Šumadinka

вионоств и целину турскога царства. Поменута су Велим ества, одредивти сходна условја. да ту двострупу ц К лб постигну, позвала Нћгово Величество крала npaiScnorb, да лристане у таи посао обштега помиренн. За ту су цћ.и> Нћгово Величество наименовали ееби З а пуномоћнике:" (слћдуш имена пруски пуномоћника). Баронг> Буркнеи затимг. прочига оне uaparpa«-«: „Одљ OBort дана вечито ће живити у миру и npiaтелћству сћ едне стране Н1.гово Величество царћ «рранцускШ, Hh но Величество кралвица саединћнм држава Велике Британје и Ирске. Н l.rono Ве .шчество кралв сардинск!и. и НКгово Величество СултанЋ, а сг. друге стране Нћгово Вчличество царг> рускји а тако и ш.јпви наслКдницм и потомцм, нјове државе и поданицм '■ „Будући да е мећу поменутшмг. Величествама срећно повраћен-Б мирт., то се воиске имаго повући изт. земалн, за време рата освоенм или заузетм. Особитмм!, уговорима одредиће се начин-b тога повлачена, кое се има свршнти iiito « годт. пре могуће. Нћгово Велнчество. цар*. pycnifi обвезуе се вратити НКговомт. Величеству Султану варошћ и градт. Kapci,, а тако исто и сву осталу землт отоманску. кого су заузеле руске воиске." e Hi .ioBa Величества, цар1> Францу( nifi, крал^ица велиио-британска, кра.и. сардинскји, и Султа hi> обвелун) се вратити НКговоме Величеству цару рускоме. варошг. и пристани1ита СевастополБ, Балаклаву. КамишЂ Евпатоpiio. Крчт., бникале. Кинбурну, а тако и сву осталу зеилнј, кон) су заузеле сак.зничке воиске," Лордћ Ковлеи примћти, да се uo саставу два последнл параграФа може мислити , да ратугоће силе оће промену, а овамо предходна услов1а одређуго да Fycia у промену за зимлћ, кое су заузеле сагозничке воиске. пристане на уређенК границе нћне спрамг. европске Турске. Другји пуномоћникг. рускји одговори, да се при томе <шта о узаимно\1Ђ враћанго земалн, кое су заузеле сагозничке воиске, а иикако о уступанго землћ,ербо ово само онда може бмти на свомг. месту, кадг. се као што одређуго предходна условја расправи европска граница. ИзвестителБ комисле предложи затимг. ове ларагграФе : „Нћгово Величество царв рускји, и НтЛова Величества: царг. Француск1и, кралг.ица велико-британска, кралг. сардинскји и Султанг. обнезуго се ослободити зароблћне У рату, чнмђ се поизменнго потврђена овога уговора. Hi,ioBa Величества царг. Францускш, кралг>ица саеДинћногтЈ кралћвства великобританскогг. и ирскогћ, царљ c B epyci ;ifi, крал!. сардинскји, и Султаиг., сасвимг> праштаго свима онимг. свонмг. поданицима, кои су се како му драГО мешали у рап, на кристг. ствари непрјгггелћве." (Затимг. долазе iouiTh два параграФа, и то 7. и 8. к°и су пакг. већг. познати изћ уговора о миру.) I Р офт > Буолг. нви. да е npiiMio одг. свога двора нас тавлћна о Дунаву. Онг> вели да АустрЈа пристае да се '»ако на ropHbiS, тако и на долнб^и Дунављ подпуно употребе начела пологкена у актама бечкога конгреса, но т ако ако се та мћра сложи са обвезател^стваиа, R on су ирибрежне државе раше савестно на се5е узеле. 3ато ohi. предлаже новг. саставг. дотичногг. чланка, кои, т - е новћ саставг., има за цћлг,. да сасвимг. одговори

начелу сдободне пловитбе, поставлћномљ у предходнимв Ј 'слов1ама, а међутими. ће се за одређено време ислунити та обвезателства. Пошто се таи новми предлогг. прочита, заклгочи конгресБ, да се истни овомг. протоколу приклгочи у коши, а оставн за другу седницу да ra испмта. Д О Д А Т А К Тј I. исобитмп уаовору, између високе Порте ч РусГн. подписандвоицомг. главнм пуномоћника: гроФомћ О р л о в о м г. и А л и-п а ш о м г>. Нћгово Величество Султанг., и Нћгово Величество царг., сверу ск!и. гледагоћи на начело неутралисанн црнога мора, кое е положено у уговору одг> . . . међу кога уговарагоће силе и они спадаго, па по томе хотећи заедно уговарати ачину и брои лаки лађа, нужнш за приморску службу, кое они задржаваго себи право држати на црномг. мору, наумни су за ту цћлв заклгочити особитгз уговорг., па су наименовали себи за иуномоћнике: Нћг. В. Султанг, Али-иашу и МехиедЂ -ђемилЂб е а. а Н ћг. В pv скји царг. r р о ф а Орлпва и б а р о н а Б р у н о в а. Ч.тнакг 1. Вмсоке уговарагоће силе обвезун> се недржати на црноме мору никаквм други убоинм лађа него оне, кои е брои, ачина и величина назначена у гдућемг. чланку. Чланако S. Свака вмсока уговарагоћа сила задржава себи право, држати на томе мору по шестг. пароброда, к.ои у дужину заузимаго 60 стопа воде; и четири лаке лађе, одг. кои ни една несме имати више одг, две стотине тона (една тона нма 20 центји.) Д О Д А Т А К 'b II ЧланакЂ 1. Будућм да су актама бечкога конгреса подожена начела за уређенћ пловитбе на онимг. рћкама кое протичу крозг. више држава, тосе уговарагоће стране саглашаваго, да та начела унапредакг> вреде и за Дунавг> и ушћа нћгова. Он е проглашаваго ту одредбу унапредакг. за принадлежећу авноме европскомЂ праву, и узимаго е подг. свое емство. Пловитба на Дунаву несме се унапредакћ иодвргаваг^и никаквои сметн^и нити плаћанго , кое Hie изречно предвиђено у одредбама нижеслћдугоћи чланака. Зато се неће ни царина, основана са.мо на случаго пловенн по рћцм , нитн какно плаћанћ узимати одг> еспапа, кои се налази у лађама: и слободнои пловиби несме се на путг> метати никаква сметнн, па бмла она каква му драго. ЧлаиакЂ 2. У намћри да се наврше одребе предидућегт. чланка, една ће комисја, у isoioff ће свака по еднимч. одасланикомг. бмти заступлћне : .\ycTpia, Француска, Велика БританЈн. Нраиска, Pycia, Сардин!а и Турска, добмти налогг. да назначи послове , кои су нужни да се ушћа дунава очисте одг. песка, коимг. су заптивена, и да да извршити те послове. Да се подмире трошкови око тога посла. а тако и око мера , кое иду на то, да пловитбу на ушћама Дунава осигураго и олакшаго, то се могу сталне, комисшмђ по вишини гласова одређене таксе приличне величине узимати. но подг. тимг. изречнимг> услов1емг>. да се и у томе, као и свакоме ДРУ ГОМЋ погледу , сасвимљ еднако поступи са заставама ceiro народа.