Šumadinka

прешло, но Hie никакво. ii онда рекнемг«, кадђ ме вбј господине тако саветуете и сиободите, и кадг. Hi'e ни едно досадт. прешло писмо одг> Цр iora ђорђа, н 6w написао, како om . io да 6bino, но л немамЂ овде ни дивита, ни пера, ни арт1е. А онћ на то рече : иди огче Нкове, донеси му што треба за иисан-t. Попћ Нковђ одтрча на коч !н и донесе ми дивитб, перо и четири табака apTie. Н пређемг. у Забрежћ у кућу 1Тантел1е Ружичића, и на малои столици клечећи пишемЂ ноћу , а Пантел1а др;ки свећу; писао самБ како самћ yMliO. Написао самћ два писма, едно Митрополиту Стратимировићу а друго — садт> незнамЂ управо коме, заборавш caMt , или принцг.-Карлу, или ђенералкоманди, ербо ми е обое напоминно Лаит-» нантљ. Колико самв могао описао самг> зулумљ , кои смо трпили одђ лничара, и казао сзмб да бш шшт-б далћ трпили, но они пописаше све у свое тевтере , ко t бмо ов-ициртз, капларБ и простљ солдатг. у Фраикору , кои су одт> 1788 у рату аустрискомг> нротиву Турака воевали, и оће све да изсћку , казао самв како су већћ изсекли кнезове у валћвскои нахш; и у другимт> нахЈнма кнезове и главше лгоде; кое поватати могоше изсекоше. мм млађи устрашени одђ смрти у шуме побегосмо , и одт, бегунаца скупи се воиска, рћши смо се и заклесмо се, да волимо сви изгинути и име ербско утаманити , него се овимтз зулумћарима подложити, зато се молимо да царство аустриско пругки руку и оваи невинми народЋ , каквимђ начиномг> зна избави одг> пропасти коначне. и проче. Г1ри томђ искао самћ да намт> даду џебане, топова и оФицира. И садЂ се смеемЂ, како сам^ онда мис.п'о и лисао; ерЂ самБ траж!о напослћдку, ако намЂ неће друг4i'e помоћи, а оно барЂ да намЂ врате онолико воиске, колико е нашега Фраикора нћму (цесару) служило , као бааги да намЂ залмЂ врате. Ова су писма подписана, бмла последнћга Фебруар^н или првога Марта 1804. године, поборавјо самв датуме. Сутра однесемЂ писма на чардакЂ:дође ми ЛаитнатЂ и попђ Лковђ, донеше ми црвеногЂ воска, н прочитамЂ мое удно просто прошенје, а ЛаитнантЂ: ето тако, ripoсто србски , они ће све разумћти, а да си Tbi нБима сђ политичкомђ писао, они 6 бј вама политичнои одговарали, па не 6 бј знали гди сте." — Онде запечатимо писма и онђ iS узе да пошлћ. Одђ стрица долазе еднако момцб1 и питаго: „камо џебана ? воиска веће готова, да иде на ШабацЂ," ЧекамЂ Живковића, али га нема да дође, већЂ стрицЂ fiковђ отишао на ШабацЂ, cp6cniii баирЂ освоили. и турски неколико кућа попалили, аТурскеуградЂ сатерали; то е 6 б!ло у почетку Марта. Дође ЖивковићЂ , донесе џебане, кон засћца 600. Форинтји сребра, али неда безЂ новаца, а н новаца немамЂ да платимЂ, его грдне муке и неволћ. Читава два дана мучимЂ се по селима, да кого пару нађемЂ, но кои 6bi ми дали, они су отишли у воиску, нема ifi кодђ кућа. СрећомЂ Бранко АшковићЂ и Мјиило ТеодоровићЂ дотераше на скелу Забрежку 300 дебелБ! вепрова, а они су ортацБ1 мога стрица. Сетимђ се н, помози боже, ево новаца. ПоменемЂ овои двоидб! да даду иолицу на Хаџи-Баиће у Митровицу за исплате 300 талира Живковићу. Но они скочише да очи: прођи се прото, зашто се зздужуемЂ? Сутра, кадЂ у СремЂ побегнешЂ подђ дугомЂ, а и онако чиме

