Šumadinka

Мулатљ да знакљ да познае. „Изберите наиподозрителнјго, иаиизвинанио." „Оћу." „И особито немоите заборавити нужданг. уводг.." „Нећу ништа заборавити." Марниза се случаино обазре око себе. Нћнг> погледђ падне на кадрилЂ, у комђ изграше блена и Ксаsie. Они се разговарау тихо и очи плаитише имљ одђ лгобави. „Ето видите," продужи госпоа одђ Рембри. „Време пролази. Кадљ ће то бмти." „Сутра ће се извршити." Маркиза немогаше се уздржати да непокаже, да iofi 6 то мило. „Н се на васЋ уздамљ," рекне она; „а ћу вамЂ умети благодарити." За цело ово време господинђ одђ Рембри нје ни" како свого супругу и Карала скидао сђ oniro. КадЂ се Маркиза сђ КараломЂ разстааиа, и овомђ га приликомЂ обичнммЂ ФормалитетомЂ поздравила , иа кое е КаралЂ одговорш поклонивши се, МаркиЗЂ е мануо главомЂ. „Они имаго неке таине," рекне онђ у себи. „За асталомђ видш самЂ сђ едне стране молећш, а сђ друге претећш погледЂ. ПунЂ срама и несреће бшо е онаи данЂ; кадЂ е дошла ова жена у кућу Р е м б р и-а. (продужиће се) РОБЛћ НА КШКШ. li (продужено) Будна и за путЂ спремна провела е кнагина сву ноћв. Наипосле дође придворнБШ лћкарЂ кннжевЂ, г. Гониченко , сђ конћима, кое е у Телави набавјо. Д окђ су чинћна спремана за путЂ, надгледала e кндгина, да се покупе све драгоцћности , кое е она у Цинондале донела. Тада бмнше 8. сатш. НаеданпутЂ се зачуе на каши дворскои гласЂ сдногђ у Цинондалу живећегЂ старогЂ оФицира: „Ево ifi! ево iS ! , кои затимЂ отрча у башту, да се canpie. Самртнми стра обузе све при овимђ рћчима; служителви и кочЈаши побегну, а кнагинн скупи око себе сву породицу и служавке и отиде сђ нБИма на дворck'ih балконЂ. КадЂ е тамо стигла са својомђ дћцомЂ, онда ce понуди еданЂ селакЂ, да разкине басамаке, кои су кђ балкону водили; но кннгина му то забрани. У томђ тренутку препуцаше пушке; лћкарЂ е на прве планинце, кои су унутра ушли, избацјо пиштолћ; еданЂ одђ планинаца паде, и неустрашимии лћкарЂ употреби забуну тогђ тренутка, да умакне одђ чете дивиђи планинаца кол нагрне у долнго частв зданјн. Д окђ су они доле плачкакали и опустошавали, владала е горе на балкону мртвачва тишина. Између тамо скуплћнм жена и деце бмнше између осталБ^ кннгинл Варвара Орбел!нни, сестра кннгинћ Чавчаваџе; она е стала башЂ према улазку, да бм прва одђ удараца варварски планинаца погинула; а до ић станла е млада, дивне красоте кннгинл БаратовЂ, у богатомЂ ђурђ !лнскомЂ одћлу.

У већемЂ страу, али сђ већомЂ оданости нлекнула е кннгина Анна на колена и притисла е свое дете кђ прсима ; она е одвратила очи одђ улазка, да не види смртнми ударацЂ, кои ће е оборити. Стара кнлгинн Тиша ОрбелЈани, кон е одђ стра премрла, и госпон Дранси една Француска гувернанта , коа е недавно у ђурђ1ннску дошла, бмлу такође ту. Око кннгина сталу доикинћ сђ децомЂ и многе служавке. Кннгинн Анна имала е петоро деце : шесто! одишнго Салому, пе гогодишнго Mapiro, трогодишшо Томару, смна Александра одђ године дана к Лид1го, кон е текЂ четири месеца имала. Кннгинн Варвара Орбел!ани имала е едногЂ смна ђорђа одђ шестЂ месец |и. Служавке нису показале такову отвзжностб и оданостб , као кнагинћ; лице супруге дворскогЂ настоиника бмло е сасвимЂ потавнило и изумрло одђ стра. Но оваи самртнми стра Hie бмо безЂ основа. Дивлн вика разбоиника, лупа и звека дворскогЂ намештан и огледала, кон су они разб! - лли, киданК жица на клавиру, по комђ су они газили, асно е ноказивало, шта планинци намћpaBaio. МеђутимЂ време е пролазило и кннгинн Варвара усуди се изаћи на ходникђ одкудЂ е видила, да су планинци раздробили врата кнажеве собе. Кннгииа клоне духомЂ и врати се натрагЂ на балконЂ. На то сиђе кнагина TnHia доле и nie се више ни вратила. бдна служавка метне на улазна врата резу, ммслећи да ће планинцима та мала препона улазакЂ препречити. Наскоро пакЂ затимЂ попну се планинци узЂ басамаке, разлупаго затворена врата, и пронађу тамо сакривене и одђ стра полумртве кнагинћ. Са дивлбомђ викомђ и смешиђ одговоре они на аукЂ ужаснутм кнагина и служавliifi. Кнагина Анна устане са землћ и притисне свое мало дете кђ прсима , планинци е зграбе и одведу заедно са свима осталмма. КадЂ су дошли до степенице , ова се сурва, кнагина одђ стра испусти дете и сви се стропоштаго доле. Но ови се одма опораве и потраже госпого одђ Цинондала,кого одма и познаду. Мачеви севнуше и кнагина оде сђ руке на руку. Онаи, кои го е наипре на балкону уват1о, уклони наипосле сђ тешкомЂ мукомЂ свое сапернике, и садЂ е бмла она у нћговимЂ рукама , али у каквомђ станго. Да ioii nie бм.10 нћне дј ге као зифтђ црне косе, коа се разплетена по н К нммђ плећама таласала, она 6 бј стаала готово нага међу дивлвимг планинцима. Онаи, кои го е првми 3apo6io, и кои е судећи по одћлу нћговомЂ бмо МиридацЂ , одведе кнагинго у едну собу доле при землБИ, и остави е тамо неко време; а затимЂ одведе е међу конћ, по свои прилици зато , да е canpie одђ свогђ друштва. ТекЂ садЂ е onaeio онђ скупоцене мунђуше кнагинБине и пружи за нБима руку да if} огме. Кнагина пакЂ покаже му знацима, да ће она нћму дати ту драгоцћностБ, ако iofi онђ само дете нћно опетЂ донесе. О нђ на то отиде и наскоро врати се сђ малоиЂ Л идјомђ , itoiofi су исто тако као и матери нћнои, готово све алБИне смакли. На то му кнагини пружи минђуше. Неки одђ Чеченаца приступе еадЂ нбои и запБ1таго е покваренорускимЂ езико «1ђ, да ли има гдегодЂ сакри-