Šumadinka

« Г,2'»

сведочава већма HtioBa сурова свирћпосте. него коначномђ пропасћу и исчезаванћм-ћ староседјоца cniio острова западно -инд!нскогћ архипелага, и го за само 50 годипа после долазка Шпанволада у АмерикЈ. Но нн еданг> одћ obw чудноватб! оСтрова , кои се као раиске градине изћ ,,\и.1дду и едне ноћи" подижу надЋ плавомЂ површиномг. антилскогЋ мора, Hie грознје одћ крвника шпански страдао, нити заслугкуе збогг> ское крваве повћстнице и судбиие веће ссжалЈ.нћ. него острово Хаити , или „Сан-Доминго." Ово последнћ име дали су му шпаш.олскн насел1 .нии ,и; e.ph су ови са грозном-ћ инквизицјомћ ј иученКмЋ и тешнимЋ оковима доносили у несрећне землћ и по пекогљ Светителн име. Брои индјински <;тзроссд|'оца у оно време кад-f. ое Кр истофђ Колумбћ 24. Новембра год. 1492 првмп путт. извезао на острово Ханти, caspesieioi исторјоиисци ра чунат одЋ I—3 мнлтна душа Толико е могло лако 6wти, сз^дећи по величини, по великои плодовитости землћ, и по миролгобивости и благимт. нравима жителБСтва, uos нико у нјповомђ cpehiiOMi. iiokoki узнемираиао Hie, изузимагоћи разбоиничке Караибе, сз г с!.де са оближвг.и мант.и острова. Год. 1501. бмло се жителт.ство непрестанммЂ свирћпимЋ истребителним!. ратомт. тако нко умалило. да су ШпанБОлци, за избавити острово одђ пропасти, нрелоручивали, панаипосле и закономт. наредили, да се тамо доводе изт. Африке црнци. кои тамошнК ноднеб!е бо. лћ поднети могу. Год. 1516. износш е брои Индјанаца само 40.000 душа, год. пакт> 1528. едва 4000 а концемЂ прве половине 16- n. вћка већЋ е сасвимЂ несгао сђ ли ца землК оваи чудноватми прастармн народЂ. заедно са С воимђ езикомЂ, своимч. обЈ.мчаима , нравпма и нзичеСКОМЂ вћрОМЂ. Д1.ло „HcTopi« Кацика на острову Хаити* 1 написано г. Емиломђ Ноомђ, уроћеникомЂ овоп. бисера између антилски острова, поставило е себи задатак«., да опише повћстницу последнћи Кацика , да оскудна предан1н и причана о првммЂ жител1.има овогђ острова покупи, и изђ мрака вћчне заборавности подигне Мило намЂ е, што намЂ се подала прилика, да жител1.има нашимЂ штогодђ и изђ HOBie повћстнице острова Хаити напоменемо. У почетку овогђ вћка побунили су се угнћтени Црнци на томђ острову проти†CBoiK мучителн Европлана, и по ужасномв рату оснуго тамо царство Црнаца, кое и садЂ постои. Но острово Хаити поделћно е на две половине. одђ кои е една монархично царство, а друга половина република. У садашнћмЂ царству Хаити говори се поквареним!. ФранцускимЂ взикомђ, кои бм рођенми ФранцуЗЂ врло слабо разумћти могао, и само вмша класа говори мало чиCTie. У републиканскои пдкђ части острова, гди е главна ваpoiui. Сан-Доминго, говори се већомЂ части шпанскимЂ езикомЂ. Но пређимо кђ д!.лу Но-а. Оваи почин!. свое дћло сђ истортмЋ одкровена Америке, и описуе укратко но зани.млћиво велике тегобе и »уевћрне неприлике и лредразсуде, сђ коима се племенитми КолумбЂ морао борити, докЈ. Hie наипосле сђ тешкомЂ мукомђ свого ма-

лу Флоту опремш и прибреж!е американско пронашао; дал1. описуе излазакт. Колумба на острово Хаити, и нћговђ првми састанакЂ са ГваканагарикомЂ. Кацикомг (кралћМЂ) провинцје Мар|'енске, и продужава затимЂ оваио : „Инд1ански пражителБК држали су, да су шпански освоителБИ сђ неба пали, н счатрали су iB за надзеина створенл. Сђ hiiiobhmh чувствомт. стра а и ужаса помћшано е бмло чувство дивленн и страопочитанн. Изузимашћи сусћде са оближш.н острова, непрЈателБске Караибе , кои су се снажнимЂ саставомЂ тћла и суровосћу ико разликовали одђ нћжнм и миролшбивм Хаитјннаца, сђ коима су они често ратЂ водили, нису ХаитЈннци никадЂ никаквогЂ странца видили. Онп су миi лили, да сс цћо свћтЂ састои само изђ неколико острова, а острово Хаити да ! имђ е средсреда. По Hhioвомђ ммшлћшо подигло се сунце и месецЂ на небо изђ едне Hi.ioBe освећене пештере. као какве ракетле. Онн су звали сунце Xyiy, а месецЂ НонунЂ. По предашама нћјовамт. ишли су некадЂ и сунце и месецт. у дружтву, Но месецЂ видећи, како е сунчана светлостт, нћгову сниностб потавнила , побегао е и сакр|'о се одђ тешке туге и саревнованн. Одђ тогђ времена опажа се онђ само ноћу. Пре разстанка сунца и месеца бмло е сунце единми предметЂ нбшвогђ почитана; но одкадЂ Нонунз. (месецЂ) ноћи својомђ питомомђ сребрномч. сниносћу осветлива, одђ тогђ времена стекао « онђ међу Индјднцима млоге приврженике , кои нКгову npiaTHv сниnoi'TT. предпочитуш засенавашћемЂ жару сунца. Већа частг. Tiii островлана рачуна време по месецу и раздћл10ш дане по нкговомђ току. Они никадЂ нису нмтали : „колико ћете даиа нутоваги ?'• него: „колико ћете ноћи на п^ту преноћити. ?" У време младине чекаш ИндЈанцм сђ наивећнмЂ нестрплћн кмђ , да се месецЂ поави и чимЂ га опазе, оии излете гомилама изђ CBoiK палмовм колеба и вичу: Нонунг,! НонунЂ! (месецЂ месецЂ.') Исто су тако имали она чудна понатча о човеку и о створенш света. Они веле, да е Лонко (кои е нтловђ и АдамЂ и Ное) изрезао изђ пуика и бутине прве лшде: Ракумона, Савакона, Ахинаона и Курумона, кои су се после млоговидногђ претварана наипосле претворилн у звезде. Лонко е живш дуго време безЂ дружтва. Нћгово в заниманћ бмло обдћлаванћ землћ. ПочемЂ е лшде и животинћ CTBopio, оставш е онђ предЂ смртЂ едну велику башту засеану и засађену свакоакимЂ плодовима и дрвећемЋ, кош пакЂ Инд!анцм, кои су после нћга дошли, нису знали обрађивати. Тада јимђ се наново поавн Лонко у виду старца и учш iH е садити , жнћти и савЋ полт,с.к|и радЋ радити. СаваконЋ, другји потомакЋ Лонковђ , владао е као звезда иадЂ буиномт, иишомђ , АхинаомЋ владао е иадЂ маломЂ кишомђ и вктровима, а КуруманЂ, владателв морски бура, дизао е страовите волне на мору, прождирао е лађе и лшде. причинавао е прили†i' одливђ- Народн, кои с) овои плодовитои планинскои землЂИ у време навалћивана и освоена Шпант.олаца обитавали, живили су од1, лова, риболова и землБОдћлЈл. Они еу