Šumadinka

заиште од-в нби , да ioS покажу свое тескере, обкопаго се они башЋ на обали рЋие и стану се бранити. Кад Ђ е предводителБ патроле то вид!о, онђ оазове iouiTt 30 наоружанм селака, и тако започну ватру изђ пушака на хаидуке. Арнаути, кои сусвоепушке и ииштолћ са чудноваТОМЋ вештиномЂ и брзиномљ избацали, ране неколико воиника. Они паит. изгубе свогћ предводитела.. двоица одђ нби буду тешко ранћни и тако су ce остали морали предати. Мртво тћло погинувпЈегЂ предводитела аидука буде изђ р!,ке извађено. У нћговомЂ понсу нашло се 8000 гроша у злату. а и оруж!е бмло му врло скупо и богато изкићено. Р У с 1 и. вдаит. дописателБ Шлезише цаитунга" пише s<3b Петробурга подћ 19. шн!емћ слћдугоће: ,,Свак1и се уобште вара. кои мисли. да Pvcia свого политику у Азји отимице прикрива и у таиноети држи. Pycifl н!е ннкадт> таила cboio намћру. да тегки утврдити свов гооподарство у среднвои и источнои Аз!и. и iiito се yciil.cn рускогЂ правителвства не бележе са таквомђ точности и брзиномљ. као што то чине енглески листови у смотренго источне Инд1*е, томе е единми и простЂ узрокЂ таи. што у рускои воисци јошђ нема. као у енглескои читава поворка дописателн новинарски, а онниа пакЂ, кои сам!> у тшп, дћлима участвуго, т: е: воиницБ1ма, не иде у рачунЂ, нити имђ to дозволлваго воиничке дужности и закони. да сами свондћла оглашаваш. Извћстно е то, да званично Hie наложено, у томе таину наблгодавати, и досадЂ е доста извћстја, премда свакадЂ поздно, у смотренго томе двности предано. Тако намЂ доноси данасЂ „Рускш ИнвалидЂ" едно ручно писмо цара Александра, коимђ онђ инцинирскомЂ ђенерал-машру Бруоту, кои е гувернеру оренбуршкомЂ, ђенералу ПеровскомЂ приданЂ, за ревноств, кого е истб 1 и инципирскји ђенералЂ прошле године показао при утврђиванго лише дужв рћке Сир-ДарЈе, подаруе еданЂ орденЂ. Мм смо већЂ пре више лута напоминллн и вниманЈ, обраћали на ово важно и знаменито распространнванћ Pycie дужх. бродопловне рћке Сира, а ово последнћ извћст1е показуе, да царско-руско правителБСтво непрестано у виду има ту свого велику и давнашнго ц К лб , у чему е оно врло срећно, што има v ђенералу Перовскомђ како искусногх,. тако и одвзжногђ и постолногђ извршителн свое волћ. АралскЂ на источномђ краго apa.iCKort езера бмо е год. 1853. наиисточн!н точка, кого е Pycia у среднЕ>ои Азш притишавала. У лето пакЂ речене године иредузме ђенералЂ Перовскш одважнми походђ на неколико стотина врстЈн уЗЂ воду, и pasopio e едну тврдинЂицу трухменскогЂ племена. Ах-МеџетЂ, и на томђ месту подиже се садЂ нова rio имену осв^ителн названа тврдина nepoBCKifi. бданЂ само погледЂ на землћвидЂ , кои е после краткогт> времена изишао, показуе, да су већЂ и ХиваКци (еданЂ народЂ у среднЂои Аз1и) свакји сав !готакЂ и прелазЂ на рћки Сиру утврдили градићима, да покоре скитагоћји се народЂ Трукмене, кои у неко доба године

иду изђ гожнбј пустара у сћверне са своимђ стадама, и сви тш градићи, кои cy по себи незнатни и слаби, пали су Русима у руке, кои су ш изнова и темелвше сазидали, тако. да ће in та.мошнви урођеницм не само тешко моћи одђ Руса натрагЂ освоитн, него ће ти градићи служити Русима за основђ и ослонзцђ за све будуће ншове воиничке операц!е, коима е бе.ЗЂ икакве препоне изложена сва землн између рћка Cnp-^apie и Аму-Даpie и цћла областЂ Кокаиде и Бухаре, дотле, догодђ непроходне и пустаре то дозволнваго: и тако ће лиHia Сир-Дар!е постати одђ врло велике важности. Зато мм велимо да валл на те догађае наивећу пажнго обратити. Ове рћке и далвне пустаре среднћ A3ie, кое су i о штђ пре само неколико десетина година бшле неколицмни ученм лгодш и то тавно познате, приближене су у последнћ доба посредствомЂ науке, предузимателногђ духа и грднм средства индустр!е Европи тако да тамошнЂи догађаи забавлнго у наше време све дневне листове Европе, и садБ су наидалБНЈи краеви света ближи, но пре 150 година Лондонђ и Петро6УРГЂ. AJ CTPI Л, У Бечу 30. НЈнiн. Нћно ве.шчество царица аустрјиска данаст, е родила принцезу. ФРАНЦЈ СКА, У Паризу 26. HJhi'h . „МонитерЂ" нвла : Контр-адмиралЂ ПелшнЂ нвлн по еднои депеши изђ Цариграда одђ 24. fOnia управлћнои на ратногЂ лшнистра . да се у Цариграду непрестано навози па море и воиска ie ратнми матерЈалЂ. и да су се сагозници сасвимЂ већЂ сђ Крима повукли." — Изђ едногЂ списка , кои е по дозволћнго ратногЂ министра обнародованЂ, увиђа се, да су 137 полкова одђ Француске воиске участвовала у воини на Криму и источномђ мору, и да су 31. и 80. линеинми и 8. ЗЈавскш полкђ наивише ОФицира изгубили; то еств; 31. полкђ изry6io е 37 оФицира. 8. 34, а 8. зуавскш полкђ 33 офи цира. Полкови пакЂ, кои су наивише како одђ HenpiaтелЂСке ватре, тако и одђ болести страдали, есу: 7. линеинми полкђ , кои е 1662, и 28- линеинми полкђ , кои 1503 воиника H3ry6io. — ГувернерЂ русчш изђ Сибира. гроФЂ АпраксинЂ, налази се садЂ у Паризу.— Као главну цћлЂ долазка нћговогЂ наводе, да е онђ дошао ради изученн и дознана наизгодHien, и наицћлисходнјегЂ начина, како да се злато оддвои одђ други руда, сђ коима е оно помешано. У аз!нтскои су Русш сирћчБ, као што е познато, изнађене богате и неизцрпиме руде злата. — PvcniR ђенералЂ-ма1орЂ баронЂ КоленЂ , кои е у Севастополго командовао подђ врстнБ^МЂ финскимђ и литванскимЂ тирелћрскимЂ (лакимт,) баталБОкима, приспео е у Пар изђ . ПравителБСТво руско послало га е поводомђ намћреногЂ преустроени тирелћрскогЂ корпуса, да онђ усвои Француску систему тога рода воиника, нарочно што се тиче нб 1 овогђ оруж1н. — ВарошБ ПаризЂ даће 3. Августа маршалу Пелиcie-y и кримскимЂ полковима велику частБ, и то по свои