Šumadinka

> Виогрлду 16. А в r у с i а, 18 5 6

ШУИДДВНКД, ЛИСТБ ЗА % ш&тжшу ш

УчредникЋ и издавате .ЧБ vliofioMHicb li. Нснадовићт>.

ТЕЧ. V.

Оваи листт. излазн у Вторникт. и Четвртакт. на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е _ /# за три и-ћо. 5, а за no.ia године 10. цванц. За or.iace пиаћа се одт. врсте 5 краиц. за трипутљ.

51 р Т 18 м & Г о V Т Tb. (Продужено) При овомт. се Милан* заустави. У соби 6faiaiue мртва тишина. Свеће су тавно гореие. и слабо осветллвале кругЂ слушателн. Лгоди су седили н станли унаоколо озбилвно: младе женске непримЈјтно cv се две и две една кт» другои прилгобиле. а жене у годинама . пошто е М и л а н т» бмо већт. давно ућутао. шштт. су прислушкивале, са склоплћнимт. рукама и забленутимт. ЛИЦ^М1> „Пре свега усекните свеће' викне господарт. М и рк о в ћ : „И говорите штогод!., да се чув. иначе морамт. побећи. Ова ђаволска прича могла бм човека поплашити." То е свакоме добро дошло. Потрче кћ свећама; устанv : понуде се сладкишима и виномђ : викало се. и смеало се, и едно е другомт. пребацивало страшлвиbocti ., кон) е свак!и на другоме ona3io, а ниедант. признати н!е хтео. Пр ичу г о мртвомљ госту називали су наилуђомг. басномт.- кон) е игда Фантаз!л какве бабе излегла, и мислили су, кадт. бм каква Мист. Анна Р е дкјл и ф ђ , или какавЂ Л о р д ђ Б а и р о н т> за то знали; светљ 6fai се иогао надати ioiiiT -s. еднои угледини чега страовитогт. Чимт. се варошкји командаитт, одљ говара , а друштво одђ слушана одморило бмло, заночну молити, да имт. и далћ прича, о другомт. полвленго мртвогт. госта. Седну у полукругЂ око ириповедаоца, нечекагоћи да каже, оће ли причанћ нродужити. С ђ плашлвивимЂ лго6опмтствомђ управе очи сви на нћга, кздђ ohi . наипосле на свое место седе. Таки сђ почетка девоике примак. ну столице една другои ближе; тако исто и жене. Све се наново ућути. Данашнн Ннковићева башта и салашв испредЂ вароши принадлежали су негда. као што знате, племићскои породнци Барона одђ ВрбанићЂ — причаше ^мавЂ —, но куда она већЂ одђ сто година Hie ви-

ше долааила. него iH е давала подђ закупЂ, докђ ifi Hie одприлике пре двадесетЂ година покоинми господинђ дворскји С ов Т .тникђ Лнковићт. купјо. ПоследнБ1 'и врбанићђ, кои е на овомђ добру, коме е iouiTi. велиKifi део наше варошке шуме принадлежао, покадкадЂ са свшмђ ^амилЈомЂ обитавао, бћ1дше великш раскошникЂ. Наравно, онђ e овамо долазш. кадЂ се после трошкова учннћнм у Венецји или у Паризу. опоравити хтео Но и за ово време свогђ економичногЂ опоравлннн у овомђ прекрасномЂ обиталишту, онв е продуж^о свого навикнуту ра<у«ошностЕ> у манвои мери. И садЂ ioiuTfc видимо трагове негдашнћ величине и великолћпјл v nci «-» - - ,, у 4пре седамдесетЂ година плћномЂ пожара постала, и по редћ кои' се садЂ уздиже лепа, скровита кућа, сазидана госиодиномђ дворскимЂ совћтниКомЂ ЛнковићемЂ Оваи савЂ великји просторт. унаоколо, што е садЂ узоранЂ 6faio е негда башта. ПоследнЂш путЂ дошао е ВрбанићЂ на свов племићско добро у сасвимЂ необично време, и у необично великомЂ друштву, т. е. доцканЂ у есенБ, и сђ петнаестЂ до двадесетт. младм племића, и нг.инимђ слугама. Нћгова кћи бвшше онда заручница ГроФа Долинсногб. богатогЂ н лгобведостоиногЂ несташка , кои е сђ рускимЂ посланствомЂ царице влисавете у Бечт. дола3io. О нђ е бмо лгобимацЂ Бестушева, првогЂ министра рускогЂ. Може се мислити, да БаронЂ одђ ВрбанићЂ nie ништа nponycTio, чимђ бм свомђ госту задржаванћ у полћскомЂ дворцу поредЂ мале варошице, колико е више могуће пр!атнимЂ учи ^по. Пр1атне части, забаве по лову г у сусћдвммЂ гаевима, забавна путована, мале занимлвиве позориштне игре, па и сама страстна коцкана са великимЂ сумама и т. д. наизменце су духв младн го. ст1го занимала. ГроФЂ КрстачићЂ, младми и богатни веселвкЂ, смнђ едне одђ наиодличнш породица у Горнћои Маџарскои, бно е у овомђ веселомЂ друштву правни изворЂ свакогЂ весела. О нђ е 6t>io архикоцкарЂ, познавао е сплетке свпо таданћи дворова. а преко свега савршено е изучш драгоцћну ону маисторјго. како ће се време