Šumadinka

Турцима по Врачару, дође начљ одб везира изћ Босне, Бећир-паше (у лочетку и.ш у поиовини К).ч'н месеца 1804. год.) 6ypyHTia; а тако исто и Турцима донесе визировљ Дивитар-ага , да обе стране одћ боева престану, и да е nhra Суитант, одредјо да дође и Србе и дан; помири ; тано и mw и Турци одћ боа престанемо. ПрошеHia (за Pyciio) стое готова, но за нби мало лнјдји знаде : ербо M£>i Kpirohn то све радимо, ii чекамо докљ дође Бећир-naiuo, да видимо шта ће бнги, пакт. у Pociio да идемо. — ВезирЂ дође близу Дрине: пишемо мш и пмтамо нашегЂ пр|'дтелн Хаџи-Салибега у Сребрници, како ћемо дочеиати везира, и колика му е воиска. И зато ћете Хаџи-бегово писмо наћи у моиМт> писмама, гди вели : кодћ везира е, кое нћгове теваб1е ное бега и caaia 7500. Bw ћете на Дрину — вели — послати неколико одабраhw кмета безЂ силаа (безт> оруЈкд ? У. ) кои ће га дочекати: а вш ћете кнезови на Врачару дочекати га са вои ском-b усулнле, а и л ћу са нбимћ у ордш доћи, и прочаа. i\1w одљ Мачве наредимо кметове , да га на Дрини дочекаш. У Шабацљ пошлћмо кнеза Мнлована Грбовииа са 50 конћика, а на Палежљ оде Вковх. , кнезљ Сима и Катић -b Внко са 600 конљика. Дође везир-b на конакљ на Беле - воде у Жарково ; сутрадант. спреми се Карађорђе и «u ови cij ШјИмс око 2000 конаника болћгт. одт> болКга. све <а оружћмћ. Конбици около стов. а Mi>i сз Карађорђем7> уђемо у чадорт, Везиру на разговорт>- Катићљ толмачи — (3a6opaeio самг> казати : ону ноћв кадг> e везирт> на конакт> на Беле воде дошао, сва четири да»е. сћдну у лађе и иизг, Дунавт> безг> ФамилЈе побегну. Може бмтн да е и Везирљ рекао да бегаго. —1 Ту намч> Везирв златна брда обећава, но наипосле Карађорђе рече : „Фала ти ч. паша. мм знамо да царЋ нама зулума нечини и рад-b е , и тебе е послао да насЋ умиришљ; алн даје су ноћаст. низг> воду побегле, они ће у Видину воиску покупити и опетв на iiact ударити, као што су и за Хаџи-Муста-паше чинили , докт> га веће и убише. Зато ти укратно кажемг>, да четири да1е докле годе нама у руке недођу мртви или живи, никаква мира дотле нема, нити ти о миру говори, и сђ Б огомтј." Везирљ Бећир-паша уплаши се, и рече : „Бег-ђорђе отург>! отурт. ! и кажи ми кога имашЂ да пошлћшљ у Ада-кале, а ћу послати на стрица Реџепова да iK no6ie." — „Имамт>" рече Кара-ђорђе ,Ми ленка Бинбашу." И тако везирљ напише бурунтпо Реџепову стрицу, да изда четири дћ!е, да in Миленко Бинбаша nooie и главе донесе ; тако исто и Реџеп-ага своме стрицу пише : Ако ненобје Фочића Мемеда, Мула-ШсуФа, Кучук-Алјго и Aran.iiro. да ће онт> одг> Бећир-паше погинути. (Даду писма Бинбаши Миленку Стоиковићу. онг> узме момке, сћдне на Чето-каикг. , дође у Ада-кале, покаже писма стрицу Реџепову, а чету е остаbi'o на полго. Реџеповћ стриц-b види везирову бурунт!н> и Репепово писмо, и рекне: Иди, пакг> дођикадг>се смр кне. Миленко дође, онг> му покаже собе гди су ^aie. Миленко обколи, Турци угасе свеће. Миленко запали доста itpria и баци унутра , засветли се и они сћ полн све iiooin) , главе одсћку и у БеоградЋ донесу.) КадЋ везирг, ci, конака одћ Белм-вода нође. мм изведемо нашу воиску вртал!. сата одг> камене цареве ћуupie у полћ, ставимо е око пута у две параде око 12

