ Дел-амету да турски казуе а л ћу нКгове речи србскимЋ словима писати Хаци-сали-бегу у Сребрницу. да измамимо одђ н!,га што годђ барута и олова. ерЂ в онђ 6bio противЋ Даиа и прилтелБ е бмо Хаџи муста nauiH. Те ти тако Дел-аметЂ казуи турски а а пиши све оно што саиБ знао, да е муста-пашићЂ послао да дише раго и да турке у градове сатераго и да ће ДервишЂ- бегЂ доћи и проче, за то сада шалК селамЂ Хаџи-бегуда и онђ учини гаиретЂ одђ свое стране и да цару и царевомЋ чочовеку у помоћљ сђ џебаномЂ притече и т. д. (то самБ пнсмо послао у Сребрницу и Хаџи-бегЂ све поверуе и пошлћ намЂ барутЂ и кремен I,. HeisiH погрешно пишу да е то слао некш бегв изђ Бироча или изђ Лесковца.) Одатле одма пишемЂ и Живану булгобаши и нКму све казкемЂ за Муста-пашногЂ смна бимбашу и обширно му лвимђ, него да онђ часЂ пре поведе воиску у Бабину-луку Грмићима, и кажемБ му да ће га онде мои едаиЂ човекЂ чекати. За тммђ предамЂ мога побратима Деламета, попђ ^TeoHTi'ro, Исаилу Лазићу и брићу на аманетЂ, до кђ се а озго невратимЂ. Пзкђ оида узашемЂ на koii/i и осванемЂ у Бранковини. НађемЂ могђ стрица само са 10 — 15 момака а вмше нема. ПитамЂ га а: камо ти воиска ? А онђ ми кагке: црна ти воиска, дођоше неколико нби те све покварише и н сам^ се едва спасао, а они букачи одоше са кне .зђ ПетмЋ те Пореч-ал!и однеше заиру и умирише се." IIp емда ме то врло тронуло, али а му опетЂ весело ка ;кемЂ : „Хаиде тм да видишђ moio воиску, да видишћ Посавце какви су као лаФови, свакш мб 1 Сли погин^ти а ни еданЂ немисли се мирити и проче." ИзпмтамЂ кои су то кметови што су покварнли и воиску разтурили, и онђ мм ifl све по именце ка;ке. Н одма пошлћмЂ за свакога no еднога момка, а они рано дођу, и HOBbifi кнезЂ Пен. НмтамЂ л нђи зашто су они урадили тако да одћ Бога нађу? Поче кнвзћ Пер говорити: „Та прото за Бога, како ћемо се ми са толикомђ силомђ тући, та ако ти е отацЂ погинуо, nie ти среће однео, остало ти е приатела — н ироче. и нћима удесимЋ мого стару пКсму и кажемЂ имђ, да они добро знаду да су ^aie убили Хиџи Муста-пашу и да е Дервиш-бегг? смнђ Хаџи Муста-паше одма везиромЂ постао, и да е све досадЂ у цара npocio да му допусти да на датма отца свога освети, и да му е напослћдку сада царЂ допустјо и ФерманЂ дао, да како зна освету учинн, и да е Дервиш-паша Хаџи-Муста-пашићЂ послао свога бимбашу сћ ФерманомЂ да подигне Србе и да Лничаре и субаше у градове сатера; и да ће скоро Дервиш-паша сђ великомв волскомб и топовииа доћи, изђ градова да!е и субаше истераги и пашалукЋ одђ зулума очистити. а Дервиш-паша бмти везиромБ иа ме-