Šumadinka

«511« 511

А И Е Р fifi К А. По вКстима изг. Гватемаие одђ 21. lOai# стигиа е на границу одг. Никарагуе воиска изђ Сан-Саивадора и Хондураса, коа нде нротивЂ Валкера, и свак1и се часг. измекуе гласЂ, да су се воиске побиле. Ваикерг. стои са cboi'omt, воискомђ у Леону. „Ке.шише цаитунгу" телеграФирани) нзт> .Лондона подћ 8 Августомг. с.».ћдугоће: ,Као што „Морнингљ постљ" лвиа, разправићна е американска распра. тич_ућа се наим.1виванн воииика у енглеску воиску , и неколико лица. коа су збогт> тогг> наимлћиванн обтужена бмла. помилована су. Напротивљ среднћо-американска распра iomTt Hie разправл !>на. „ЊоlopKfa Хералд!," нредлаже, да се на землћужини кодћ ј Панаме постави ради безбћдности путника американска посада. „МорнингЂ-постљ" напротивљ препоручуе тамо посаду, смешану изђ Америнанаца, Енглеза и Француза. Иолитнчкш НрегледЂ, Вћсти. кое намг. са cb I hj краева света стижу , носе на себи зна-чаи дремежа и политичне недћлателности. Непрекинута иитанн покрива дипломатја са таинственомљ завћсомљ, код е све одложила. да бм само неко време одмарати се могла. Па и сама пштанн о извршенш паризкоп, уговора мира одт> 19. Марта засадљ су умукла. Као што е познато, породила се збогт, коначне расправе бесарабске границе на основу чланка 20. парискогђ мира. неразрћшима несагласностг, између рускогт, комисара и комисара осталм у тои комисји заступанн сила, нарочито што се тиче уступанн вароши Болграда Турскои, или управо рећи Молдавји. Руси позивак»ћи се на обшта опредћленн граничне расправе у парпзкомљ уговору, рћшително одричу уступанћ Болграда; напротивт, остали комисари сматран* то уступанћ као необходно нуждно. Нри овомљ станк> искали су комисари одт, свои дотичнм правител[>ства далн упутствји и нуждна наставлћна, и говори се, да се у сдћдству тога воде изподт, руке пов>,рителни преговори између уговорача паризкогт, мира, одт, Koifi преговора cBaiiiii се нада скорашнћмљ расправлћнн) тога заплетеноп, пмтана. Међутимт, су засадЂ подг, саданЂимт, околностима и при сасвимг> супротном-Б и неразрћшимомг, мнћнЈн) комисара, послована речене KOMHcie , докле неприспћду нова наставлћнд, сасвимг, стала. — Последнћ вћсти изђ Португалске авлнго, да е тамо букнула нека буна , и то збогг, велике скупоће ране. Засадг, ова буна нема никакавг, политичанг, значаи;

но врло е лако могуће, да ће она такавт, значаи на себе узети, ако у држави има узруанм елемента, и ако мћре правителБСтва небуду удешене тако, да са правдомг, и строгошћу угуше првми пламенг,, него га буду, као rsoловне мћре, оснажиле. Ова се забринутостћ дае лако извинити , кадт> се уз«е, да е Португалска Шпанји сусћдна држава , да су буне прилћпчиве, и да е и у ШпанЈи наипре произишла буна изг, велике скупоће. У емотренго воиничкогг. заузшманл подунавски khsжества нвла „Ост-даиче постг," слћдушће: Изг, поуздане руке дознали смо, да е аустргиско правителБСтво изнвило кабинету Францускомг, и енглескомг., како оио држи. да е немогуће повући аустрјиску воиску изљ подунавски кнажества пре, иего што komhci '» поставлћна за преустроенћ подунавски кнажества, свои задатакг. коначно рћшила и разправила буде. Као што се гласа, увћрили су се кабинети Француекш и енглескји већг, приликомг, преговора, кои су се као нуждни показали збогг. неки незгода при удћиствованго неки точкји парискогЋ уговора мира одг. стране Pycie, да е совћтно , одложити повлаченћ avCTpificne воиске барг. до свртнене расправе бесарабске границе. — бданг, полузваничнми Францу-ск!и листг, вели: „Нашн последнви дописи са црнога мора лвлдго намг,, да е енглескш контр-адмиралг, Хустонг, Стуартг., кои е 24. Кћпл бмо сг, флотомђ на казукашту Трапезунтскоиг,, дознао, да су Руси предали Турцима Карсљ, и да се потоме онг. спрема. вратити се ci, ч-лотомг, у Боспорг.. Несрећнми сг.ударг, између морски воиника праиске •»регате „Данцига" са гусарима на сћверномт, прибрежјго Африке побудш е „Таимс"-а, да живо препоручи морскимт, са.гама Европе, да се овомг> морскомг. разбоиничству Behi> едномг. краи учини. То заузиманћ „Таимс"-а подсећа на познато оштроумно изреченћ Сиднед Смита: да на енглескимг, гвозденммг, путовима донде неће моћи човекг. бмти сигуранг, са своимг, животомђ. догодћ какво отмћно лице, какавЂ ђенералЂ или владика не пострада. Ово изреченћ моЉе се врло згодно употребити и на гусарство у средиземномЂ мору; и будући е садЂ овомђ приликомЂ пострадао принцЂ изђ вдногђ одђ наиотмћнји владател!.ски домова, то е сва прнлика, да ће сва правнтел^ства предузети противЂ гусара крстоноснБш походг..