Šumadinka

370

Онт> се мало узтезаше. Кра.чћвскш прокураторЂ, кога е догађаи неотично тронуо, слупЈаше ct вниианЈемЋ. К с а в i е бмаше ođopio очи, као да речв, кого е имао чути, садржаваше у себи нћгову последнк) пресуду. .,Н само нћга милуемЂ на овомђ свету," говораше црнацљ далћ. -,н га тако лгобнм -ћ, да самв хтео сакрити одђ нћга добротворство, кое кадљ бм дознао одкуда долази, причинило бм му, да 6 бј се морао застидити ; а га тако лгобиМЂ, да га нисамљ назвао синомђ, н, нћговЂ отацЂ!" „НћговЂ отацЂ," одговори кралћвскш прокураторЂ готово тронутЂ. Но Kcaeie noKpie лице рукама и клоне обезснаженЂ на столицу. .,ЦрнацЂ! npociflHb!" промумла онђ, „Боже!" „Немоите му замерити," рекне црнацЂ прокуратору, бацивши на К. с а в i е-а пола неповоианЂ пола саЈкалителан -Ђ погледЂ. „ Онђ е гордЂ као што бива у нћговимЂ годинама. НћговЂ ланаши стидђ лчш е садЂ него нћгов а бнагодарностБ. — Сутра ће ме молити за опроштенћ," „Н то желимЂ," одговори прокураторЂ. „Господине," продужи онђ окреувши ce Kcanie-у ,,b&i сте слободни. Можете ићи за вашимЂ отцемЂ." МладићЂ ce лко уздркће при овимђ речма : нћгове се очи чисто помраче. Онђ виђаше блену у нћномЂ беломЂ накиту, кои е носила прошле ноћи, нћжнми прстЂ господичне одђ Р е м б р и показивао му е овогђ старца. кои предЂ вратима проси, н кои е нћговЂ отацЂ ! Bfaiiue нераздвааше га одт> блене само проста препона, него непреходима бездна. Онђ посрне кђ вратима; алЂ пре неголи пређе преко прага, склопи грчевито руке и притисне ifi на чело. „Отче !" уздане, „беднми отче !" Онђ с.е окрене и плачући падне у наручје просјлиа. „Фала, Фала!" рекне старацЂ сасвимЂ тихо. Онђ поведе собомЂ свогђ сина и почемЂ су се очи нћгове засветлиле одђ изванредне гордости , рекне онђ кралћвскомЂ Прокуратору 1 оштђ h ове речи: „Ево видите, да е ово дете великодушногЂ срца." После по' сата уђу Kcasie и црнБш просЈнкЂ у бедну на тавану собицу, у Koiofi последнБШ обитаваше. МладићЂ 6biHine краинћ жалостанЂ. Држећи се свои живостнб 1 снова, испунћнЂ онимђ будаластимЂ бригама и претеранимЂ надеждама, у кое они лгоди падаго, коима е нбиово порекло таина, К с а в i е мислјо е по површнимђ тра^овима, да црнацЂ зна за нћгову породицу. Шта више кадкадЂ преставлно е себи, да е можда оваи човекЂ нћговЂ отацЂ. Но онђ e ова претерана нагађанн одђ себе o^6iao; онђ е себи говорјо, да е лудЂ и смеао се своме овоме чудноватомт. копкашо, у комђ се често заносЈо. Но садЂ ово небБшше више нагађанћ нити ту 6faiflше већЂ икакве сумнћ. Страовита, поражавагоћа дћиствителностБ стааше предЂ нбимђ. Доиста госпол одђ Р е м б р и нне се ни у сну могла надатн, даће се ова стварБ тако чудновато разрешити. НћнЂ леио смишлћнии плзнб бнше таковимЂ слу-чаемЂ осуећенЂ, кои се ние могао предвидити. Али уко-

лико е нго оваи обртаи ствари довео кђ нћнои цћли ! Та колика 6 б 1 нћна радостБ бБгла кадЂ бм се она могла на петбш спратЂ ове куће попети и своимђ лго 6 опитлбивимђ увомЂ на вратима ове адне таванске собе прислушкивати ! К с а в i е додуше овде е 6 бш слободанЂ и обезбеђенЂ одђ оногђ безчестја, кое е она за нћга приуготовила ; али кадЂ човекЂ лгоби девоику изђ отмћне куће, шта е болћ, или 6 б1ти власти подозрителанЂ непознатБШ, или признанБШ синђ црногт. npociaKa? Kcaeie ние знао ништа о замкама, ков му е Маркиза плела, онђ ние знао такође ни поводђ, изђ когђ е она гледала нћму нашкодити, но све нћгове мисли 6 б 1ле су управлћне на Бл ену. и садЂ познавши отца, 6 бјо е изгубт сваку надежду. Но опетЂ охрабри се нћгово добро срце нборило се противЂ очааша. Онђ се труђаше оногђ човека лгобити, кога е таина и велика оданостЂ према нћму завила у таму; докђ га nie случаи принуд^о изђ ове таме изнћи. Нћгово срце бБшше испунћно дивленћмЂ, сажалћнћмЂ и нћжносћу спрамЂ бедногЂ отца, кои е 6Б10 жертвовао радостБ синовнћ лгобови срећи свогђ сина. КадЂ е ушао у собу, узме руку просјлна и притисне е на свое прси. „Мое прво чувство," рекне онђ, „ббшше неблагодарностБ, ион прва речт. 6 олзлбивостб. Оћетел' миопростити отацЂ ?" „ћути!" пресече му беседу npociaKt као сђ некчмБ смиренБ1МЂ страхопочитан1емЂ, „ћути мое дете I Незови ме твоимђ отцемЂ, ерЂ овде, овде ће насЂ онђ чути." „Ко?" упита К с а в i е зачуђенЂ. „Онђ, одговори црнацЂ, „Онђ." Онђ пружи прстг. на оружје висеће поредЂ прозора. К с а в i е одђ свега тога ние понао ништа. „Онђ," дродужи прошнкЂ, кои е одђ унутрашнћгЂ узбуђева уздрктао се 6 бш. И бришући сузе, дода: „Мои добарми господинђ!" У срцу К c а в i е-ов омђ зас!н се надежда, одђ кое му срце задркти. „Изнсните се," молнше онђ, „за име Бога, издсните се болћ." Прос|'нкЂ мааше полако главомЂ. „Младми господинђ Hie сбшђ сирома црнца, рекне онђ, почевши неотично своимђ црначкимЂ простимЂ езмкомЂ, што му ce увекЂ догађало, кадЂ га е споменЂ повраћао на давно прошле догађае. Kcasie небБшше кадарЂ одговорити. Само нћгове изрогачене очи и лко лупанћ слепБ> o^iro издазаше нћгову лгобопмтностг, страомЂ изпунћну. ЦрнацЂ пружи шштђ еданпутЂ руку и поиаже каново ОФицирскш шеширЂ и капетангке еполете, кое поредЂ прозора висау. (продужиће се)