Šumadinka

УБ иограду 25. С е и т е м б р а. 18 5 6.

тЖМАДШШША

ЛИСТТ. 3 А кк & шжжмпмпе & • ш&тжшш-

Учредник-Б !i издаватеит. Лгобомирљ ei. Нсиадопии.

ТЕЧ. V.

Ован листт» излази у Пторникт. и ЧетвртакЋ на no табака , а у Суботу на табаку. Ц/ћна му е за три мћс. 5, а sa no.ia године 10. цванц. За огласе плаћа се одч. врсте 5 краиц. за трипутљ.

Л' »5.

М |> т в м S Г о с т т.. (ГТродужено) Сћ tbimt речма скочи старацљ и обузет -б наигрђомЂ слутнвомЂ пође у спаваћу собу ЛелосавинуСтрашлБВО корачала е за ибимђ госпон Мирковићка. О нђ метне свок) дркћућу руку на скакавицу одт. врата, полакоЈи отвори, иедва е дисати смео; и будући нечу никаквогт. гласа, дуго ce me усуд10 на кревет-в погледати. „Иди види, мати!" реине онт> са стегнутвштћ срцемг.. „Та она мирно спава!" одговори госпон Мирков и ћ к а. И онђ погледи тамо. Лепосава лежала е у постелБи мирно, нћжно лице са заклоплћнммЂ одт. готренћгт. санка очи^а 6biauie ioniTe на своме месту. „Али живи ли?" запмта господар -б Мирковићљ, и држаше неповерително подизанћ и спуштанћ дишући npciro свогђ детета за обману o^iro. ТекЋ кадЂ е нћну топлу руку додирнуо, разведри му се мало предт> очима, а iouiTe више кадЂ она, тиме разбуђена, очи отвори и пре свега лгобко али зачуђено насмеа се. Мати iofi изасни узрокЂ посћте и приповеди ioK како е таинствено нестало господара Петловића и како е изђ тога произишао новђ стра за нћногЂ отца. И сздђ су бмли сви задоволбни и весели. XIX. Но ioiUTe су задоволвши и весел^и бмли, кздђ су сви тога истогђ дана за вечеромЂ седили и чули, како една кола кроЗЂ сокакЂ прозвркташе и наеданпутЂ се предЂ кућомЂ зауставише. Лепосава прислушиугоћи ђипи и викне: „МиланЂ!" — Онђ е и 6wo, Сви му на сусретЂ поитаго. ГосподарЂ М и р к о в и ћ ђ загрли га срдачнЈе него икадЂ при добродошлици. Питанн и, одговори летили су иладама. Пмтало се, одговарало и опетЂ пмтало. ОтацЂ Мирковићт. учини напоследакЂ краи овои гунгули. и наместн команданта на обично место поред7> себе кодђ астала. Али сздћ кзнова започне живостно и весело тороканh. „А аоммслите само," повикне господарЂ Мирко в и ћ ђ, <; помислите само,ди-

ко, капетанчићу, кодђ насЂ е бмо ђаволскш дедЂ, мрtbmi'i гостђ и прочгаа, и то онаи суштш, бмо у Н — Б . . , бмо овде у кући. Шта вм на то велите ? Па шта ћете рећи докђ вамЂ кажемЋ, да е онђ опетЋ свое трк изпрошенице пре него ли е прошло дваестЂ и четири сата упецао. То е бмла наипре ено она цура Лепосава, после Милица управителћва, а трећа девоика Ку мр i а кодћ накиткинћ. Сви овде у вароши поплашкли смо се као мала деца и прочаа." КомандантЂ изђ гласа се насмее и рекне. „А н самв сћ нбимђ данасЂ у поштанскои кући у Ж . . . наподне и ручао. Ви валБда подразумевате гог;содара Петловића, као што а држимЂ, а никога другогћ?" ГосподарЋ МкрковићЂ едко се насмее. „ГосподарЂ ПетловићЂ или господарЂ Патковићх.! Бмо онђ ко mv драго, онђ е текЂ суштЈн мртвми гостђ, и онђ неће до6бгги Лепосаве, ма онћ бмо башЂ и господарЂ Петловић -б и ирочаа. 6рЂ в небм могао поднети, да ме свагда гроза подилази, кадЂ годђ у зета по гледамЂ. Ако е онђ зацело синђ мога прјатсли, тимђ горе по нћга , ерЂ онђ савршено онако изгледа као што сте Вм мртвогЂ госта описали." „Ахђ !" повиче капетаиЂ „у томе е онћ савршено невинЂ. КадЂ самБ вамт> а оно вече стару гатку o мртвомв госту у зимн Н јзђ дружтву приповедати морао, па е требало да оиишеиЂ нћгову сполншностђ, нисамБ могао у итнби наћи за мого Фигуру никакавЋ оригиналЋ, него башћ истогђ господара П е т л овића. Онћ ми падне на умЂ, ерт> тада ми е двоиномђ мрзакђ бмо. КадЋ сзмћ овогћ лета са мојомђ иомпанЈомЂ у Н — Б . . . премештанЂ и на путу амо сачо неколико саг!н одђ окружногЂ места удалћнЂ бмо, наканемЋ се те се свратимЋ на кратко време у нћга. ОдемЂ на ручакЂ у rocTio ницу кодђ праискогђ кралн и ту између св!к) rocTiro. кои су на ручакЂ дошли, авоми падне у очи необична вмсина гоеподара П е т л о в и ћ а, кои е са читавомЋ глзвомђ све надмашавао, а у истмК ма и нћгс.ва црна коса, нКгово бледо лице и црно оде-