Фатји удалеко, поставим!> еданЋ топг> на едномЋ краго, одкудг> везирг> у параде улази, а другш на краго стражнћмг, одћ hynpie. Како везирЋ и воиска нћгова међу параде уђе, наши топови почеше пуцатн . еданЋ на едномв . а другји на другомЂ краго: у дднм Бошннка и у Везира капи крви у образи нема, тако су се устрашили. Прођу и оду у БеоградЂ удолнми градЋ. Сутра рано чои стриц7, ( КатићЋ, кне ?Ћ Сима , ГрбовићЋ и више кнезова оду у градЂ, однесу онм 9 пунктова, кое смо у Земуну одђ nyномоћника да!иски зактевали , а и кадЋ смо на ВрачарЂ дошли на Порту послали; тако кнезови и Бећир-паши прочитаго и кажу. да се по овоме можемо умири ги и т. д. Бећирпаша одговори: иншала, инш ала. iosiu, ће болћ бмти, све ћете добмти. Дођу Кнезови, и како е обичан 5bio да и Карлђорђе и друге старешине у Валћвскои воисци кодг> цркве се (одћ шатора) скуплаго у ладу, тако се и садЂ покупише. Кнезови казуго, да е Везирт> iiporiienie одобрјо. и да 6 јоште болћ обећао да ће он7> уредити. Запмтамо iK кадЋ е ВезирЂ све обећао изпунити. есте-ли искали, да или онћ или мм замолимо одт> Немца вдногђ чиновиика кои ће на нашемЋ уговору бмти, пакЋ ако бм мм покварили уговорЋ, нека Немци пишу у Стамбо.1Ђ. да смо мм криви, аколи турци покваре и зулумЂ почну, да НемацЂ нви Султану, кол е страна крива.' — Кнезови одговоре: Богме мм то нисмо искали, а валало бм, но иди сутра пакЂ ишти! Н сутра узмемЂ са собомЂ Петра Новаковића. ОдемЂ наипре кодћ Хаџи-бега. ionrn> могђ отца прјвтелд. и кажемЂ пореду зашто саш> доmao. Хаџи-СалибегЂ вели: То е добро, то треба да нштете, и ако небуде одђ комшјв Немца на уговору сведока, све ће бмти празно. 1 !ође онђ C7, Havia да намг> толмачи; дођемо Вгзиру, и кажемо да су Кнезови дошли и одђ нћга обећаић нћгово казали, да ће насЂ у добарЂ мир-b поставити, и да ће оне наше пунктове иоб су Кнезови гоче кодђ н1>га предетавлали, испуниги и да henib ч. пашо ннптђ болћ уредити него што мм иштемо; како то Кнезови народ}' казаше, сва воиска у гласЂ повика: да живи нашг, султанг, СелимЋ и naint> ВезирЂ Бећир-паша. То му изказа (преведе) Хаџи - СалибегЂ изђ Сребрнице. а паши се насмевше образи, поглади велику, белу браду и рече: Иншала, иншала, даси -апарумЂ! ПођемЂ опетЂ н скутЂ полгобимЂ и рекнем7>: 1 оштђ и obo те народЂ поздрав!о и лгоби ти скутЂ, да на ту нашу погодбу и уговорЋ зовнешЂ или тн, нли мм да зовнемо, еднога одђ немачкога двора чо века да наиЂ буде сведокЂ уговора, па ако ми преступимо, нека Немци аве нашему цару. дз пошлћ воиску свого, и нека све Србе изсћче, аколн турци покваре и нама зулумЂ почну чиннтн, као што су чинили, нека Немци као наше наиблнже комппе аве нашему цару, нека царЂ пошлћ свога еднога Везира и воиску да naci одбрани. КадЂ Хаџи-бегЂ изтолмачи, онда ti мои ВезирЂ закрвави очима пакЂ громоогласно: ОлмазЂ, олмаз7>! — и ioiuте rpoMOBHTie по rpehiii пут•>: ОлмазЂ ! (неможе) рече, у нашега цара землго несме се нико мешати , у нашега цара доста има вернм турака, кои ће му казати, ко буде кривЂ." Пођемо скуту и одемо. — Дођемг> у логорЂ, опетЂ се изкупе старешине и Карађорђе пмта ме: Е, коекуда шта си добмо ?" — „Добмо самв три велика Олмаза" одговоримг, л — „неће паша сведока.' и нореду све изкажемЂ. А Карађорђе кздђ све саслуша