Šumadinka

Ф Pllf Ц У е li А. У Паризу 23. Ман. Цара су синоћв сг> пута очекивали, онг. е отишао у n.iojiđiept, t-ди е три четири недеић већт. провео. Принцг> Наиолеонг. ће одма после крштена Францускогљ царевића одпутовати на сћверЂ, ђенерадг> ЕдгарБ Неи вратјо се изћ Петробурга. Извћстјн о изливу Лоара и други река врло су страшна и готово онака иста качва и на с1чверу. Сва су места поплавлћпа , више hynpia , између кои е и Агиерска , кон више одг, два милЈона кошта , разрушене су и однеп1ене, а све )њиве и баште опустошене. Гвозденми путг. у Тург>, као и средсреднми нераде више. Е II i* Л К С! I« А. Изђ Лондона авлдт подљ 23. Матмг,, да е демократскји савезг. Иолпка у свииа листовима посредствомг. cBoia поглавара (Булевскогт>, Лабицкогг, и Ворчела) протестирао у свон име и у име cBiio полг»ски бегунаца противг. обећане царемљ рускимг, амнесхче , и противг, ува;кенз и прилјанд исте одђ стране прогнатв1 Ноллка. II о Л И Т И Ч К 1 М II Р Е Г .1 Е Д b О б л а ц и н а н е б у п о л и т и ч к о м t>. Докг, е јоплг. на истоку бћснила бурн рата, и до оногг. часа, кадг. су се дипломати са палмомљ мира у руцм у Наризу скупили, CBaitiR се сг. пунимг. правомг. надао, да ће се окончанћмг. источногг, рата обшти и сталнии мирг> свету повратити. Одкада е пакг> мирг> коначно заклк»ченг>, веможе се таити, да е ово поуздано повћренћу мирг>, одчасти сталностб cboio изгубило Hie време да се испмтут причине ове донста чудновате промене. Уговорг. е мнра дћло човеческо, и потоме као и сви други уговори подлезки промћнама различиимг>. Точно опредћлене границе, у коима се истии уговорг> движе. узрокг^ е, што се светг. одг> едногтз кран до Јдругогг. , јоштг. дрма одг> потреса прошле 3 бурне године. Остала су нека пмтанн нерКшена, сг 3 коима се дипломатјд iouiTt> и овогг. часа занмма, и ст» коима ће се no свои прилици јоштг. дуго занимати, ако ће да се Дћлу мира да оно завршенћ, кое му е за стално тралнћ т ако необходимо нунЈдно. Премда сг> едне стране има доста основа, очекивати ®УДућностг, са спокоинбшћ срцемг.; премда е сва прилик а, да ће турско царство срећно проћи крозг. све опас"е кризе, у коима се оно налази ; и премда е мудростг. и РазборитостБ европски кабинета дово .1Бна , да задовол ^и нужднБшг, реФормама и промћнама у Итал1и, подунавскнмг, кнадаествама и т. д.: то би ипакБ бмло неразумно и противг. правила предостороаЈности. да се безџ бригкно предамо волнама и таласанк) светски догађан, и Да спокоино дремамо у средг> вртлога бурне садашнћости. Француска е овога часа у средг. мутнм и несрећнм естественм иеприлика, кое у овоа лако раздражлБивои землБи могу чаи(1зби.и,н!а слћдства породити. После трогодишнћ слабе и сасвимг, недоволвне жети бербе грози овои у наилепшечг. и наиблагословеН| бмг> земномг> полсу лежећои землћи и ове године мр-

шава жетпа. Ово зло истина Hie таково, да му се неможе помоћн. МуЖЋ кои на челу Француске стои врло добро зна и нознае станћ и карактерг> свога народа; но царг> Наполеонг. премда е онг> у стант излечити безброине и страшне ране, ком потопћ и гладв Францусхои задаго, то се ипакг, неможе притаити, да лвно мншленћ у Францускои млого већа и важша зактевана чини, коима удовлетворити , система садашнћгг. правителг>ства неможе тако лако. Француска Hie уздрмана само елементарнммЋ (естественммг.) догађаима, него е повратко.мг. мира погледг. овогг> даровитогг. народа обраћенг. на унутрашностБ, почемг. се славомг. ратномг. доволбно за i итн). Одношенћ велике Бриташе према еднокрвнон браћи у сћвернои Америки узело е у последнћ време такавг> правацг., кои на наивеће зло и на краиноети изаћи може. Размирица између Еиглеске и Америке збоп> наимлвиванн воиске , и Hi.ioeo неспоразумлћнћ у среднБОИ Америки само е сполбнми поводг.; основг. нБ |'ове распре лежи дублћ. Сћверна Америка тежи сирћчБ за влздомб надг, целомгз сћверном -Б половиномг> ове части света, одб Худсонг>-Баа до Дарјенскогг. залива, она тежи за тимб збогг, моралне одцеплћности, кон раздваа слободну и самосвестну сћверну частБ ове сагозне републике одг> ШЖНБ1 робски дргкава. Прот нвоборство између нби већг> е ту, и лако букнути може тинжоћа ватра у пламенг. крвногБ nenpiHTe.itc'TBa. Велика сћверо-американска република раздвоиће се онда у две свака за себе постоеће части. но наипре мора се гожнои части присћдинити Мексиканска држава и среднБО -американскш републиканскЈи сашзг.. а сћвернои части припасти Канада. У Енглескои предвиђаго оваи превратБ: Енглеска држи да е таи превратг. неизбћжимг>, и по видимомг. као да е тврдо намћрна нокорити се судби и пристати. Сг. вдне стране то, а сђ друге стране опетг. МБ1сао, како бм убиточанБ 6bio ратг, са Америкомг> за нћно благостаић. трговину и морску силу, дае ГОрДММБ НО ИСКуСНММБ (праКТИ Ч НБ1М"б) ДржаВНИЦБЈМа еиглескимтћ ону велику тр пелт .ивостБ и умћреностБ, којомг> они тако дуго сносе увреде и изазмванћ Американаца. Рагпт између Енглеске и Америке 6bio бм донста тако ужасанг.. да бм већг, и сама noMbicao о могућности нћговои 6bi.ia доволБна, застрашити свакога. Оваи бм ратг> бмо преимућствено морскiи ратг>, и забун»о бм Енглеску за дуга времена. Енглеска бм имала посла са чврстимг> непр1нтелћмг>, когг, бм само на сувои землБИ напасти могла, кои бм свое безброине rj'cape по свммг> морама разаслао, и разорио 6bi сву светску тргов!1ву Еенглееа. И сћвериа бм Америка додуше страшно осећала ударце ирнтанске (енглеске) силе, но АмериканцБ1 су одважнБ1, чврсти и постолни, и пре него што се у ратг> упусте, знаће они свои рачунг> направити. Но о овоме говоримо садг. само као о догодити се могућимт, случаима и смртннмг> обстоателБСтвама , кои ће мудростБ и разборитостБ Енглесие умети благовремено уклонити, премда су поводи распре и сг. едне и сг> друre стране ако нагомилани, и текг> што nie ратг, букнуо — Но и ова бура ће проћи; али башг, у овомђ тренутку,