Šumadinka
I
У Бђоградј 28. fO л i а. 1 8 5 6.
ШУМДДВНКД
Л И СТ 'b 3 А
шв&шшшшевта» т&жжшж ж шшвПБ УнредникЂ н издавателг. JI h >6 o»»hi№ ss. НекадоннКч.,
Оваи лиетт. излази у Иторникт. и Четвртакт. на по табака , а у Суботу "а табаку. ц -ћна муе ^ *■ " • • j f%[o {Ш вР» за трн мвс. 5, а за no.ia године io. цванц. За or.iace плаћа се одт. врсте 5 краиц. за т-рипутгћ. i/t'
31 |> т к r*i и Г о е т т». (Продужоно) „Што се тиче Милана". привати командантЋ, .,н мислимћ. да е онт. прегнао v мислима и желама као и миоги други у оно чудновато доба. II да вамт. каа.емт. истину, и н самћ 6wo onieni. надедадама за будућностг.. и упнсаосе у своевсл£.це. Потуцао самв се нзт. едногт. стаиа у дру! iK; 6wo самт. кодт. А р а д а и С е г е д и н а. Сви смо држали, да може бмти оио што смо желили. Понекадт. 5исмо срећни у боевима, а понекадљ и несрећни. Но опетт, хвала Богу, законна властБ одржала се, новии болгии редт. уводисе, и уздамсе, све ће болћ бмти. Наши државници имаго наиболго волго. алг. у еданпутг. све створити неда се. Што се мене тиче, л никадт. нежалимљ, што самљ се жертвовао." „Тако е, господинљ командантт.. кланамсе вашемљ суђенго: BBi умете мудро сватити стварг.: ваши изузетци заслужуго похваиу. У свету наиболћ пролази оно, што е подљ изузеткомтз. Плаћаи, даи на вои^ку, на нћну опрему, а кадг. воиска неможе ништа да изради, или случаино изгине, побеђена, онда даи, купи своеволБНике, устроаваи одборе, отимаи одт, .iro,a ,iK прилоге на издржанћ нови бранитела и друго коешта, што е подђ нзузеткомљ, те тако ти опетг. mw ндни морамо да издиремо:" Овако е учинћнт. почетакг. бол1 .мг. познанству. Врата су већг. бмла отворена поверителнЈемг. разговору Самг. господарг. Мирковићг ишао е свему томе на руку, ерг. е онт. радо ценјо себе и броло се међуоне, о коима се вели, да су разборнти. Миланг, као командантг. 6wo е задоволннг. и радовао се у < еби, што ra нико непознае. премда е наумш оддатисе првомг. згодномг. приликомг.. III. Што е онг. самг. мисл!>) учинити, то е већг. учинћно. Госпон Мирковићка била е жена прозорлвива, иало е говорила а повише ћутала и мислила Ч с.мђ e
чула гласг. говора М и л а н о в о гт,, чимђ га е добро погледала, одма е рекла у себи: ово нико другш Hie него нашЂ М и л а н т> Она е спазила нћгову забуну, кадг> е М и р к о в и ћ г> споменуо петрогонго. и тимг. е ioiuTT. тврђе држала, да е онг. доиста онаи, о комг. е речв вођена бмла. Међутимг. она е ћутала и за себе задржала. што е познала. То е бмо нћнг. обичаи. Мало е жена Hbofi равнБ1. Оиа е умела више израдити ћутанкмт. него заповеданћмг). Пуштала е свакога нект> се изговори; она е само слушала и после изводила, шта е за цриманћ. Затз е она свагда наиболћ дознавала. шта бг.гна у кући, C1, мало реч!и бмла е правt.iГ господарч. у кући. Па и самг. мужт., колико се чинт, да е опорг. и живостанг., а при томг. свое главе, нехотице и по незнанго слуша io е. Прозревши дакле у командиру М и л а н а, смишллла е свашта, да погоди, зашто се неодае, па кадг. неможе наћи причине, а она ra осуди у срцу, да има непоштену намеру. Што е МнланЂ о себи ћутао, то Hie бмло изђ непоштенн. Онг. е само чекао згодну прилику, па да све у дому зачуди. Tora дана предг. вече бмо е позвант, на чаи. Кадг. ступи у собу, застане Лепосаву саму, кон текг. iuto е дошла са посћте. М и л а н г> приступи ближе, и рече ioH тихимг> гласомг.: „Допустите ми изавити мого благодарностг. на мосланомг> негда дару, кои сте наменули момг. пр]'нтелго М и л а н у." Зарг> ra познаете. г. командантг>? „Онг> е васг> често с.поминло, алг> опетг. не тако врло често, као што сте вм заслужили." Онг. е у нашои кући одрастао. Могло бм му се пребацити, да е неблагодарантз, epi> одкако е изишао одг>
насг> , нигда насг> Hie походт. кодг> свои?
Како му е' е ли у чести
„Нисамх, дознао, да е што учин^о, зоогђ чега бм прекоранг> бмти могао. И ако се ико може потужити на нћга, то бм само вм имали пута жалити на нћга."
I !i