Šumadinka

'138

— Даи ми 6apfa еданљ пигито.1Б, додаде Меривалт., коииђ ћу се бранити моћи. Б обљ е ћутећи нашт. разговорЂ слушао. Онљ се тако уплагшо, да ни речи проговорити Hie могао. Зуби су му цвокотали, а тело му е сво тако дрктало, да се правце дргкати Hie могао, него се морао спустити на землго. „ћутите", реко а, и запе орозљ пиштолл, кое и МернвалЂ учини. Месецљ пакљ . пре него што ће за облакђ заћи, показа намљ тштт. двоицу, кои сћ дрдте стране Kb нама долазау. „Та мм смо са свио страна обнолћни" рече Ернстт,. „На беганћ nie ни мислити." Затимг. наступи опетљ помрчина , и mw текђ што смо наумили бмли кг. црквеноме зиду поћи , ал се сурова гласина близу насг. зачу: „Гди су? Fl самв ifi опаsio. Они мораго овде бмти. Говорите: гди сте? То намЂ е већЂ доста бмло. БеЗЂ да смо речицу кон) проговорили , распрскосмо се мш на све стране СадЂ пуче пушка. ЗатимЂ одма чу н еданЂ ак1и уда-. рацЂ. И незнагоћи кудЂ ћу , скакао самв сђ едногЂ гроба на другји, више пута падагоћи, и вмше пута на онаи истми каменЂ гробнБЈи ударагоћн, одђ кога самв већЂ едномђ одб!енЂ бмо. И колико самБ се годђ трудјо умаћи , све самЂ еднако слушао, да неко замномЂ трчи. ГонителЂ мои ишао е замномЂ узастопце, и чинило ми се, као да ме е еданпутЂ два ли за капутЂ уват1о. бдва саив се одђ нћга изчупао и ослободш га се,, кадЂ удари на гвоздену ограду, кон е еданЂ гробЂ окружавала. Паде ми на паметБ, да се у ту ограду увучемЂ и сакр!емЂ. Што смисли, то и учини. ТекЂ што самБ се уза споменикЂ прилгобш , зачу загушлвиву дреку и плћсакљ, као да неко у воду паде. Нмачно е неко одђ мои другова тежко ранћнЂ, ммшлду себи. Но како садЂ да му помогнемЂ. НисамЂ знао, гди се налазш, а викати га нисамЂ смео, да и себе и нћга неиздамЂ СадЂ се стенннћ iomTe acnie чуло , одђ кога самБ се са†згрозш. Докђ самБ годђ живђ, н ову страовиту ноћв изђ више узрока заборавити нећу. Чувства^ коа ме при томђ помислу обузимаго , немогу се ни представити, а камо ли описати. По краткомЂ размишленго, наумимЂ да одпузимЂ тамо, одкуда се лелекЂ чуо, све презагоћи и зебући, да ме небн и.зђ помрчине пушка убила или буџа лупила. Мое положенћ лмачно ше бмло зависти достоино. Но шта е бнло одђ мои другова? Сзмђ пакЂ да ли самЂ могао надеждомЂ себи поласкати, да самЂ опасностЂ избегао? НисамБ ли и на наигоре мислити морао, ако бм сирћчБ мене , кадЂ сване, на гроблго уватили; како ли пакЂ одавде да измакнемЂ , кадЂ самБ са csiro страна обколћнЂ ? Ове су ме мисли обузимале, докђ самБ пужао кђ ономђ стенгоћемЂ. ЧасЂ по-«аслушкивао самБ н сђ наивећомЂ пазлБивосћу, н нисамБ се могао доволбно начудити онои дубокои тишини, кон око мене владаше. Само се оно

стенанћ, кое самЂ споменуо , ioniTe чуло ; и на чзсђ опетђ удалћн!е. Наипосле учини ми се . као да е исподђ мене изђ дублЂине землћ произилазило. (свришће се.) Ш Р В И ц к. бданЂ се хвалјо. да е врло млого путовао , и именовао е ciaceT^ земала и места. куда е пропутовао , тако, да скоро ни еданЂ буџачићЂ у целомЂ свету остао Hie, гди онђ Hie бмо. Дакле сте вм добро вмчни у геограФШ ? Запмта га еданЂ. ,,Н исаиБ" одговори онђ . „Тамо нисамЂ 0б10, него мислимђ , да самЂ мимо нћ прошао." — Три домншлана прођу поредЂ едноп. Нвреа, ria да се подсмену сђ нђимђ, поздраве га на слћдугоћш начинђ : ПрвБШ рекне : ДобарЂ данЂ господарЂ Авраме ! другш : ДобарЂ данЂ господарЂ Исаче ! rpehift : ДобарЂ данЂ господарг /1кове! ввреи одговори: fl нити самБ АврамЂ, ни ИсакЂ, ни Лковђ , него самБ н Симовђ смнђ кои самЂ ce упутш, да тражим -б магарце мога отца, па гле, ево ifi нађо сва три. — ДуовникЂ еданЂ запмта при исповести селаче едно : кажи ми, шта си заслужш за грћхе твое ? Селаче безЂ свакогЂ размишлавана одговори искрено : Попо. а зато нетракимЂ башЂ ништа. — ТрговацЂ еданЂ дође зими , Декембра месеца у меану неку на конакЂ, и немогући нигди кодђ ватре, будући су се други гости свудЂ унаоколо око нћ разширили, места да добне, викне меанџјго и заповеди му. да нћговомЂ конго едну оку острига — школбки — у шталу однесе. „бчма или зоби валБда сте хтели рећи, господару ?" fl добро знамЂ шта радимЂ, оку острига кажемЂ ти опетЂ. Меангџа послуша а сви осталм гости пођипаго и оду за меанџшмт. , да чудовиште то виде. ТрговацЂ у томђ времену избере себи наиудобше место и кадЂ се 6 меанџЈн сђ друштвомљ врат1о уверавагоћи , да конђ неће на остриге ии да гледи, рекне му онђ ; а тн донеси овамо мало соли и бибера: ерЂ и а самЂ гладанЂ. ;t 4 'i и н е; hi. (Руске пословнце.) 1. Ко нема среће таи се и еднимЂ гутлвемЂ воде удави. 2. За аханћ треба што више него само носити мамузе. 3. Зеца нетреба учити ести купусЂ. 4. Немои се тући сђ онимђ , кои ти в избш лево око. ерЋ ћешЂ изгубити и десно. 5. НаиболЂШ прјнтелБи есу рублћ. 6. Ко свон) -жену изгуби таи е млого нашао 7. Рублн има право, копћика неправо. 8. Ко оће да лаже, може млого новина казивати. 9. Лго6овб е скакавацЂ, кои лако са срца на езикЂ скаче. 10. КадЂ неправедна рублн и затрудни, то рађа она само коићике; а кадЂ праведна дође до бабинд , оиа рађа одма рублћ.