Šumadinka

чШ 378 шш

OpociHKTi стане , обузегљ жалоснииЂ споменомЂ овимђ . Kcaeie сед!о е сђ обореномв главомћ и сћ npeкрштенимг. руиама, чекашћи и ћутећи. „И счепамЂ саб.по одт. едногљ солдата продужи црнацт> . и сиочимђ . Н се досадт. нисамв нинадт> тукао, али саДЋ морадо осветити могх. доброгг. госиодина." „Кадљ самв се врат!'о, са саблћ цурила е крвв. Та крвв бмлгие едногг, одђ мое браће." Мои добрми господинљ виде ме и даде знакт. околостоећимљ, да се удале. Будући су се затезали рече : „Моа е рана смртна, а осећамг.; н знамЂ. Остав те те sie ct Н е п т у н о м ђ сама." Н одма П р)! ђ О КЂ п ! ,му. „Нептуне," рече ми слабммЂ гласомг. „н ти оставлнмЂ могђ сина; ти ћешг. му 6 бјти от&цђ. Ти ћешЂ ону жену потражити, коа е нl-.гова мати, чуешли?Дотле да io трајкишђ, докђ е ненађешЂ. Мои синђ мора, ерЂ нека родител ћ, барЂ имати блага, а она е жена богата. ОћешЂ ли ми испунити ову bo . iio ?" „Оћу господине", одговоримЂ н. „ОћешЂ ли одсадЂ за н],га живити?" „Оћу, господине." оћешЂ ли му матррг. иотражити?" „а ћу е наћи, господине. — Н I. ho име ?" Онђ хтеде говорити, али га силе оставише. Но опетЂ могаше ми показати оно место, гди се Bti налазите. А што се тиче имена ваше матере, то ми да знакЂ. да ћу исто наћи на артш, кок> е вадјо изђ свои недара. И отомђ онђ издане. Цр нацЂ устане и отвори на ново сандукЂ. изђ когЂ извади другу apTiro. „Ево apTie, кош ми е дао," рече онђ. „То е ваше крштено писмо, младши господ!!не." Kcaeie трон^тЂ овјјиђ жалостнн.мЂ причан >.мЂ, немогаше ш'едну речБ изговорити. Но нћгово рођенћ бмло му е крозЂ 20 година таина; лшбопмтноств бшнше ача него бола. „Мое крштено писмо!" продужи онђ , пружагоћи руку за нисмо. „Но казасте ми, да незнате име мое матере." „И истину самБ казао," одговори npociatst. О нђ отвори apTiio, на средЂ кое показа се округла руиа, велика као цванцикЂ. „Мои добрми господинт. Hocio е писмо у своимђ недрима," рече онђ , показугоћи на рупу. „Овде е пробнло тане, кое га е умртвило и раздерало е у овомђ хитцу име ваше матере." Kcaeie счепа брзо apTiro. Рупа избушена танетомђ бмлше заиста одма иза речи : Ф л ор енц1а Ангела — Презиме немогаше се видити. Kcaeie окрета и испитива крштено писмо са cbiio страна. „Ништа!" рече наипосле „нинаиманћга трага. Но шта л1и е до тога ? fl се одричемЂ срдачно имаин оне жене !" „А волл вашегЂ отца !" викне npociaitt. „Ова волв бмла е као некш поклонђ; а га се могу одрећи."

„Н l.ra се одрећи, младни господине!" упаднеуречБ црнацт, упрепашћенЂ. „Нћгову волго пренебрегнути; нћгову последиго заповеств презрети!" — О, немоите на то рачунати. Догодђ е едне капи крви у моимђ жилама, д ћу слушати, а, чуите? — Онђ е тако казао, а ћу тако ра. дити, како онда, тако и свагда. Нћгове су заповести закони, наивиши закони, кои се несмего преступити, нити претресати. — ЗарЂ нисамЂ валп. то казао ? fl самЈз i ошт ђ еднако робЂ, робЂ спомена." Тако говорећи онђ се исправи; очи су му се cia.ie: све пћгове черте изражавау моћну, непоколебиму одважностЂ. Kcaeie сђ удивленћмБ сл^атрао е ову неограничену оданоств. Онђ нехтеде учинити на жао човеку ; гсои бмаше нћго†доброчинацБ. „Тражићел10 е, ерђ вм то оћете," рече онђ. , H o вм сте е већт. двадесетЂ и две године тражили. Да е могуће бмло наћи ову госпого, вама бм то изашло 6 i>iло за рукомЂ." „Н сал1Б чин10, што сал!Б могао чинити," одговори црнацБ; „то Л1е неразрешава одђ дуашости, да све неупотребил1Б. Н самБ л!у казао: .,fl ћу е наћи !" И мора\1Ђ е наћи, или ма и умрво у свомђ теженго. — По смрти мо гђ доброгЂ господина почео самБ а одма радити оно. што ми е наложш. Бели бм.ш су свуда надвладани и бмло е свуда заповеђено, да се сви навезу. То бмаше оби1та несрећа; ерЂ бм на Сан-Домингу могао разбирати, трагкати , а можда и наћи. — На место тога оета ми 1оштђ само толико времена, да васБ оданде узмемЂ, гди васЂ е отацЂ дао на негованћ. Мм се навезосмо заедно и после неколико месецш ступисмо на землго Француску. Л самБ се надао, да е ваша мати талш пре насЂ стигла." „i\1 i.i две године живисмо о малои суми, кого самБ бмо нашао у обиталишту вашегв отца. За ове две године тражш са .мб е неуморно. Нема куће, кого нисамБ разгледао. Место презимеиа имао самБ име, кое е ваша мати као госпол носила; н распмгива за госпого Л еф е б в р ђ; obm има внше у Паризу ; н виђа нби више; ал' шедна небмаше она, кого а тражилгБ!" „Д се увече враћаунаше бедно обиталиште; а васЂ лгола младми господине; н врсђ чува у спаванго и сђ песл1ол1Ђ аФриканскомЂ успавлБивао сали. васЂ." „вданЂ ученЂ човект., на когђ самБ се о.братш, писао е по л1омђ налогу у Сан-Доминго , али садЂ црнци имали cy тамо надмоћ!е. Они су све спискове и акта населбине поништили. УченомЂ човеку л^орадо плагити за совстб , а тмме ни салш добмо ништа." Сад г б се поави оскудица. И покуша радити. РадЂ у Европи сасвил ^Ђ е различаиЂ одђ рада по населбиналш. Даду ме да будемЂ шегртЂ, но пре него што самБ ге упутш доволБно у послу, да новацЂ л1огу заслужиги, осећасте вн гладБ, л1ладБш господине, и тако се начини прос1акомЂ, Kcafiie ћутећи притисне руку npociana. „КадЂ пружи првБШ путЂ руку," продужи оваи „срце ми се параше и обарарао самБ очи. Скоро самв помншлно на то, да побегнемЂ да 6bi то canpio, што се чувство стида зове, али помисао на васЂ задржала ме е одђ тогђ. Н мишла на могђ господина, кои е споколнђ