Šumadinka

У БЂОГРАДУ 26. М а н. 1 85 6.

ШУИАДИВКД, л и <: т r i, з а жж1>шжшвш©ш» 9 вдшш? ® ш©в©^та< УчредникЂ и издавателв Лгоб .ширЂ gs. Нснадовићљ.

r it Ован лпстЋ излазп у Вторникт. н ЧетпртаиЂ на uo табака , а у Суботу на табаку. II,Una му e ^ _ 'затри srbc. 5, а за no.ia годпне !0. цванц. За ог.гасе плаКа се одг. врсте 5 враиц. за трипутЋ. w

1Д Р II lcl П ПРОС1ЛКЂ. ( d р о д у « е в о.) блена и Kcanie нису нарочито мисли.ш о CBoiofi лшбави. 6 л е н а е пустила иа во.по CBoioir чистои и безазленои nlva:ности, неимашћи предг. очима опредћлеny ц1)ЛБ. ничегБ неустручаватћи се и ничегг. негтратећи се. Она лшблдше човека, нога е господинђ одћ Рембри радо своимђ избавителћмЂ називао. И будући да духЂ противу pli^ia налази свое место и у наиболћимЂ иаравима. то небмлше иевероватно, да е она малко башт, зато овогђ човека лшбила . што га е госпоа Маркиза мрзила. Ксав !е пакЂ , — Kcanie — лшблаше , и тимђ е све казано. Онђ имађаше 'i'i године, могаше саннти кадЂ ce кон на нћга само насменула , и споменЂ на кака†балЂ причинавао му е срећу за дуиге време. ТекЂ на свршетку игре опомене се 6 л е н а, да има нешто Kcaeie-у казати. Погледи немирно свуда унао-1 коло, да бш се уверила, да iS ко неприслушкуе и учини се озбилвшомЂ. „Господинђ К с а в i е", рече она сасвимЂ тихо, „н самг> казала, да бм вечерасЂ дошли." „КадЂ бм знали. мол господична, како ме та речв срећнммЂ чини." одговори KcaBie страстно„Пустите ме да изговоримЂ," настави девоика, „КадЂ садЂ о томе размишлнвамЂ. чини ми се, да самБ неправо учинила. fl самБ васЂ хтела опоменути, да одђ известн О гђ лица будете на опрезу, али нисамБ сигурна и 6 оимђ с е. МеђутимЂ веруите ми, г. KcaBie, будите предосторожни « „То e прттела. "Господинђ одђ КаралЂ? И Hie вамћ ra именовао?" „Hie; •нехтеде, 1 ' „Е добро г. KcaBie," рече девоика запиншћи, „то У вамђ а оногђ непр!ителд имеиовати. Узмитесе наумЂ °ДЂ госпое одђ Р е м б р и."

чудновато" И КаралЂ ми каза, да имамЂ не-

ТекЂ што е ово име изговорила, осети неко тихо лупанћ по леђима. Она се окрене уплашена. Маркиза стааше за нбомђ. „Мое дете," рече она са умилБномЂ тихосћу, „Tbi иропушташЂ реДЂ." влена поити упрепаштеиа и дркташћи у гомилу играча. Госпоа одђ Рембри баци за нбомђ ма.тер!пЛи погледЂ. „Karso е лепа и умилна," прошапће она тако, да хо К са в i е могаше чути. „влена еу заблуђенш," рекне К с а в i е у себи, прнст: -.ши и овђ узЂ ону гомилу. Око се Маркизе смути. „Уватили су ми краеве," мишлаше она, „мора да га здрано воли , кадЂ се тако страшлБиво за нћга брине. А овогђ бедногЂ Ж о н к и л а iouiTe нема!" KcaBie одведе блену на hIiho место, потомђ стане у еданЂ буџакЂ, одиуд -б е могаше, видити, и очекиваше, докђ буде прилике, да ш опетЂ на игру позове. блена 6bianie манћ срећна; она мораде играти сђ г. АлФредомЂ де В а л е, кои ioH е ласгсао сђ наиревностншмђ и наивећимЂ »каромЂ, и ибои се заклинлше својомђ чесћу, да е нћго†прслукЂ наиновги и наииомодн!и одђ ceiro прслука. Око два сата уштру ступи каралђ на naniio хотела. О нђ бнлше бледЂ и нешто слз 6 ђ. При улаженго обори очи; несмеде свош пр^лтелБицу у очи погледати ? ept се бонше, да ће бнти примлћнЂ сђ подсмс!омђ и презренћмЂ. О нђ добро знађаше, да Маркиза одђ р е мб р и nie таква жена, кол се задоволнва само голимђ претнама. КадЂ онђ примћти, да су га као сасвичЂ обично примили, падне му са срца тешкш теретЂ. Онђ одчасти добие опетЂ свое присутство духа и стане нодђ нрозора, гди мишлнше да ће избећи оштре погледе Мариизе. „Н ћу очекивати," мишлнше онђ у себи, „можда она ипакЂ то пеће смети. Ако узговори, л ћу се показати." Господинђ КаралЂ варао се. Госпоа одђ р е мб р и непреставо га е очекивала , и врата, на коа се