Šumadinka

298

П F В II Ц К. бданх. се ругао другоме, што е повелике уши имао. Оваи му брзо на то одговори реиавши. Истина да н имамг> повеће уши за човека , али су опетг. твое за магарца посве малене.

-- Чов ект> еданЂ , кои е у другогљ залгоблћну жену имао, запмта сусћда свога, кои е врло ленго жену имао: Ко е .ieHi .ifi: ио или жена? — Ленн жена, коа се башх. тада на томх. месту десила , будући н) е шлтанћ то разлготило, брзо на то одговори : Жена, epx> во самЂ свое рогове носи, а жена свое мужу своме дае да носи.

ДОМАћЕ н СТРАНЕ НОВОСТИ.

ПРОТОКОЛИ КОНФЕРЕНЦШ. (продужено) Показугоћи у томе погледу едногласноств свои намћра, уговарагоће стране изнвлгого као едногласно заклгоченЈ,, да предпоменутми актљ недае права, поединце или и свима скупа иешати се у унутрашнћ послове царства отоманскогћ на штету независности и достоинства и суверенскогБ ауторитета, у одношаима спрамЋ нћговм поданика." ГроФОви Валевскји и Кларендонх. примћте, да се таи саставЂ, кои предлажу руски пуномоћници, у ствари неразликуе од'1> састава, кои су они предложили, али ће ; ако остану при томе, прииудити турске пуномоћнике, да о томе на ново извћсте у Цариград -б, те тако ћесестварв опетћ развући. Ако су разлике , кое се опажаго између едногЂ и другог-b састава, ваЈкне тако , да iи конгресу валн збила испмтати, то руски пуномоћници треба да су acHie опредћлили значаи и природу онога , што се садржи у нбјовомђ предлогу. Ако е разлика напротивЂ незнатна, као шго се види на првмм погледћ , то валн о-

кои, поболБшавагоћи судбину нљјову безЂ разлике вћре и народности, подкреплнва нћгове великодушне намћре спрамЂ христЈински народа нћговогЂ царства; и будући да е онђ науманЂ датп новђ доказЂ свои чувства у томе ногледу: то е заклгочш саобштити уговарагоћимЂ силама поменутми ФермантЈ, кои е издао по својои слободцои волђи суверенскои." „Уговарагоће силе засведочаваго велику важностБ тога саобштеил. Разуме се, да оно ни у коме случаго недае право поменутимЂ силама. бмло све заедно или и поеднце мешати се у одношае НЈ .говогђ Величества Султана спрамЂ поданика нћговм , или у } ; нутрашн10 управу н Ј -.говогђ т!,арства." Г Р ОФЂ Вал евскЈи вели, да е, будући е ратно станћ изпреметало уговоре и погодбе, кое су постоале између Pycie и осталм ратугоћи сила, нужно споразумети се о привременомЂ услов|'го , кое ће одђ времена заклгочена мира одредити трговачке одношае дотичнм нiовм поданика. ГроФЂ КларендонЂ мисли, да се може наипре узаимно за трговину и пловитбу уговорити о иоступанго као

стати при саставу, кои преиоручуе турско правителв- са народомЂ, коме се наивише повлађуе, — докле се ста" ри уговори непонове или нови незаклгоче. Руски пуноћници одговоре , да о томе немаго наста -

ство, ербо се нЈтга то пмтанЈ! тиче већма него икога. грофђ ОрловЂ одговори. да се онђ сагласно са барономЂ БруновомЂ , и гледагоћи на узроке, кое наводе пуномоћницм Францускш и енглескји, пролази предлога барона Брз^нова, а оће само то, да се нешто мало измени предлогЂ гроФа ВалевскогЂ . задржавагоћи при томе и право на то, ако га одобри и дворЂ н Ј =,говђ. ЛордЂ Ковлеи вели , да неможе одобрити изразе барона Брунова, кои напомин1ј да се h L i-овогђ двора нешто особито тичу христ!ннски поданици султанови. То тицанћ, кое су спрамЂ нби непрестано показивале и све друге христЈанске силе, нити е што маirh велико , нит(г е што манћ особито. БаронЂ Брунот, одговори, да онђ, башЂ ако и споминћ чувства, коа има нћговЂ дворЂ, зато јошђ никако не-

вленн. и да имђ «ie допу(птеио примити обвезателства' код осниваго другч!е станћ, него што е. оно , кое е бмло пре рата, и мораго о томе наипре одђ двора свога искати заповћсти. а можда неће ни сходно бмти, да се макарЂ н за време даду поданицама други држава оне нористи, кое су одђ онда дане поданицима држава на граници. Зато они предлажу, да уговори и погодбе, кое су постонле пре рата, за извћстно време опетЂ вреде; а то време бк!ће доволбно , да се међутимЂ уговоре нова у" словјн. Пошто ce задржи право на испмтиванћ тога пмтани. гроФЂ КларендонЂ обрати нажнго на одношае трговине и пловидбе са ТурскомЂ. Будући, вели , да е Турска

примлћна у политичку систему Европе, то ће уговарагосумна нити каже да таква иста чувства немаго и доуге + " , r * ne силе радити на свестраиу користв , ако поменуте одсиле сппамЂ свои едновћраца. r • r

ношае спрамЂ Турске слоаке са новимђ станћмЂ тога Али-паша примЈ^ти , да онђ истина неможе пристати 1 ц а р Ства . ни на какву измћну, докле годђ на то непристане и дво р ђ | ГроФ,, Валевскш подпомогне то ммшлћнћ напоминћговЂ, алн зато опетЂ признае да се измћна, кого за- нгоћи нова емства, кон Европи даго мћре , кое е Порта у послћднћ време предузела, ГроФЂ КавурЂ примћти, да никоа сила, нема либералнји трговачки закона, него Турска, и да се самоволвство, кое постои у трансакцјдма или болћ рећн у личнимђ одношаима странаца у Турскои, доводи одђ уговора, основанм на станго изузетномЂ.

ктева гроФЂ ОрловЂ, састои само у томе , да се речи премћсте, na зато онђ на нго пристае. КонгресЂ примн подђ преднаведенммт. условЈемЂ гроФа Орлова слћдугоћш саставЂ. „Будући да е Нћгово Величество султанЂ , непрестано бринући се о благу свои поданика, издао ФерманЂ?