Šumadinka

У Б 15 о r р а д у 7. Се п т е 3i б р а. 18 5 б.

шжмадкакА, ЈИСТЂ 3 А » ђшјшу ж жда©таш<

Учредникт. н лгдавателв iw6onrp% sk. Нонадопи!!'!..

ТР"Ч V ° ва " лист- б из.чази у Вторнккљ и Четвртакћ на по таб*к<. , а у Суботу на табаку. Ц+,на r.iy e « « л л за три мћс. 5, а за no.ia год^че lo. цванц. «а огласе п.ића < е одт. врсге 5 краиц. за трипутЋ. v М зб внутрености ко што има даиати учредничеству за ирошло полгод1в, нека ст> прво. полазећимтз делижанцомБ послати изволи.

ZHMHA ТБОРЦЗГ.

.,Восп.1е1ците рукама вси нзици. вокликните Богу гиасомљ радован1а. ,; Творче 6.iarifi свег' што И што гледа и што с' видит' неда, Творче дивнми сунашца и звезда, Плавогч, неба, звезданога гнћзда, Шестокрилм серафима горе Кои Тебе невидимо дворе, И дубравнм и врлетнм ropa II зеленм езера и мора, И иивада што in краси цвеће Гди c' пчелица на крилима креће, Како с' дивантз, како непоннтанљ, Тебе слави сирома и знатанљ, Тебе слави великш и малми, Тебе слави и душомљ Те хвали. Tbi си свакомћ отацљ едантЈ истми Кога духг. тект. оншвлава мистбш: Тбј ои страшанЂ, алљ си и преблггји, Tki си моћанЂ, единственЂ у снаги: Како грме Твое снашне речи КадЂ громЂ страшно тресући заечи! Па каква е светлостг. Твога ока: Мунн итра са неба вмсока. Боже биагји , кога езикЂ свакш (РапавЂ, оштарЂ. гладакЂ чисто сладкш) Другче слабомЂ речи именуе, Али умомЂ оно допунЕое Што се речи изразит^и не да; У нђои сама вмспреностг. се гледа, Идеали у мудрости. снаги И блргости — .1 икђ Твои Bosise и благји. Благоств Твон изђ свачега блиста.

Благостх, Твоа свудЂ е една иста, II ::одђ слона и малога мрава, Кодђ лог.тира и страпшога лава, Кодђ цветића и грма вмсока, Кодђ потока. сузице изђ ока. E^«»«-oe™r r !^sna Ј7ЧИНИЛЗ гт<Гк ** Да чамЂ славуи "нако сладко i;oe, ЕлагостЂ Твоа створила вселену 'Зако красну, китну и зелену. КудгодЂ кренемт. умилћна ока Ил на брда врлетна, вмсока, На долисе, горе и дубраве Витке еле, боре растомв праве, Ил' на мрава удна и малена, На лептлра слабачка, шарена, На бубиде у травици златне, На класове витке, лакоклатне Свуда Тм си, свудЂ вмспреностБ Твон, Свуда Тебе види дунла мон: У узхиту она с' топи Боже, А шта друго и чинити може?! ВоЛЂОМЂ ТвО !ОМЂ ДуХЂ ми с' ГОрв ДИЖв, Hi.omtj се сунце у вселенои движе, Во 1 ђомђ Твошмђ дуга небо шара А мунн ra опетЂ итра пара: БезЂ нћ небм ни а уживао Животђ оваи, да ми г' ниси дао, БезЂ нћ не бм ни певао вако Да угодно нбоизи nie тако ; Она узр -.жђ свзкогђ е постанн, Она узрокЂ живота и станл, Ot.a узрокЂ напредка и среће. На ливаде она цвеће меће, После мразомЂ лнјтммђ ш nonpie Те дражести онде више nie. Да дивапћ си Створителго благш !