Šumadinka

т 477

„ЗарЂ сте 8i>] маико, na сами !«• рекне iofi A htohio. „гди е Терезина." „Она е ci> другимг. у свезу ступила !" одговори му мати дркћућимЋ гласомЂ. „Какву свезуповтори онђ , „како то? гдв? сђ К1 шђ ? и ђипн сђ камена и обазре се унаоколо као бесомучантћ- Цека га загрли и сузнимљ му очима проговори : „О, смне мои, дођи кђ себи; epi. иначе нећу имати силе, да ти све по реду кажемљ ; bo.ib е 6oa«ia бмла. да се твов свеза са Терезиномг. раскине." ,,Шта ? !" прекине ioH р1,чг. несрећнми младићг, „зарт. е моа Терезина умриа ?" „Умрла ! Да, она е мртва за тебе мои бћднми Тошо!" Тога часа загрме путке у селу , светлеће ранетле пеналесусеу мрачне облаке и падале су у шаренимЂ звездицама на землго; слино осветл 1зн 1-, и спалБиванћ художествене ватре буде проивведено као некомв обсеномт., и осветлнвало е празно мћсто испредЋ цркве, на коиђ се опаа.ала велика мложина селнка , коихђ се радостно усклицаванћ чуло чант. доАнтонЈа и одзивало одђ околhw планина. „То е свадба !'• рекне A htoh I o суровимЂ но задрктанимђ гласомЂ — „а 'Герезина, гди е она ? „Немои вигие ммслити на Терезину , она Hie тебе достоића, она ће се сутра вћнчати са младммЂ богатммЂ cnaioM 'b," рекне Цека заплашено ; но текЂ што е те рћчи изрекла, Антошо као одђ грома пораженЂ на землго п осрне. „Шта, зарЂ е одђ тешке туге умрЂО ?" запБ1тамЂ д меанџјго. Hie", одговори онтз, „ерЂ туга не мори тако брзо. СутраданЂ после овогђ страовитогБ вечера, кадЂ самг. у зору полазт изђ могђ винограда узЂ брдо. сретнемт, Ант OHifl, кои иђаше едномЂ странпутицомЂ управо кђ мени. О нђ бмаше гологлавЂ, коса му е бБ1ла разбарушена, а лице бледо као смртв, духЂ пакг. нћговљ морао е 6bi*^^ако пораЈкенЂ. да ништа Hie примћчавао, шта оио нћга бБ1ва. Кигла е плгоштала потокомђ , а понегди е и сђ тучомЂ номешана бшла , MyHii су севале и раздирале облаке, громови су се страовито орили. и цела природа као да се узруала : — но онђ нити е na3io на кишу, нити на мунћ и громове, нити на тучу и бћснило поиамногЂ вКтра. О нђ прође мимо мене, и неопазившн ме, ние одговор1о на мои поздрављ , но е ишао ностознимђ и размћрнимЂ коракомЂ далК. Дође до едне врлетне стћне, сђ кое се са†околнбш предћлЂ прегледати могао, и сћдне на окранкЂ камена , гди е готово бе .зђ икакве свести пред-а-се гледао ; сђ нћгове косе н халБина сливала се вода, но онђ е ипакЂ сћдјо мирно, и 6bio е више наликЂ на кака†кипђ , него на живо створенћ. О нђ е могао оданде крозЂ маглу видити, премда доста неразговетно. кућу ТерезининогЂ отца, као и пугв, кои е воД1о кђ прекраснои палаги свога богатогЂ саперника , и погледЂ нћгов -б зверао е сђ едне точке на другу сђ таKBHMt> дивлбимђ изразомЂ, да caMb се за нћга ако забрину^, При свомђ бћснилу кише и олуине а саш. се ба-

