Šumadinka

.,Пеи" веди, да су одђ 13 баталшна НЈжне руске воиске, кол е у И сманлу и другимЋ тврдиннма на доин 1> мђ дунаву бмла, 9 батал1она већЋ отишли; тамо се дакле налазе само четири батал1она. кои ће до кои дант> такође отићи. Pycitifi Подполковникћ , кои е при распрсканго утврђена Килјиски ранћнг, умрео е. „Монитерт. де ла флотђ " нвлн: Онаи догађаи на прибрегшн) аФриканскомљ, врло е вко узбуд^о сву Европу. Европске морске силе узнемирене су овимђ разбоиничкимђ наиадаемЋ, и као гито се чини, послаће се на та прибре #к1н воиске, да разбоинике за учинћно д!,ло строго казни. Посланикг. Француск1и при ШпанскомЋ двору. г. Тирго, догиао е управо у БидрицЋ кћ дару, и по свои прилицћ1 неће у Пари .зћ ни ићи. Ц Р Н 4 Г О Р .4. „Загребачким!. новинама" пишу са црногорске границе подб 2. АвгустомЋ слћдунзће: ,,Mw смо пређе ивили , да ће се Црногорци тешко моћи одржати у заузетомЋ одћ нг>и утврђеномЋ мћсту Медуну. Тако е и бмло : црногорска посада морала е то мћсто Арнаутима предати. КадЋ е кндзћ ово чуо, онћ оправи одма воиску одћ 5500 Црногораца у областБ Подгорицу , да продревше Ар науте опетЋ наполК истера. 26. НЈл1а дошло е до бон између предстража, у комћ е бого погинуло око 20 Црногораца. Амачно бмло б w дошло до одсудногЂ и крвавогЋ боа између Црногораца и Турана, даHie ревностнимЋ посредованћмЋ ФранцускогЋ и енглескогЋ конзула изћ Скадра заклгочено, или болК рећи скрплКно између завађенБ1 страна примир1е за месецЋ дана. Условјн овогћ примир1н есу слћдугоћа : Арнаути мораго изићи за 6 дана изтз кучанске Haxie и МедунЋ Црногорцима предати." Паша Скадарскш платиће за погинувши 40 Црногораца накнаду одђ 5200 дуката (по 130 дуката на едну главу.) • Извозу ране и еспапа на скадарскомЂ езеру да се неставе на путт, никакве запреке , а нарочито да се наново отвори саобраћаи између Крагуине и Сестендра (острова реченогЂ езера) и црногорскогЂ прибрежЈа. Наипосле се напоминћ, да се примирје нарушава ако се погази една само и буди коа точка. Говори се такође о еднои обштои манестји за Кучане ; но о томе се ншлта јоштћ извћстно незна. Као што „Аграм. цаитунгЋ" авлн Кннзђ црногорскш Данило издао е 2. Августа позивђ на све Црногорце изванЂ отечества налазеће се, да се до конца месеца Септембрау отечество поврате, а кои се неврати, губи права грађанства , и сва ће му се добра узаптити (конФисцирати). Црногораца има изванЂ отечества до 4000, одђ кои две трећине у Цариграду живе. Кннзћ е издао налогЂ за набавдннћ ратнм средства; онћ се бои

да ће Порта шштћ воиске противу нћга иослати , и да ће оно сћ пашомЂ скадзрскимЂ учинћно примирЈе краткогђ века бмти. Ilo.iiiTii4isiA ПрегледЂ, Сћ више страна слажу се вћсти, да ће комисја иоставлћна за расправллнћ пштанн о слободнои пловитби Дунава већЂ почети < вое дћиствованћ, и да неће чекати, да KOMncia расправлагоћа бесарабске граннце, свои посао оконча. Членови оне прве комncie (т. е. кон ће претрееати iibiTank о пловитби Дунава, шштћ нису званично наименовани. будући ће у тои комис!и бмтн заступника м одђ стране подунавски кннжества. Но догодђ се у реченБШЂ кнлжествима дршавна влада, па ма само привремено не опредћли н постави, неби упутно бмло, да се такови државни послови предузимаго, као што е наименованћ реченБ! комисара. — Између ceiro вћстш, кое о станго стварји у Шпанiи нвллго, наизнал!ен итји е та, да ће марЈпалЂ НарваецЋ око конца Августа мес. у IHnanin бмћи. ^"обште се ммсли, да онђ неће у Мадриду сћдити, премда му е оставлћно на волго, да сћди, гди му е драго. О ДонелЋрекао е недавно демократскомЋ депутирцу Фигерасу, да долазакЋ Нарваеца нћга ни наиманћ не узнемирава, будући е цћла землн задоволБна са саданБимЋ положаемЂ, и нарочито, што се народЂ бои реагоце, на челу кое стои НарваецЂ. ФигерасЂ примћти на то маршалу, да е нћму лако бмло, истиснутн Еспартера, али да ће му млого тен;е бмти, i авладати упливЋ НарваецовЋ. — Као што е познато, породила се нова размирица између Америке и европски морскн сила, нарочито западнм. У уговору сирћчБ, заклгоченомЋ поради опредћлекн новогћ морскогЂ права, стои између осталогЂ, да се има еданпутЂ за свагда укинути гусарство морско. Америка е ове остале точке усвоила, ову пакЋ само Hie. Лондонсгеи листови почелп су садЂ до Бога викати на Американце и нf>iове непоштене тежнћ; но налази се и таквм листова, кои нису тога ммшлћна. Тако „ Економистђ " безЂ околишена изивлгое, да онђ подпз^но и безусловно одобрава наводе американскогђ државногв секретара г. Mapei-н: ,П Р есЋ" похвалгое владанћ Америке па и „МорнингЂ - КрониклЋ" налази, да е предложенћ ВашингтонскогБ кабинета у свакомЋ смотренго угодно. „И доиста , вели , „американскји кабиметЂ не противи се томе да се гусарство укине; онђ само полаже услов!н, да у будуће ни Флоте несмеду днрати у непрЈнтелБско иманћ на мору." „Тмме бм се наравно главнми живалБ морски ратова пресекао, но башЂ у томе лежи вмсоко и човечно значенћ американскогЂ предлога. врЂ то нити е човечно нити одговара цивилизагци, гражитн да се гусарство укине за оне државе, кое немаго велику Флоту, а напроти†себи изклгочно право ( монополђ ) на гусарстко присвоавати.