Šumadinka

У Биогр аду 23. М а н 1856.

ШУЖЉ.ЖШ1ЉЗ-

. i И С Т 'f. 3 А

ШМ£11В®А» ЗШ.ШШУ Ж Учредникг, н издавателв ia. Неиадоиићч..

ТЕЧ. ¥•

Оваи лиотћ излази у ВторнииЋ и Четвртак -b на по табана , а у Суботу ua табаку. Цћиа му е за три srbe. 5, а за по ia године 10. цаапц. За о; 1 iace n .iaha се од-i. врсте 5 краац. за трииутв.

Л'

!( «• Н 9.1 tl 31 Р о с а II ■: ••>. (и р о д у ;к е п о.) Лрвши иоводв мораде даиле произ ihn одв влепе, којои отацљ ништа немогаше одбити. ISorh зна, дал е госпоа Марииза оставила штогодђ гато hie нокушала. Она е сва средства употребила, да бш обманула влену и нвои нћжну наклоностг, сгхрамг. АлФреда ЛеФебвр-а де Вале улила. Али у овои ствари осташе ioft осуећена сва упинниа као и поменута покушавана. Ма како да се Алф р е д ђ Фа-iio предт> бленомљ снииосћу нћговоп, оштроумногт. избора у оделу, опетг> зато никадЋ небмлгае удостоен-b нћногг. ногледа. БезпристрасганЂ сматрателв тешко да 6 i>i се томе дивјо Девоике разумно чувствушће презиру доиста угегнуте ст> уковрченомг, косомћ у свои нзкитв тако рећи ушивене велике дечаке. одт. кои еданг. бшше и Алфредв ЛеФебврв де В а л е. Само Маркиза у свему осталомт. жена осооитогћ вкуса. 6faiauie слепа у смотреHiio своп> наслКдника. Равнодушноств влене нечиннше ioS се да е при-' родна. Она пређе све основе на .чое е могла подозревати •' доведши у car.iacie свое искуство rcao жена, са сво-! iomb гордосћу као мати. дође по свомћ MtiliHiio на нелажно зак.иоченнје: Ко могв АлФреда презире, мора дај другогљ лк»би. Садт> е она овога другогљ тражила. бацатћиј на све стране свои погледг., кои е извештенг. бмо читатати кнћигу света. Она исиБгтиваше безпрастрастно своа учинћна носматрани, и ни-: бацала на Kcaeie-a другчје свои вребаlofiifi иогледЂ него на остале. То небмпгае лакв посао. Може се помислити , да е т осподичне приходг. одт. 500.000 франака иримам!о велику множину npocio^a. Али шта е стало до множине? Између caiio супарника изнађе Маркиза несумнвиво oneTb оногг., кои е блену лшбш само нћ ради, а не ради нћногг, наслћд1н. У ието време дозна она сђ математичномг. известносћу. да и она нћга лшби. То бмнше Ксавје Она еднако повраћаше се на Kcaeie-a као што се рачунџЈн, кои « пробу учин!о у

сумнителномг, сабирант и нашао ra да е добро, повраћа на свое циФре. Kcanie. кои е тект, изт> школе изишао, коч е по два месеца Hocio алмше едне исте! Kcaaie нигата неизражавашћЗн стидлнивни плавша, кога далеко превазилазагае господит, А .1Фредг> ЛеФебврг, де В а л е. То бмаше не само страшно него и срамно. Одтада отвори Маркиза непр1птелвства. Нћно ство. ренћ К а р а л г, буде изасланг, одћ нћ као предстрааЈа и добме точанв налогг,. да одг, Kcaeie-a направи невалнлца, или у случаш нужде. н негато vope IV. Кадг. Маркиза дође на балљ, разгледи брзо по свима салама, и непропусти шеданБ буџакт.. Карала небмжпе ту. Лакга облачакт. превуче се преко вћнога чела. „Да Hie таи свое ланце регаитело разкинуо?" упв!та она еама себе. Господинт. одт. Рембри, кои се кодђ прозора разговарагае са К с а в i е-о м пође кг> своши супруги на сусретт. и поклони ioK се. „Мм бмнсмо неспокоини збогг. Васг., rocnoa" рече OHh. Ове речи садржавау у себи пмтанћ. П Р е нег' е Креолка одговорила, окрене се она ст> колико е могла дражестн!имт. осме!омт. Kcaeie-у, ко и ираћаше Маркиза. „Вм сте врло добри, господине," рече она iiotomi, cbom'i . супругу. „Вм ме опоминћте, да морамг. нагаои драгои влени захвалити , кон е н.мачто заст} г пила мое место." „Мои е кћи овде. госпо. Негреба да ioS захвалгоете. Н се надамт., да Бамг. nie гато зло 6ti.io " „Н самв се заборавила на вечернвои молитви", одговори Креолка. гледашћи мнрно у озбилђно лице свогб супруга. Оваи се горко осмене , поклони се 1 оштђ еданпутБ } н уступи свое место господину АлФреду ЛеФебвру де Вале, кои е догаао бмо да свош матерг, поздрави. Међутимљ е К. с а в i е 6 л е н у позвао на игру.