ћешЂ се ранити и т. д. Ето опетЂ муке горе. Воиска оде на ШабацЂ, а џебане нема а новаца нема , све зло одђ горега. Чита†данЂ молимђ за полицу, а они недаду се уиолити — наипосле запитамЂ п нби „бли Л ковђ вашг ортакЂ?" кажу да есте. Добро , (одговоримЂ л) н самЂ Лко вђ (ерЂ то е една кућа бмла и нисмо ништа у кућевнимђ стварима одвоили, н онђ е мене свуда, а а нћга заступао) и рекнемЂ повелително: одвоите дакле мои сто вепрова , оћу да дамЂ за џебану. Али кадЂ видимђ да они онетЂ недаду, онда повичемЂ л на мое момке: пресеците и одвоите сто мои вепрова пакЂ потераите у® скелу Пођоше момци подђ оружћмЂ да отискуго вепрове, а кадЂ види Бранко и Mian.io да се а нешалимЂ, дођоше и рекоше, те н плаивазомЂ, а немамЂ дивита, напишемЂ полицу да Хаџи-Баићи исплате триста талира Живковићу; па онда пренесемЂ преко Саве и дамЂ Стевану Живковићу, а онђ мени Џебану. Доста барута, и олова беше прилично, и два џака готовбј фишека. СадЂ овде дође изђ Раниловића Радое ТрнавацБ, обрадуе се кадЂ види, да смо мм паиии изворЂ и човека, кои ће намЂ добавлнти џебану, а н она два џака Фишека дамЂ Радого, те онљ то однесе у НБиову воиску, а оно барута однесемЂ у ШабацЂ да тамо куршуме лиемо и виемо Фигшеке и сђ Турцима се 6i «mo. То е у Марту, може об1ти око 10. мало нре или мало после, 6б1ло. СтеФанЂ ЖивковићЂ доносш намЂ џебану сђ процентомЂ на сто тридесетг, али џаба! Докђ нек1и Димитрје ПулћвићЂ и онђ поче намЂ доносити понешто џебане, и оде у Новбш СадЂ. и покоинми владика 1овановићЂ НовосадскЈи, пошлћ намЂ еданЂ одђ цркве гвозденБШ топђ подулБи одђ no Фата , кога е ПулћвићЂ крадомЂ у варадину дао оправиги и кару и све као наиболвш топђ спремити; и кригоћи и топђ и ђулета и Toni,iiio, некога Мату Немца, на Кленку. крадомЂ ноћу претури. Добисмо топђ, садЂ кто ако мбх Срби! Кажемо нашон воисцб! да намЂ е ћесарЂ изђ Беча нослао. али да свакш ћути, и таи веће народЂ увери ce , да mbi имамо споразумЈе сђ НемцемЂ, и да ће нзмђ скоро воиска доћи и тако садЂ почнемо градЂ онимђ топићемЂ тући, а владика 1овановићЂ даде Пулћвићу и другш оноликЈи топићЂ, те га ПулћвићЂ у Варадину оправи. Ц Р Н bl И 11 Р О С I л к т». 'Продужено) Ч А какво мислите дати ми емство?" упБ1таКаралЂ ругагоћисе. „Морате ми писмено дати, у комђ 6 б1 вашомЂ рукомЂ написано ставло: „Л самБ мулату Ж о нк и л у наложила да y6ie К с а в i е-а. „Ж о н кил ђ ," повтори НептунЂ." Ово самЂ име у артјама могђ доброгЂ господина читао. Онђ се опипа , да ли су те apTie шштђ кодђ нћга. „И морате подписати," настави мулатЂ, „Флоренц i а а н г е л а, Маркиза одђ Р е м б р и." »Флоренцја А н г е л а," повтори црнацЂ, и садЂ му изчезне и нћгова последна сумнд. „Бб1 ли to учинили? дода Kapa.i i>.