Šumadinka

„ћути ћути," упадне му Kapa.rt у речљ. „Неможе увект> да се ради кадтз 6w се хтело радити. IVlopa имати покровителства ако ће ко да буде зидар-Б или столарљ. Оканимо се тога. Кад-b «данпутг> будешт. славант. адвокатг,. могкда до десетг. или 15 година, тада 6w могло бмти, да онаи дарт> ofl6ieiiit, кои л за врло добру ствар*. држиин. А садт>, залк»бл1јНЂ или не за.иоблћнЂ, морашљ га примати. Но јоштљ еданпутЂ, на кои га начинг. доб1ашг. ?" „То ти несмем-Б казати; небм ми веровао " „Кажи само, кажи !" „Садт. ево, свакогг. месеца , између првогЂ до петогђ , налазимљ брижлћиво запечаћент. завитакт> садржаBaiohiH 15. Луидора. „Гди iS налазишЂ ?" Овде на шацм, гди садт. стоимо, на оволћ балкону." „Чудновато!" одговори Каралљ. И ниси се труд!о_ да што дознаш-fa? Да caivih на твомђ месту, аби вребао." „То самв чин1'о. ВећЂ самг. често целе ноћи иза завћса мои стражар '10. Чекао сам&, прислушкивао самБ" „И никадЂ ништа невиде?" „Ништа !" Д онђ ЖуанЂ протре чело и замисли се. „Ту е нека женска помешана," промумла онђ. „НеверуемЂ/'одговори К с а в i е. „Нигнта нисаиЂ видт, то е за иене сасвимЂ права таипа. Али увћренБ самв, да е то човекЂ , кои ми злато крозЂ мои прозорЂ баца. „Шт'а те доводи на ово убеђенћ?" „Пре године дана целу самБ ноћв до сванућа престано на Moiofi стражи. Око четири сата у зору чуло ге тихо шушканћ на балкону. Н поскочи и видо велику сенку, идућу црквеномЂ стубу. То бнлше човекЂ." „У сумрачку неможе се добро видити." „Тако и з мишлн. Онда се нетито оправлнше на овои кући. Калдрма бмлше покривена млогимђ пескомн, кои е одђ лке поћне кише покисао бмо. УпалимЂ брзо свећу, сиђемЂ доле и нађемЂ трагове по песку тога непознатогЂ подђ моимђ ирозоромЂ. Трагови одђ ногу бмли су као таквогЂ човека, кои носаше дебеле ципеле сђ три реда ексера на ђону. „Простачке ципеле! амалске ципеле!" внкне КаралЂ. „ДржишЂ да е тако ?" „То е лсно." Kcaeie се мало замисли. „Кажи ми слободно, К ар а л у, рекне наеданпутЂ, „налазишЂ ли, да н имамЂ фиsioHOMiH) мулата!" К а р а л ђ претрне и погледи намрштено и као претећи младића, ерЂ се нћму то пмтанћ учинило као отнмична увреда. Али миро.иобивнн и безазленми изразЂ К с а в i е-о в о г ђ лица ублажи га брзо. О нђ се прибере, колико е могао више, и одговори : „У томђ се неразумемЂ; eo свак1 - и себи особито представла оне ствари, кое непознае, а тм си сушта противностђ представе, кош д имамЂ о мулату." Kcaeie дане душомЂ. „Свакји ми то исто каже," проговори онђ , „ал опетЂ" „Зашто пнташЂ тм то мене ?" пресече му речк К а р а л ђ. „Hri нзђ каквогЂ другогЂ узрока. — Долазе ми кои путЂ страшне мисли, а ова е будаласта ; немогу ти е открити."

„Немои ншита прећутати; кажи ми све лгобезнми!« „Не! Кадт> бм то бмло, бмо бм н оасвимЂ беданЂ.« Kcaeie бм можда cboio таипу исповедјо, но у тоиц тренутиу окренуше се кола сђ вагренимЂ конвима око ћошка сокака СенШерме н-де-П р е и стадоиЈе предљ ирозорима хотела. 1оштћ небмдше се сасвимЂ смркло, али већв предмети нису се могли наиболћ разпознати. „Лепи KoiibH ! рекне Kcaeie, обрадовавши се s што може прекинути разговорЂ. Место да одговори, обрише Kap.it стаклета сво® мале лорпКте и управи е на грбЂ каруца. Р е м б р и !" прогокори онђ. „ДоцканЂ е већЂ за цркву !" настави К с а в i е, кои гласЂ свогђ пр!дтела Hie бмо чуо „То е можз бмти зна" менита посћта иекомЂ нашемЂ сусћду. Д о н ђ Ж у а н ђ иобледи и уздрк ће се. „Можда теби," прмдода Kcaeie, „теби, тм срећ' н ми , кои се и невештЂ чинишђ. Каруце се отворе. вдна женска господскогђ и npiflTиогђ нзгледа стуии свомђ маломЂ ножицомђ на клизаву калдрму и разоматраше хотелЂ. Цр нми нрос |'икЂ, кои е пре недвижимЋ на свомђ месту стано и чинп> се, да подђ oTpeioMfa itauie спава, приближи се и пружи руку. Но госпоа е бмла бржа одђ нћга и поитала у хотелЂ. "'1'ако ми вере. н самв noro^io! вакне К с а в i е. „Она е," мислнше КаралЂ меншоћн се у лицу. „Редка подооноотђ ," иромумла просчнкЂ, 4ie е црно лице дивленћ и подозренћ изражавало. „МорамЂ знати ко е то." МеђутимЂ се госпон узпне уЗЂ басамаке хотела К с а i! i « метне свое уво на руиу одђ браве, да бм свое детшшско Л1обопмтство задоволмо и дознао, комђ срећномђ сусћду ова л^па ненозната иде. IIpo сЈакЂ станше мирно предЂ црквенимЋ вратима. После неколико секунда, неко куцну тихо трипутЂ на собна врата, у Koiofi су се соби налазила наша два младића. „Све болћ!" рекне К с а в i е весело, „посћта е теби или мени." „Мени е I" одговори Д онђ ЖуанЂ загушенмм*. гласомЂ. Онђ отвори нрата. вдна женска уђе унутра, KoioS e лице бмло сђ иокривалоиЂ (валомЂ) понривено, крозЂ кое се немогаше видити одђ веза, коимђ е испунћно бмло. „Немои да те што узнемирава, пр1'лтелго" ренне Ксав i е тихо, „а те оставлнмЂ, идемЂ тамо кудЂ тм већЂ знашЂ." Онђ се поклони предЋ жонскомћ и изиђе изћ собе. Кад-h онћ отпде c' места се промени лице К а р ал о в о. Нћгова дрзновеностћ помешана са суетомЂ и увеличан ћмЂ себе изчезне као каквммЋ чаромв. Онћ се поклони fluo и заузе место. кое издаваше нћгово страхопочитанћ и б ()нзл1 >ИВу подчин ћнОСТЂ. „Милостива rocnoio риине онђ сћ потмулимЂ гласомћ , „шта захтевате одђ мене ?" п Р В И Ц Е. Колико има одћ Пеште до Будима ? запмтанЋ буде неко одђ младића едногЋ. бдна четвртЋ сата, одговори