Šumadinka

У Б и о гр а д >• 16 О к т о б р а 1856.

ШУМДДНМЕД, ЛИСТБ ЗА 11 " шшшт, шжћжшш- ш змж УчредникЂ и издавателв Лгобопир« 39. НенадовиКљ.

Ован листтћ излази у Вторникт. и Че-гвртакт. на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е ™ „ за три sitc. 5, а за no.ia године 10. цванц. За огласе плаћа се одт. врсте 5 краиц. за трипутљ. •/»=

ПрстенЂ госиоднна Жарковнћа. (Продужено) 8. СачинитеиЕ. призпае. да му се садг. господинт. Л шбибратићт. врло рано noBBio, будући га еузнемирти Hie му дао учинити важно едно примКчате, за кое му се таман-b згодна прилика указала. БеЗБ сваке сумнћ, господинб Жарковнћт. поредт. плашБиве девоичице заборавјо е на свок> користБ. Има неки ствар1и, кое се никако сђ озбилвности извршити недаду ; међу те ствари спада ступанћ у познанство бмло сћ каквим-ћ ученимљ човекомх. или ст. каквомљ женскомЂ, — epi> сђ obomt . сортомљ лн )Д1и теже е у познанство ступити , него сђ осталим-b светомг>. Обмчно е наиболћ првни овакављ састанакг. за шалу сматрати, докле самомћ ириродомЂ у озоилбноств неиређе. Господинђ Л io б и б р а т и ћ ђ , оваи велик!и помоћникђ у саданвои неволБИ, довео е долазкомЂ своимђ све у свои обичнћЈИ поредакЂ ; изгублћне папуче дошле су на ноге, а одлетивипи шеширЂ на главу. Само едно е остало што шб. као што се видити могло, у CTapiH редЂ повраћено, — главе обои младм лгод!и. Господинб Лгобибатић -б 6 bio е у томђ погледу илого искусн1и, него што 6bi човекЂ ммслт 6 бш. Онђ е уверенЂ бшо, да су се ово обое едно у друго забленули, и да у средЂ белога дана невиде правога пута. ШеширЂ и папуче утврђивау га у нћговои приметби овоВ. Онђ се осмену, узеде господина Жарковића подђ руку и оде сђ нвиме у кућу. n A тм Христино," рече онђ набурено устрашенои девоици, „знашЂ ли да су наше лгоде у баштенои кући остале. И мислимђ , да 6bi добро 6б1ло донети ifi нама у собу; тамо е ладовише." 9. КадЂ су се господинђ ЛгобибратићЂ и Жарковнћђ за асталЂ посадили, поведе господинђ Жарко-

в и ћ ђ врло мудру беседу, да 6bi само sa6aiuypio свого забуну. Онђ бм га волео бмо пмтати за Христану, ко е она ? н одкудЂ е ту дошла? и шта е она овде ? — Но место тога поче онђ овако : „Морамо признати, да познаванћ звезданога не.ба, вагкносћу свошмђ сваку другу науку превосходи. Та кадЂ се само опоменемо чудногЂ и грдногЂ путовавн светова по неизмеримомЂ простору. ..." „Аи", прекине му речБ господинђ Л io би бр а тн ћ ђ, „шта вм то опетЂ садЂпочесте? Н држммт 5 да вм болбда сђ мошмђ нећакомЂ на беломе дану нисте иеимтивали звезде ?" Господинђ Жарковић ђ савЂ се зарЈмени. „Она 6 дакле ваша нећака?" рече онђ. „Аи, господинђ сусћде," настави господинђ Л н >бибратићЂ: „Немоите ме држати за луду. Л импмђ добре очи, иако нисамБ грдна путованн вр.ши светова примћчавао. — Али Bbi сте ранћни као лисица, него iseћете да то признате. Славимо мм заедно и почитуимо искрено Бога и истину. Вм сте ранћни." „Та шта говорите вм?" пмташе га господипђ Ж а рковићЂ: „Н васЂ неразумемЂ ! Шта е то ранћнЂ? „Да, да радо бм сте се вм", настави речитми господинђ ЛгобибратићЂ доста немилостиво „за смоквино дрво сакрили, као и праотацЂ нашЂ АдамЂ, кодђ е сгреuiio. Али господине сусћде, а се неиграмЂ HtMj'pe ; па садЋ доста и Аминђ .' — Христина вас -ђ е научиларазпознати добро одђ зла, али а васЂ зато нећу изђ ран протеривати, будите уверени !" Христина имђ на срећу или на несрећу прекиде оваи разговорЂ. Она е донела набранм лгода и лздиа вина. Господинђ Лгобибратићљ узме св<ио нећаку за руку и рекне: Небм ли tbi кодђ насЂ остала Хриетина?" Она, сва заруменивши се, извнннвала се итнимђ посломђ своимђ. „ПознаешЂ ли тм овогђ Господина?" упмта е далћ. »fl самБ господина ЈКарковића доиста неколико пута виђала, кадЂ е крозЂ наше село на конго пролазт," одговори она стидлбиво.