Šumadinka

У БиогрлдЈ 1. С е II т е м б р а. 1 8 5 6.

шуиддгга&д, Л И С Т f S> ЗА пш£1шм » 9 мшжг ш Учредни^о и издавателв Лк fomnpi fli. НенадовићЂ.

ir Оваи листђ излази у Вторникт* и ЧетвртакЂ на по табака , а у Суботу на табаку. 1Ј/ћна му е w Xrj !• \ • . ry , /fo Sto* за три m 'fec. 5, а за no.ia године io. цванц. оа or.iace n.iaha се од-б врсте 5 краиц. за трипут-в. шУ ?-

С л е п а ц % Слепацг. иде одг. врата до врата Те помоћи по селима проси, Незва, нданЂ, другога заната До гуслице што уза се носи. А када е o6pe^io села , Ont се с.1ази у градове гиавне, Па до.5ази у дворишта бела Полковнина и господе славне. „Даруите ме. о господо драга! f.*, \ MU.iGC'i^ имаите ■ Одт> вашега големога блага Мени, слепомљ, кои динарт. даите !" „А гпта ^адишг. са алатомг. твоимтј ?" Смегоћи се лмташе ra они; „Певамг., реме, добротворма своимг. Кадг. ми когодг. кои дарг> поклони!" В Е. видимо да башг. среће немашг. ! Болћ б' бмло да пилиће чувашг., Или гдегодг. у мраку да дремашг., Ил' безпосленг. у меове дувашг,." „Ахг., тако е ! — рече слепБШ на то Садг. текг. видимч> да самв права беда ! Али, молимг., иекрив'те ме зато Што а нисамг, господскога реда!" Па жалостанг. om. одатле оде Међ воинике и грађане просте : И они га пмгаше одг. моде: „Шта радите? и молимо : ко сте ?" „Л самћ онаи , гато узг> гусле гуди ! Оћете ли да вамг. певамг. штогодг. ? Само молимг. — вbi сте добри лгоди , Да ми неће замериги когодг. ?" „А. Богб сг нама ! и мм валвда зпамо Да човеку песме жИвотг. сладе, И мм доста слепаца имамо, Кои намг. i& увекв тазе граде.

Де. певаите што наиболћ знате : У мете ли певат' лепу мацу ? Ил' девоике како ноћи крате, И Анчица како лгоби Ацу ? Или ону песму одг> мегдана, Где се гонакг. све еднако брине, Полазећи на бои на душмана. Да сирома како непогине ?" Зачуди се томе сдепацг. ако: „Фала Богу. да чудне челнди l Та овде е зло и наопако, Л бм мо]н> умрет« одт. глади !" Па опанке за нс»ге притеже : „Идемг>. рече, одкудг. сам!> и дош о, Та овуда сви на мене реже. Идемг. , докг, и rope нисамв прош'о !" РУКОШЗСИ ПРОГЕ HlTie НЕНАДОВНћА. (НроДЈ л;ено) Веће како е везирт. дошао, стало е свуда примирје, Иду нашн лгоди у Београдг> и Смедерево слободно. Одг> наше Haxie одпустимо четири nvHnanie, да се кодг. кућа одморе месецг. дана, пакг. да дођу да ове измену на Врачару. Пођемг. н и дођемг> кући у Бранковину, да се снремимг. за у Pociro, алг. ето ти Дамлна изг. Кутешице кг. мени : Аиде — вели — забога , ено Турака на Дрини и Hie iS врло млого, излазе те плнчкаго пакг> опетгг на ДР НН У; а мм сћдимо на Симину брду, тамо е Лука Грбовићг> и ћурчјд, али еданг. другога неслуша, а лако бм Турке (т. е Мусагу) разбили." — (Oq«ra смо Дамнна изг> Кутишице 5 л и стрицг., у почетку слали у Црну Гору Владици и граФу Ивелићу у Рисанћ, и молили, но Ивелићг. одговара , да е нћговт. господарг. т. е. Русг. сг. Турчиномг. у великои лгобави , но упућуе насг> у Цариградг> да Султана молимо. И то ћете Ивелићево писмо наћи у моимг. артјима, а владичино е изгублћно). Даминг. еднако салетјо : аиде ! — Н му кажемг. да безг. воиспе нећу ићи. — „Аиде,— вели — воиске има