Šumadinka

493

,пена н збунКна као приионана на ономљ м1,сту; Ahtohio наеданпутт. дође до свести и употребленн свога гиаса. uaisb устреми гр ki, in.ofi iti , na.nie иред*> нбомћ на ко,чена. и увати е за руку са грозничномг> ватромЂ. Н hne прј.чтс.н.ице хтндоше ifi раздвонти , но Анто« H io ifi замоли пзбн.и.ннмi. гласомт>, да одступе на страиу, и да га нссметам) у цоследннимв рћчииа. кое oiih на Терезину управин: дастрашеи« одт. израза ићговогђ лица, а мозке бшти п разЈнапћне нћговимЋ очалте.ншмт. изгиедомћ , посиушат ra оне ћутећи, одступе неко.шко иора, ( а натраг-1> и остаке га са нрвКстомђ сама.

„Чуи ме, 'Герезино !" викне онђ , „посиеднвш путљ саслушаи мое рГ.чи ! И те ioniTt еднако jiio6.imt . , а те Hiođtiviii при синму тшше невКрству, срце мое сиино ме кћ теби npnB.ia'iи, привиачи ме ("b очаннћмг. н неодолимомђ ciiaroMii први .иобавл ! вси л' се ti > i phiun .ia, да навршишг мКру твогт> издаиства према мени ? Одговори ии, еси л се тм на то доиста рћшида? ep'b, Терезино ! ji3i> твои собственм уста радт> самх> да чуем^ признан!. твое кривице !" „Антошо", одговори она, напрежући се , да тихо » ладнокрвно говори, „с гнарг. е Befrb дотле дошиа , да е немогуће покварити е, башт> кад*> ow л и хтела. Веруи ми, то е за обое наст> бол1>, — uu иисмо бмли едно за друго скроени, наше наклоности и тегкнћ нису «.'е сагиашаваие, mi > i небм бм.ш заедно iitnsa^b срећни." „А твов обећанТч ? Твоа завћра, свирћпа Терезнно? да ли си Tw и опда тако мисиииа ? А оглашенћ у цркви. зарг. е бмла суетна, превара, обсеиа? А зарумнми ирстент>, когт> самг> ти и дао, оваи прстеит>, кои наст> е имао за навћк-Б сединити, и кога ти јоштт. еднако на pvци носишђ?" 11ри овимт> рћчима стресе се Терезииа одт> yajaca, и бацивши погледЂ на свош руку опази она ст> уздрктанимт. срцемт> Антошевт> прстент>, когт> е она несрећномт> HenaasHbOMT. до тога тренутка на руци оставииа. Она похита, да га скине ст> прста; преда му га, и рекне дркћућимБ гласомт>: „Узми га, в ти ra враћамт., Антоnio ! садт> неприличи, да п такову залогу више при мени имамт>." Овога часа зачуе се уеклицанћ радостнм гласова одт> оне стране, сђ кое е Антошо на hynpiio ступ(о , и срећнми младо:кена . окруженЂ читзвомђ гомиломђ npiaтелн, кои су га пратили, ишао е весео и разположенЂ CBoiofi невћсти на сусрћтЂ. „1 оштђ е време, шштђ имаиЈЂ времена да се покаешЂ !" говораше несрећнми AnTOiiio. одђ силногђ унутрашнћгЂ напрезанн и узбуђеђености тешко дишући, и одб1жоћи одђ себе прстенЂ, кои e она нћму пругкила, „нека се све преда заборааности. О, мон Терезино, една рћчв , една едина рћчг, сђ твои мерџански устнји избавиће ме одЂОчаанаи пропасти !" „Терезино!" викне младии cnain, кон е веђЂ на ћупрјш CTynio и HenpinTiio дирнутЂ и препаднутЂ бмо, виДећи Антонји предЂ невћстомЂ нКговомђ , „Терезино ! Шта ће то рећи ?" Поражена и колебашћа се 'Герезина брзо дође кђ себи, кадЂ зачу оваи гласЂ, и охрабрена присутствомЂ и обраномЂ свога заручника , изгуби са†стра , и она

