Šumadinka

положенн народнога. По.штични основи могли су донекле изаснити насил^е, учиикно владаоцу. Могло се навести више или манћ изисниванн одђ стране рата , да се улепша то вређанћ достоанства ирава. Али у оваи парљ, кадтз се неможе навести ни едант> одћ ти основа, мислимо, да е немогуће оправдати предљ судомљ справедлБивости непрестано пребшванћ туђе вписке на грчкои землБи. А тако су у томв одношент и прве рћчи бвгле асне и опредћлћне, кое e наш-Б пресв1 ,тлБ1и господарт> изronopio, кадт. е воспоставлћнК мира ставило цара у станћ, да може свои гласљ дићи. i\Ibj нисмо наше мнћнје таили предЂ кабинетима и нећемо га се нииадЂ одрицати. Али зато опетЂ мислимо да смо душни додати, да се мм шштђ непрестано надамо. премда резултаги нису подпуно одговорили нашемЂ очекиванш , да нећемо сталти усамлћни на полнз, гдћ е лраво и правица очевидно на онои страни, KOto ми бранимо. Што се тиче кралТ.вства неаполћСкогЂ , то премда шштђ nie дошло дотле да се у помоћљ притекне, ипакЂ се вала што пре постарати, да се далши развјитакЂ те размирице предупреди. Крала неаполвскогЂ притеснаваго, и то не збогЂ тога. што бм онђ можда пренорачјо какво обвезателћство, кое му налажу заклгочени са странимђ дворови>А уговори, но збогЂ тога, што онђ , упрагкнлвашћи своа неоспорима суверенска права. влада надЂ своимђ поданицима онако, као што онђ за добро налази. Нама 6w све ово врло понктно бмло, кадЂ 6w едно правителБство изђ прЈателћСки старана и добромислећегЂ побуђенд понудило другомЂ свое савћте, па макарЂ ови имали и видђ саме опомене; но ово ндмђ се чини драина граница, преко кое се нскако далћ н .ебм смело ићи. БашЂ у садагпнћ време неби требало изгубити у Европи изђ вида, да су сви владаоци између себе по праву равни, и да се међусобни нгЛови одношаи неуправлжопо простору аемлћ, него по светости нб 10 вогђ суверенскогЂ права. КадЂ 6bi дакле когодђ xtlo одђ крала неаполвскогђ изнудити уступлћна у смотренго унутрашнћ управе нћговм држава претнама ила непр1ателвскимЂ демонстрац1 *ама , то бм значило насилно преотети му нћго†аукторитетЂ, то 6bi значило владати у мћсто нћга , наи после то 6w значило авно прогласити претежно право ачегЂ надЂ слабшмЂ. Hie нуждно, да вамЂ кажеит>, како 6bi нашЂ узвмuieHbiH i'ocno^api. и царЂ судјо, о оваквомЂ прекорачаванш граница и права. Нћг. велич. царЂ нада се, да до тога неће ни доћи. ЦарЂ се, велимо , нада томе у толиио аче, што е ово оно исто начело. кое су оне државе, кое су ставлћне на чело цивилизац!е,и у кои.ма е начело политичне слободе до наивећегЂ развштка дошло, исто начело сва кадЂ прнзнавале иусвоавале. и тоу толикомђ степену,да су оне покушале , упражнавати га и тамо, гди су околности то показивале као нешто изнуђено и наметнуто. Bw ћете се постарати. да кедгодђ се кодђ правителг.ства, при комђ bw резидирате (одправлате посланичку дужностг.) поведе рћчЂ о предреченимЂ пмтанама, bw асно

изложите сваћанћ и ммшлћнћ нашегЂ узвишеногЂ господара. Ова е искреноств природно слћдство системе, кое се царЂ одђ оногђ дана, кадЂ се на престоиг, CBoifi предака попео, придржава. Ова е система вами позната. ЦарЂ е радЂ са свима правителЂствима у слоги и споразумлћнн) остати. Нћг. велич. мисли , да се то наизгодн1е постићи може, ако ни у комђ одђ ohw пмтана, коа стое у свези са авнимЂ иравомЂ Европе , свое шлћнћ не прикр1е. Онаи савезЂ држава, кои е крозЂ ду. га времена у дружтву сђ нами ова начела у важности одржавао. и коме има захвалити Европа мирЂ одђ 25 година, непостои више у своме староме виду. Bo.ia нашегЂ узвмшеногЂ господара неће зато ништа да зна. Околности дале су намЂ подпуну слободу дћлана. ЦарЂ се пре свега рћипо, да обрати сву cboio пажнго и старанћ на благостанћ ceoifi поданака, и да управи cboio дћлателностЂ на развитакЂ унутрашнг>и производнм извора землћ, коа ће се дћлателност*. само онда на иностранство обраћати, кадч. то зактевали буду положителнн и несумнЂиви интереси Pycie. Pycia пребацуш, да се она одђ cbiio одцеплгое , да она ћутн и равнодушно гледа она дћла и догађае , кои нит' се слажу са строгимЂ правог .јђ, нити пакЂ са справедлЂивосћу, и да се она суморно мргоди. Pycia се немргоди. она е само дошла кђ себн и опоравлн се. Што се тиче ћутана, кое намЂ неки пребацуш и у кривицу приписз'ш, то мм можемо напомену-ти и подсетити свакога, да е недавно проти†насЂ скроена бмла вешта агитац1"а (по-гаино дћиствованћ проти†кога) и то само зато, што смо мш свакадЂ подизали нашЂ гласЂ, гди смо годђ за нуждно сматрали, а то ради обране права. Оваи пакЂ постуиакЂ Pycie, кои е некимЂ и некимЂ правителБствама бмо одђ користи, Русш пакЂ одђ никакве ползе, изтолкованЂ е тако , као да мм тежимо за Б огђ зна каквомЂ светском*. владомЂ. Mw 6w могли оправдати наше ћутанћ упливомЂ овогђ подсећавана. Но mw ммслимо , да такво владанћ неприличи еднли држави, којои е промисао божји опредћлЈо онакво мћсто у Европи, као на пр. Русш. Ова депеша и т. д., показуе вамЂ, да се нашЂ bw coitiS господарЂ не креће у границама овакове роле, кадЂ ммсли, да свое мнћше треба да нзави отворено. Ово ће царЂ чинити у свакои прилици и случаш, гдигодт. гласЂ Pycie праведнои ствари одђ ползе бмти може , или гди достоинство цара зактева, да ммшлћнћ и сваћанћ цара неостане непознато. Што се пакЂ тиче употреблћна наше матер!алне снаге, то е царЂ своме собственомЂ благоразсуђенш предоставјо. Политика нашегЂ узв ^шеногЂ господара естБ политика народна. Ова политика Hie ннкако себична ( саможнва); но тиме , што нћг. царско велич. ставла интересе народа свои у npebiii редЂ свога старана, царЂ недопушта, да се обраћанћмЂ пажнћ на собствене интересе може извинити повреда права странм држава. Bw сте опуномоћени и т. д. ГорчаковЂ.