Šumadinka

313

„Ниси ли госиодина одћ Карала видјо , А л ф р ед е?" упБЈта Маркиза. „Мое ми чести, милостива мамице , н слабо маримћ за господина одћ К а р а л а," од|ч>вори господинљ А лФредљ ЛеФебврљ де Вале. f! себи ласкамт>, да ћете наћи. да е мои прслукЋ по вкусу" „Заиста" промумла Маркиза разсенно. „Тако ми мое чести , Вм башт. мене и неслушате !" викне АлФредЂ ЛеФебврт. де Вале. „То е чудћо вато." „АлФреде", рече господ од-1> Рембри „н бм рада 6bi.ia да говоримљ сг> господиномђ од-б К а р а л л. Учини ми по bo.il.ii и пошлби ми ra". „То е чз'дновато", одговори господиш> АлФред-b де В а л е, „тако ми чести!" Онђ прође ирозг. све сале, али нигди ненађе господина одђ Каралт>. „1)аво га знао, шта е мон мати увртила себи у главу", мишлаше онт>. „Оћу да идемт. да едну napTiro изиграмЂ." Игра се продужаваше. блена и Kcaeie колико е могуће далћ удалили су се одт> госпое одб Р е м б р и, и разговарали су се ничнмћ другимт> неузнемирени, но пазлБивошћу на Фигуре у игри. „блена рече К с а в i еу. дођите вечерасљ: ал' нити она нити онђ спомену штогодт> о томе; блена збогт> стидлбивости а Ксавје збогт> бонзлЂивости. H^ioBa забава бмаше едант> одт> oiibi таине пун&1 разговора, кои, надт> бм се узели по речма, чинили 6w се да ништа незначе и да 6w имт> се могли сменти, но у коима опетт> свака речг. има свое танно значенћ, свагии гласакт> свого дражест1> , свако ћутанћ свого тиху срећу. Усхићугоће, n.il.H 1,ће е ово продужено саобштаван 1> симпатичнм мисл|'и два узаимно лгобећа се срца , ное има у обичномЋ езику, обичанЂ , простЂ и мало нћжанЂ смисао. Овде се граматика менл: осмеи позаимлгое речма н1пову важностЂ и одузима имђ равнодушно значенћ; еданЂ поглеДЂ помеша страстћ и усрдностЂ у обичанЂ говорт>, — и лгобавћ има. тако рећи, свои особитми езикт>* Но оваи особитми езикЂ неда се научити; мм га заборавимо истогђ дана како престанемо лгобити , а у старости га више неразумемо. To е езикЂ, кои само cpце разуме и говори; езмкЂ, кога таинствено словосочинеше научимо истммђ погледомЂ, кои намЂ буди душу;

езикЂ, у комђ свака речћ срећу у себи заклгочава ; езикђ наипосле, коимђ млоги лгоди говоре само еданпутт* у свомђ Јкивоту, а коимђ бм они увекЂ радо говори .ш. (продужиће ce) НОДГРЂВЦИ. бвреи у Енглезкоп. У Лондону ce наоди печатана кнБига у три части одђ Моисен Маголјота подђ насловомђ : Повћстница бврен у великои Британш. Knt.nra та садржи у себи мложину извћстја о породицама Ротшилда, МонтеФШре, Хершла и други. Сачинителв се е нћнЂ старао да изслћдовашама своима докаа;е то, да су већЂ у првомЂ столћтјго после Христа ввреи у великои Британш гкивили; да, само христ!'ннство да е на томђ острову наипре и наипре одђ крштенм Нврел nponoBi-дано бмло. — Три народна племена у cbeepuoii Африки. Ова се три народна племена у главноме између себе раликуго у саставу тћла, у изгледу лица и у бои коже. Лрапин ђ е сув!> вигакЂ и прилично високђ ; нћгова е кожа скоро мрко-црне бое; лице дугачко и мршававо, очи црне, коса црна. и кудрава, носђ дугачакЂ и грбаста., зуби правилно лепи; горнн части. главе има на no^ooie нета округлу Форму, чело узано и покривено. КабилЂ е малент>, дежмекастЂ н има ике мишице : кожа му е светлјн него у Арапина: лице му е округло као не и пуно; очи и коса или су му црне или мрке бое ; носђ затубастћ, предна частБ главе окрула а стражнд наполћ изишла, чело шире и више наполћ изишло него у Арапина. МозавитЂ е средн^гЂ узраста; кожа му е зеиитиннве бое, лице округло, носђ прилично великји и меснатЂ, коса црна и коврџава, чело узано али наполК изишло, глава siy е одт> напредЂ до натрагЂ као неокругла, са стране и едне и друre стиснута и знамените теменне висине(?) врло дугуласта. — Лрапи су се почели населавати у Африкп одђ постанка Исламства, али с-у се текЂ у почетку осмогђ столћтјн, при HbioBOMb продиранго у Шнан1го, савршено утемелБИли. Кабили. кои су по свон прилици финскогђ или нумидскогђ иорекла, млого су panie дошли у Африку него Арапи. Они скоро сђ краи на краи no плаиинаам живе, врло су снаа;ни, дрзновени и предузимателни. II данашнћи су тамошнБИ владателЂи изђ овога племена. Мозавити су такође источногђ порекла; они су се у Африку текЂ jioсле одступлеин у вери, коимђ се е племе ово одђ осталб 1 Муамеданаца разлучило, населили.

ДОИЛћБ и ОТРАНЕ НОВОСТИ.

с Р Б i л. (J) У Беоераду 20. Ман ВећЂ е подоста давно у нашои варо.ии као врло вероватно поговарано бмло, да ће се нашЂ Hapodnbiu ТеатерЂ можда јоштђ овога лета зидати продужити. Досадашна вероватностБ данасЂ е постала у публики правомЂ известносћу. У главнои с.купштини приложника , коа е данасЂ у Читалишту дрЈкана. изнв1о е Г. ПопечитеЛБ Правосудјз и ПросвештеHia, СтеФант. Марковићт>, као Предсћдателт. Одбора за зиданК театра, како е Одборт>, увидивши да су се нов-

чана средства, коима е онђ одт> скуплћнм доброволБнм прилога разполагати могао, готово сасвимЂ изцрпила, већђ одђ дуже времена размишлнвао. како бм се овоме сђ млоге стране полезномЂ народиомЂ заведешго помоћи могло. Обратити се сђ молбомЂ на ВБ1Сокославно земалБско ПравителБСтво, да бм Оно и ово заведеше, као едну струку народногЂ изобраЈкеша подићи подпомогло, бмла е прва мисао Одбора, само што теигка обстонтелства, кол су доскоро тако рећи целу Европу тиштала , нису томе благонаклона бмла. Чимђ су се