Šumadinka

Ш 268 g

Т 5 Р С Ii t. Изђ Марсела телеграФираш ч да е иађа „Меандрг." стиг -ia тамо изг. Цариграда ст. вћстима, кое допиру до l* Аирила: У Мекки опетг. е букнула буна. ШериФЂ ове вароши, кои е одћ Суитана збаченЂ, неће да се понори Султану нити оће са свогћ мћста да се крене, наводећи да е Султанљ постао невЈчрант. пророковомг. закону. 50.000 наоругканм Араба бране ШериФа и забраHIO io као iuto се чуе, хаџ!ама улазакт. у свету варошв, п отврђавак)ћи, да е отоманско царство приманКмг. ноbw реформа оиалано и обезсвећено. •— „ЖурналЋ де Константинопелг." напоминћ немире у Наплусу. али притомг. прети, да ће се енергичне и строге мћре предузе ти проти†свмо бунтовника. Р «? С I Н. У Петробургу 17. Априла. — Осимћ еквипажа црноморске Флоте . кои су овамо стигли и у Архангелскх., послат-b е еданг.. и то 33. за подкрепленћ Флоте на каспискомђ мору. -— C b почетка имаое и за 45, флотск!и екKiinansii (одћленћ флотски морнара, воиника и радника) отићи^на касписко море, доцн1е пакт. буде та запов ћстБ натрагљ узета, и таи еквипажг. буде ставл!тнг. у Ростову

гди е у свечаноВ ауд'|енцш npiiim.ia барона Брунова, кои е као изванреднми посллникг. отишао у Енглеоку, да званично облви ступанћ на престолг. нћг. ве.шч. цара Александра II. — Баронт, Бруновг. нредставлћнтз е кралћици онг. лорда Кларендона, и одведенг. е иа аудЈенпјк) одг. церемон^е-маистора, ђенерал-мајора Киста. ii 0 .1 И Т И Ч II bi И ПРЕГЛЕДЂ. П р о т о к о л h JVS III. уадница одг 18. Фебруара.) На овои сћдницн присутстовали су : пуномоћницм AycTpie, Француеке, Велике Британје, Pycie, Сардии|е и Турске. Протоколљ прошле сћднице буде прочитанг. и одобрен b. КонгреСЋ приступа , као што е заклшчш 6hio , кг. претресанш пете точке. ГроФг. Калевскји прочита пету точку и дода кг> то. ме, да сагозне силе наипре и наипре и то као ооч»бито yc .ioBie зактеваго, да Pycia своа морска и воиничка смћстпшта и орунЈнице на аландскимг> острови.ма у будуће наново не сазида, а и нова да неподигне. ГроФБ Орловг. одговори, да е Pycia склона пристати на то, ако се пуномоћници уговарашћи, као што се

на рћки Дону на разположенћ атамана козачкогг. ђене-Ј онг| н нада и у осталммг, точкама сагласили буду. Онг>

рала-Хомутова. Изг> овогг. раноп> разположена одалћм^ употребленш еквипаша црноморске Флоте види се, да е судба и опредћленћ нб Ј ово рћшено ionrb давно препреговора о миру. На каспискомљ мору становао е досадт, само 46. флотскји екиипаипз, кои е за безбћдноств мора и обала сасвимг. доволннг. бмо. и може се узети као известно, да касписка Флоти .-.а потребуе зато подкреплена , што е она морала флоти рускои на рћцн Амуру (у асточнои Аз!и на хинезкои граници) дати нуждне потребе и подкреплћнн у OBOMt рату. Изт> свега овога види се, да ће одсадљ главно полћ дћлателности руске и средсреда народнви интереса бшти A3i«. Ио едномг. допису „Ле нора" изг. Варшаве очекуе се нћг. велич царг, Александерг. II. 8. Маг: у овои главнои вароши Полвске. Спремана за дочекг, већт, су започета. Сагласно са овммђ извћстЈемг. двлл „Ле норЂ", да ће и царица мати у то време кренути се на путљ у Нћмачку, а да ће одн свога смна до границе исприћеиа бшти. ФРАНЦЈСК А. У Паризу 22. Априла. — Царица е прииила шче у ^удјенцји гроФа Орлова и Али-пашу, а сатимг. и стране п «сланике и ншове супруге — Сутра (23. Априла) као на данљ смрти цара НаS ^о.иеона I. држаће се по обмчаш свечанми парастосг. у "чвалидскомг. дому. Tora е истога дана и 31. данг. рођена Француске царице Евгенје. ЕНГЛК Г Sk А.

зактева, да се та стварг. опредћли особитммг. актомв, кои бм се као између Француске, Велике Бриташе и Руcie имао заклшчнти, будући су само ове силе участвовале у рату на балтшскоме мору. Пуномоћницм АустрЈе примћте, да бм и оваи особенми и посебнми акт^ ипакг. бмо додатакљ и частг, главногг. обштегг. уговора. Тога е мнћша и цео конгресљ. ГроФг. Валевскји прим ћчава, да сашзне силе као друro особено условЈе зактеваш, да се станћ онм земала, кое источно одг. црнога мора леже, подвргне потанкомљ претресанш. BapoHb Бруновг. разлаже дипломатске догађае на основу noifi дошла е Pycia до владе кадБ тммг. областима, и представла и разлаже нг>иово саданћ станћ. Аали-паша напоминћ, да су се у смотренпо тогг» предмета између Pycie и Порте породила неспоразумлћна и неприлике, и да бм по томе бшло врло полезно, приступити кт> точ1пемЂ означенш, а где буде нуждно бмло, и кђ разправи граница обадвеш држава у Азш. БаронЂ Бруновг, примћчава, да гранична лиша, коа е опредћлена петробуршкомт. конвенцјомг, одг> 1834. roдине, нје од -b тогЂ времена дала никакавђ поводг. кг> рамзмирицм између обадвеш држава: да су истина у провинц!и Кабулевји неке жалбе подигнуте, но да су ове сасвимг. приватне и незнатне природе, и да свои изворг, имаш у cnopHMMb насловмма о притажашо и господарству. О симђ тога придода пуномоћникг, рускји, — дала е Аустрјд увћренћ, да особита условја сашзника непе у себи ј садржавати никакво уступанћ земала. ГроФ-b Валевскји одговара, да разправланћ граница незаклшчава у себи и преиначенћ областји, и да бм дао

У Јондону 23 Априла. — Кралвица се прекшче ба-јдоказг. о духу справедлБивости, кои све пуномоћнике ®ила у Букингхам-Паласу (едномг> кракћвскомг. двору), | испунава, предлаже, да се еднои мћшовитои комисји на-