Šumadinka

У Б ЉОГРАДУ 29. М а 5 н. 18 5 6.

ШУМАДИНКА, .1 IIC T'I. 3 А Ж»М«»خв«Б» Ш Ш®Ш®Ф9Ш< УчредникЂ и издавателв ЛтбомирЂ ss. НенпдопићЂ.

ТЕЧ.

■^jr Ован листт. пзлази у Вторниктћ и ЧетвртакЂ на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е ~Ж/* у за трн мће. 5, а за пола године 10. цванц. За огласе плаћа ое одт. врсте 5 краиц. за трипутљ. w »°

Ц Р Н bl И1 П Р О С I И 15 Ђ. (иродужено.) Послушан-b нао лутиа на јкици седне Каралг и остане као укопанЂ. Овомт> прилнкомЋ за тренутакЋ прекинута забава опетљ се наскоро продужи. „Госпон Марииза", поведе Kcauie по краткомт. времену речБ, „заповедила ми е, даio опоменемЂ на обећанћ, ков намт> е изволнла учинити. за HCTopiro о Жон« и л у . . . . „При посластицм", упадне у pent Маркиза управллшћи погледЂ сђ пмтанћмт. на Карала. Оваи се непомицаше. као да е одт> камена. ,,'Гако ми чести!" аикне господинт. АлФредљ ЛеФебep b де В а л е, „то значи наше стрплћнК ставлнти на исиушенје." „Bw кои тако лепо знате приповедати," рече една гроФица. „О на тако лепг. начинг.," потврђивау више кавалЈ.ра Маркиза узтезаше се мало. Докт. се она тако узтезала, окрене се Каралг. лагано кђ нбои и погледи е у очи. Госпон од1> Рембри сматраше оваи поглед-b као изазиванћ, и кадг. друшгво непрестано навалвиваше, да приповеди, гротомЂ се насмее, и рекне: „За зло бш ми се примило, ако бм се хтела дуже узтезати. Чуите дакле HCTopiio мулата ЈКонкила." »Не за име Бога, не" простенк. Каралљ сг. пресецашћимгЈ гласомг., Безг. да ioK се и наиманћ расположенћ духа поколебало, почне Маркиза приповедати: „На С в, Домингу бмаше мулатт., именомг. Шонкилг.. Онг. е 6 i.io синг> е Л«е црнице, коа се ПазиФае звала, и едногг. белогт. Сл УЈкителн .... чДоста!" рекне Каралг. загушено. Jl ћу га упро"астити, убићу га, ако то мора бити!"

Маркиза настави свое приповеданћ, али пре тога одговори на молбу мулатову сг. важнммг. погледомг>. УговорЂ између нби буде са тимг. наново утврђенг. Оваи угокорћ незадржи rocnoio одђ Рембри одђ приповеданн HCTopie Каралове. Она io е започела н садБ Hie могла више пресећи. Само промени име гонака. Али будући бм могла ова промена по госпого одг> Р е мбри у cMOTpeniio нћне власти надг. мулатомт. одг> штете бмти, то она извести о томг> свое слушателћ, и на свршетку дода ово: „Вн сви, или барг. већина одг> васг>, позиаете ово смеишо лице. Данасг> вамг> нећу име нћгово казати. Можда доц1пе неће бмти нуждно прећутати га. 6дномг> ослободивши се одг> стра, да ће се показати у своме правомг. виду, опетг> се поврати К а р а л ђ у свои обичнми безобразлукг>. Нећемо рећи. пошто е на таи начин-b свого собствену исторпо слушати морао, кои е свр'г> тога на комичнми начинг. приповеђена и сг. пецкан!>51г> зачинћна бмла, да ra Hie више пута обузимала унутрашнн нроств. али ohti знађаше оваи немирг. сакрити савршено. Шта више онг> бмше прввш кои е постоано захтевао , да се искаже име оногг> подлогг. мулата, кои е тако бмо продрзлви†издавати се за благородника. Само господинг> АлФредг. ЛеФебврЂ де В а л е викао е и смело се шште HCHie одг> нћга. „Тако ми мое чести" проговори промЈ 'кло оваи младићг^, „радо бм 50 луидора дао заго, да дознамг> име ове будале!" Али Маркизу то nie могло узбудвти, и овомг. приликомг> задобме славу велике прећутлБивости. Уставши одђ астала, узме она Карала за руку и рекне му: „Вм сте савршена будала, и л се надамЂ, вн ћете ми умети благодарити, што васЂ нисамв казнила толико, колико сте заслужили." „ВлагодаримЂ ВамЂ зато, rocnoio", одговори К ар алЂ. „У будуће узмите се наумЂ ! Вм сте се дакле pbшили слушати ме. Познаете ли овде неке подозрителне коцкарнице?" '