„Окани ме се, Ahtohio ," рекне му она одважиимљ гиасомђ , ,садЂ е већђ доцне, да преиначимЂ мого намћру, или да се покаемЋ за оно, iiito самћ учинииа ; ево, узми твои прстенЂ натр&гЂ !" н при овимђ рћчима баци му она прстенЂ сђ презритеинимЂ погледомЂ. ПрстенЂ падне на hynpim, одскочи дале ко у висину, одкотрлн се у рћку и мутни га таласи прогутаго. „Иди и тражи ra !" внкне она нестрпеиЈ.иво . одтрг не се одђ пћга , и хтеде поћи. „Tbi ћешЂ га тражнти заедно самномЂ !" загрми АнTonio страовитимЂ гиасомЂ и разпламтећимЂ очима, скочивши са землћ, гди е предт> ТерезиномЂ на коиенима иежао бмо. ЧатимЂ се устреми на Терезину, и обувати е снажннм1> рукама своимђ . ОтацЂ н 1. нђ и миадоженн притрче !ои у помоћћ, али све узаиудЂ; ерЂ Анто1пево дћло бмло е подобно сћвагоћои мунби ; oiib скочи са отииагоћомЂ се njepTBTiMb сђ hynpie у валовиту рћку — очантеина вика помоћи — звукЂ тешкогЂ пада v рћки. и све е 6bi.io и прошло. Мутни се таиаси отворе, да приме невћрну Терезину и превареногЂ Антоша; избаце iii посие нмитђ за неколико тренугака, скиопе се нздђ н(>има, и они изчезну испредЂ оч|'го препаднутм гледаоца. Сви покушаи и напрезана, да се ове Јкертве прева* ре и лгобави избаве, бмли су суетни н узалудни , и тект> неколико сатпЧ после овогђ ужасногЂ догађаи буду нађена мртва тћла na едномт> пруду у рћки, гдн су лежала тврдо обуваћена, Ahtohio и Терезина буду саранћни далеко одђ села и оевећене землћ сеоскогЂ гроблн, у еднои удалћнои долини ; никака†споменикт. непоказуе гробb несрећногт> Ahtoioh и Терезине, никака†надпис1> неподсећа на ова г 1 жалостнми догађаи. Несрећпмн младоженн (младми cnaia) врло се поздно покаи за евои поступакЂ, коимђ е онђ Терезину склоnio, да свога првогЂ заручника остави ; онђ даде покварити ону несрећиу дрвену ћупрпо, кон е бмла позориште овогђ жалостногЂ догађаа, и сазидао е на нћно место hynpiro одђ камена (коа е данасЂ у цћлои землћи позната подђ именомЂ ,,hynpin превареногЂ"), и подигие на истои изђ поканша едну црквицу за споменЂ за.иоблћнм, гди се држе парастоеи н смирене молитве за покои душе Hbiose. Одђ 20 година овамо долази Цека. Ант01певамати, cBauiii данЂКЂтоН црквици, даплаче, пости и Богу се моии; и често, кадЂ су странци преко ове ћу■ npie ишли, и троиути сузама нћнимЂ пмтали е за узрокт« н1>не туге, она имт е савт> ;кало стнми догађаК по реду приповедииа ; и то бм срце морало бмти одђ леда н камена, кое небм бмло до суза тронуто при овомђ причанго. — Време овогђ причана већт. е прошло , и стаpocTb и туга оставили су жалостне трагове на бћднои Цеки. Н1>нђ е умЂ поремећенЂ, она е изгубила видђ и памтенћ, па и сзмђ споменЂ тужногЂ догађан, кои ioil е смна одтргао, ослабго е, и постао е тавапЂ и неразговетанЂ, тако, да она садт> већЂ небм умела нспричати повћстБ свога смна Антошн, Али усредЂ ове пропасти чувства CRoiff и душевнм епособностш, осталое вћрозаконо чувство и побож-