Šumadinka

Ш 273

ђе и Катићг. Лнко запа.ио. и то, кадЋ врло се охрабри ; а тако су и%то и после Катић-b казивао) видили пламени одђ Валћва ; то е бмло на покладе 28. Фебр. 1 |04. год. а истми двнћ и Лковћ е на Свилеуви paa6io Ц^рке, и кажу да е око 270 Турака погинуло. (далћ слћдуе) 3 А Ч Н II Ц И, Кадт. 6w ко свашта зиао, брзо 6w постао богатљ. КадЂ се слуга обогати а газда му осиромаши, онда невала ии еданг>.

■ {Ш ; наша воиска, Лакше читаво село профућкати, него ли едну «vhv ft&o-iuTo ми е . r ј j —степи.

Магарца ни зашто друго незову у сватове него да воду вуче. Ко често налази нешто пре неголи е оно изгублћно, таи редко да неумре пре него што се разболео. ПрилћжномЂ човеку може кадкадЂ гладв на прозорЋ завирити али никадт> у кућу неће ући-

ћ

ДОШћЕ н СТРАИЕ НОВОСТИ.

С Р К I И. Беодрадг 30. Априла. Последна три дана прошле неделћ држанљ в испмтћ у Топчидерскон Економшснои Школи, а шче у неделк* Мироносица као на годишнб 1 и празникђ овогћ заведен|д, чинћно е благодареше Богу, при ко.ие е као и на целон божественои литургји свештенодћистиовао Нћгово Вмсокопреосвештеиство господинб Митрополитт. сћ еднђ!Мћ Архимандритомх. и витпе свештенш;а духовногЂ и мирскогљ чина, изговор и в^ ш и врло сазидателно и веома поучително слово. По сврш%номЂб oroслуженпо у цркви, и почемЂ е литш по полио топчидерскомђ обнешена, прегледао е млогји изђ Београда скуплћнми светЂ изложене ироизводе сваке струкЈЈ Економ!е Топчидерске, као и млога усавршана еконошиска оруд!л, а предЂ подне свима упарађенммЂ ученицима торжествено е обнвлћно, какве су награде получили, кои су се наиболћ показали. Ове су награде бмле: еданЂ младЂ доброга сон биКЂ, еданЂ добарљ плугЂ и трое одђ енглескогђ соа праоаца, о коима последн»,има н£>и су десеторица као у усићху равни коцку извлачили. ТорЈкество ово почествовали су присутсвомЂ своимђ осимђ Г. М итрополита, ГГ- Попечителви н неколико Совћтника, кои су тако рећи први у Топчидеру 6 б1ли , тште и сЈителhmu кннжевићЂ ПетарЂ, ГГ. AycTpiHcKiH и Францускш Генерални Конзули, н славно познатми нашЂ литераторЂ и пређе ЗаконописацЂ Г. 1ованЂ ХацићЂ; кои е управо obu испмта ради са шште неколико родолгобца изђ Н овогђ Сада овамо дошавши, и на свима испитима присутствовао. Ма да обично свагпта ново у дрмави каквои само лагано напредуе: то опетЂ судећи по ревности како врховногЂ УправитеЛБСтва тако и надлежнн учителн, кого отмћнми ycnlsxb питомаца землћдћлске школе врло очевидно показуе, сђ основаноМЂ се надеждомЂ питати можемо, да ће ово заведен5е своимђ временомЂ одђ превелике користи за подизанћ земдћдћлскогЂ газдинстпа бмти, и тако намерешо Светлога Кнлза и Правителћства, кое су подпжући ову школу имали , подпуно одговорити. Т 3>~ Р С К А. О побуни у Мекки нечуе се ioa№ ништа обширше. Вћсти еа истока нвлнго, да СултанЂ сву у Криму налазећу се турску воиску нагло креће , и шилћ по удалћн1имђ областима турскога царства, да угуши породивше се и порађагоће се немире и буне— Изђ Смирне пишу, да е тамошнвш naiua отишао 11. Априла сђ воискомђ у Marne3iro, да тамошнћ немире угуши.

р д с: i ?s. Исђ Петробурга авлаго ФранцускииЂ листовима, дч е руско правителБство издало заповћстБ , да се нерегуларне воиске на Криму одпусте. КомандантЂ те воиске, ђенералЂ ОрловЂ-Денисо†одпутовао е изђ Петробурга у Москву, где ће предсћдавати при церемонЈама приликомЂ крунисанн цара Александра. — Maiopb БартоломинЂ наименованЂ е за аташе-а (видђ чиновника) при рускомБ посланству у Цариграду. ФРАНЦЈСК Д. Изђ поузданогЂ извора дознае се, да е гроФЂ Морни наименованЂ за принца царства и за првогЂ државногђ канцлера, и да ће онђ после повратка свогђ изђ Pycie, кои неће тако брзо слћдовати, почемЂ онђ тамо иде за носланика, обмтавати у палати Елизее-БурбонЂ, кол е нћму као првомЂ државномЂ канцлеру ставлћна на разположенћ. Е Н Г Л R €! К А. „„АдвертизерЂ'' изка.пое свои « дђ на лдногђ лорда Кларендона, и изавлгое му свое негодоваше и незадоволЂство тнме. што га у свимђ чланцмма неФали и непреузноси, као што е то пре чишо. Као да е енглескш пуномоћникЂ проти†CBoin наставлћна pa^io! — „АдвертизерЂ" грди га и назмва га козакомЂ, и вели, да е онђ веће заслуге за Руспо стекао, него гроФЂ ОрловЂ. ЛордЂ е КларендонЂ у свакои точки текЂ своимђ нерћшителннмђ противлћнћмЂ показао, да онђ врло добро зна, шта на коцки стои, na е затимЂ на свашта наипосле пристао, а у некимЂ важнммЂ пБ1таннма онђ се шта више доброволБно изразт, да ће „голе рћчи" Pycie примити за готовђ новацЂ. Да не бн пакЂ Pycin својомђ речи везана бмла, пристао е лордЂ КларендонЂ безЂ противлћнн на предложенћ, да у Николаеву не буде енглезскогЂ конзула. А у другомЂ чланку вели „АдвертизерЋ": уговор^ мира подкопава суверенство портино." Седмми чланакЂ уговора сирћчБ обвезуе Порту,да се при свакои будућои неприлики и неспоразумлћнго уздржава одђ рћшителни корака, догодђ остале силе непосредуго. Да е ово право постонло НШ1Ђ године 1853. онда бм руска воиска могла доћи чакЂ подћ ЦариградЂ, пре него што бн Турска за свого обрану мачЂ потргнути и ратЂ обнвити мо гла .