Bio близу нћга. бдигоћи надђ нбимђ ћутећи и сђ осећанћмЂ наивеће туге и сажалћнн. На то дође и нћгова мати, коа е са самртнимЂ страомЂ ишла узастопце за сво имђ сб 1 номђ , и нерекавпЈИ ми ни едну р ћчt> , покаже ми рукомЂ A htohi'h, али сђ таквимЂ погледомЂ и изразомЂ лица, кои неописану тугу показуе; затимЂ се окрене кђ мени, сузе ioH потеку низђ бледо лице и рекне џи: „Сећате л' се мога прорицана о овои несрећнои свези? садЂ се оно испунило; ахЂ, сусћде Батиста, ахЂ ! несрећна c.ivthh материна редко е кадЂ остала празанЂ и обманлБи†сзнђ!" (свршиће се) ПОД1РФВЦИ — Лосл^дице Иартанл. бданЂ у целои Мађарскои на гласу бившш кар гашЂ, кои е скоро рећи сва места отечества свога водећи красанЂ занатЂ свои обишао, оде у ПаризЂ , да и тамо срећу свом покуша. Карташи свуда одма прјлтелћ стеку , иа тако е и оваи странацЂ у Паризу наскоро мложиномђ прјателн окруженЂ 6bio. Сђ почетка ишла му е t рећа добро на руку, али на жалоств, ние то дуго транло. КроЗЂ две неделћ дана нзгуби онв све, што е у Паризу имао. Ту се пакЂ ние онђ самв налазјо , већЂ е б^ма уЗЂ нћга и жена нћгова , женска една особите лепоте, кон е иа дику отечества свога служити могла. Онђ е нго сђ почетка страстно лгобш,али лгобо†ова наскоро уступ:г место свое другои, далеко ужас1пои страсти, картанго. Онђ е у Паризу већЂ догле забраздш бмо, да ни какове бриге за жепу свого водш ние, редко е кадЂ сђ нбомђ и roBopio, а скоро никада и никудЂ сђ нбомђ изишао ние. бданЂ данЂ , кадЂ га у игри несрећа упорн1е него икада гонила, и кадЂ е већч, све , што е имао изгушо бмо , дође на ту гнусну мисао, да на жену свого игра. ПротивникЂ нЈ.говђ, кои е важностђ редкогЂ овогђ улога познавао, пристане одма на то. УговорЂ се дакле заклгочи, игра почне и Мађарћ изгуби. Као што се говори: РћчЂ свого треба човекЂ да одржи ма пропао; тако се и онђ основоположенл тога држао и заклгоч1о е, да по томе поступи. Устане, речи едне непроговори , оде своши кући, брзо напише неколико .lniiia. запечати писмо и преда CBoioir жени сћ тимђ захтеванћмЂ, да седне у наимлћна кола и да оде у кућу ономђ господару , кога е име на писму означено 6 б1ло. Кад1> е то све готово 6 б 1 ло , добро напуни пиштолб и наслонк га на чело. У tomi , магновенпо падне му у очп на асталчићу стоећа отвореена кут1а една, коа е нћговои жени принадлежала , и у itoiofi е она скупоценЂ бисерЂ свои, кои е обично на свомђ врат}' носила држала. KyTia е бБ1ла праздна; госпа е бисерЂ на себи однела. Онђ извршенћ самоубиства свога одложи на идућји данЂ , а одма седне и напише слћдугоће писмо: „Г о сподине , — жена , естЂ , али не бисерЂ , кои она на свомђ врату има. БнсерЂ таи има вредностљ одђ две иладе талира. . . Aiio ћемо за таи бисерЂ играти, стоимђ на услуги готовђ. 3." — Жели нћгова буде одобрена: оде опетЂ на игру и тада се срећа на нћга насмее. Онђ повратп те ноћи не само све оно, што е досадт, изгубт oi,io , већ *б и 60,000 Франака добме. — Алидрутчи данв после тога стаало е у новинама: „бданЂ мађарсти благородникЂ. 3. убоденЂ е штилетомЂ на три места у срд-