Šumadinka
419
Она друга прокламацја , т. е. Кназа Србокогљ садргкава вдан* поздрављ и изнсненћ, коесвћтлми кнлзљ народу србскоме дае о новммљ одношенлма и положенго землћ. Т1ознато е сирћчв: да е парискимЂ миромБ покровителт ,ство руско, кое истина nie законо но Фактич. но (т. е. у еамои ствари) постоало, укинуто. КарактерЋ обадвего овн прокламац1в с-а< вимб еразличанЋ. У рћчима кннза Стирбен нлада нека тужна и суморна забринутоств. коа се дае одчасти изаснити изљ личнм околностш едногт, мугка, кои еилази са свога достоинсгва: а одчасти и изг. отечестволгобивм осећанв збо.Ђ неизвћстности, у Koiofi се будућност^ землћ налази. у прокламацји пакг. кназа Србскога авлн ее духв слободанљ, пунт, поуздана и млађаногљ живота. У нг,ои е изражена свестљ снажногЋ, духа пуног-i, и иатрјархалногћ (просте и чисте нрави имагоћегг,) народа. СрбинЋ непознае столћтно угнћтаваић разнћженогљ и поквареногг. бонрства, онћ не познае утанчану и усавршену подлоств благородства. кое нити се одликуе душевнммћ надмоћЈемЋ, нитк пакЋ воиничкомћ хра бросћу. СрбинЋ е толнко самосвестанЋ. да туће заштите и заклона непотребуе, онћ има толико дука и снаге, да се самЋ о себи брине. У противности са пропагандистичнммЋ (мутећимљ и сплетке правећимЋ) романствомЋ. кое е у Молдав«и и Влашкои овима унутрашнћ тако слабммЋ, растроенБШЋ и y6ieншмћ землама. вдна шака бонра себи за цћлв поставила, одвраћа кннзћ АлександерЋ КарађорђевићЋ народЋ свои одћ caiio пропагандистичнм тежна, и саввтуе му духомЋ практичнммЋ, да тежи за развЈиткомЋ унутрашнБимЋ а не сполншнћимћ. Неће бмти излишно, да овомћ ириликомЋ еаобштимо поменуту прокламацпо кназа ВлашкогЋ. Она гласи овако : Проклалацм ннлза Стирбеа. изванредномЂ админнстративномг сав^ту iVIbi Барбу Днмитрје Стирбеи и пр. и пр. Редко е икадЋ код земла претрпила толику поворку изванреднм и несрећнм догађаа , као ijito е то наше отечество одћ 1849. год. до данасЋ. КроЗЋ седамЋ година, кое нису биле ништа друго, но трагоћа криза (неизвћстно, усколебано положенћ) руководила ме е непрестано свеств о моимћ дужностима, и л налазимЋ у томе удоволбство и удовлетворенћ, што ми савестт, моа сведочи, да ме никадЋ друга побуђена иокретала и опредћллвала нису. Сћ данашнЋимЋ даномЋ одпочинћ за нашу землго ново време. вданЋ комисарЋ сизеренске силе и комисари велики сила састаће се у Букурешту на ту цћлЋ, да саслушаго и испмтаго желћ и потребе народа, како бм му трагоћу и срећну будућноств обезбћдити могли.
За време овогћ прелаза и промћне бмће управланћ државнм послова предато едномЋ привременомЋ правител^ству, докћ не ступи у животћ hobo устроиство, кое ће се кнажеству гарантирати. Н самБ дакле uoio властЋ положјо и предаемЋ изванредномЂ административномЂ савћту привремено правлћше у руке. Нћг. Превосходптелгтво БанЂ МануелЋ Ba^iaHO, upeзидентЋ савћта и осталм попечителЂи одправлнће свакш послове свога министерства по досадЂ упражнаваномЋ реду и сходно датимЂ наставлћнама , и развиће ону ревностћ и дћлателностЋ, koio околности захгеваго; очекивагоћи наредбе н запсвћсти блистателне Порте. Н имамЋ i огптђ едну дужностг, испунити, а то е , да се обратимЂ на честитоетЂ ммшлћнн мои саотечественика и да ifi ономенемЂ на заедничко дћланћ и слогу; обште благо отечества захтћва, да се жертвуго све личне тежнћ и цћли и да се исклгоче сви интереси каквогЂ земалБскогЂ тћла или будч какве партае. Оваи е тренутакЂ одђ наивеће важности ! БудућностБ наше землћ одћ нћга зависи. Само мирно. достоино и разборито владанћ може за нашу стварт, снажно и користно подћиствовати. и одгс<ворити великодушнимЋ уммшлаима Нћг. велич. Султана , и племенитимЂ намћрама велики сила. 25. lOuia 1.856. год. ('ТИРББШ. r 1ржавннм Секретарг : Ал. Плагино. Т 9 Р С К А. Изћ Л1арсела добшли смо телеграФСкимЂ путеиг. вћсти изћ Цариграда, кое допиру до 21. Шша : „ЖурналЂ де КонстантинопелЋ" опровргава, да е СеФер-паша нздао оне прокламацЈе , кое се нћму приписуго, и у коима оваи поглаварЂ изавлгое , да ће у ЦиркБсЈи ратЂ проти†Руса на ^вого руку продужити СеФер -паша добмо е заповћств, да се или одма врати у ЦариградЂ , или да изступи изћ царско-отоманске службе. — Паша одђ Халеба yanclo е na^iro и 150 жители изђ Мараша . збогЋ убЈиства едногЂ еиглескогЂ агента. СирЈа е лко узмућена и у бунтовномЂ станго , и тамо се очекуе зоиска турска, да предупреди свак1и бунтовнми покушаи. — О нб ! 25.000 Француза, што су у Цариграду, спремаго се за одлазакЂ у отечество. 3000 већЋ су се навезли на море. Турцм су одкупили одћ Француза 7000 кона. — По новомћ плану устроиства, кои ће се по свои прилици усвоити, састааће се турска воиска у будуће изђ 60.000 пешака , 30.000 конаника , 30.000 тошца и воиника одћ инџинирскогЋ корпуса и 40.000 момака жандарMepie. Докђ се пакЋ жандармер!а не устрои, извршаваће нћну дужностЋ одђ части линеина воиска, коа ће бмти поделћна у све 37 области турскога царства, да одргки безбћдностБ и редЂ v землви.