Šumadinka

УБ иограду 20. О к т о б р а 185 6

ШУМДДВНКД, ЛИСТЂ 3 А ШЖ S IliMll Учредникх. и издавателв Лгобомпрљ ЕЗ. НепадовиКЋ.

TF4 V Оваи лнстђ излази у Вторникт> и ЧетвртакЋ на по табака , а у Суботу на табаку. Ц4на му е

за три »rhc. 5, а за no.ia године io. цванц. За or.iace плаћа се одт. врсте 5 краиц. за трипутт.

. Ј' 106

Н л д п н < ii. Овд' у ОВОМЋ ладномЂ гробу, Увенутми легки цветЂ: У пролетнћмљ своме добу К.ои остави оваи светљ. ОгацЂ, мати роне сузе, Тежка туга мори hijh : Горка смртв имђ млого узе, Оваи гробљ е нвина кћи. ИрстенЋ госиодина Жарковића. (Продужено) 12. СутраданЂ кадт> се сунце родило, и врЂОве вмсоки планина обасало, господинђ Жарковић! већљ е 6wo према огледалу. Онђ садљ примћти, да пролеће нћговм дана тште Hie прошло. — У двадесетљ осмои години јоштђ се човек-b младићемв назвати може. 1 оштђ десетЂ година, па бм 6 бјло тридесетЂ и осамЂ. Ни то ние тако страшно. 1оштђ една десетина година изнела 6w четрдесетЂ и осамЂ! — ОХристино, Христино, тада већЂ зима лишће обалгое , сокови усишу, а снага изчезава!" Окђ се заиста кицошки обукао преко свога обичаа: црнЂ капутЂ. бео свиленни прслукЂ и црне панталоне. Лепо е косу очешлнло и угладјо. БеЗЂ сваке сумнћ онђ се тако наместјо и cnpeMio да срцемЂ X р и с тин и н имђ завлада. Сви кућани нКгови зачудише се томе; а нарочито домостроителвка нћгова Ана дође чисто изванЂ себе. Жене у свзквимђ обстонтелствама умего се наиболћ наћи. Ана се у себи потаино смелла, и шапнула е поверително свима на уво: „Bbihe у кући велике промене." ОЈч стали мишлау, да у свету ние ништа нем огућно, и гди е згодно 6 б1ло , они су крозЂ прозорЂ и врата, по авлш и no кући погледали за сиоимђ преображенимЂ господиаомЂ. Господинђ ЖарковићЂ иако е овако об^ченЂ и углађенЂ 6wo, опетЂ се Hie уздао, да ће тимђ моћи Христинино срце плћнити, онђ е, држао, да му за спаi;iи случаи 1оштђ кое орудје нуждно имати. —^,вдну лепу кнвигу изђ одабране кнвижнице нћгове '\ јАлепу киту мирисногЂ цвећа изт баште нћгоне wao е такође са собомЂ понети. Обое ово могло му е барЂ послужити за невино средство састанака и за почетаЈЕЂ разговора. Овако наоружанЂ и са неизказаномЂ неустрашимосћу изиђе изђ куће свое и пође кђ шуштећон реки, преко кое ће мостомђ прећи и кђ великомЂ друму отићи, кои долину ову сђ едногЂ кран на другш просеца , и коимђ путугоћа Христина на свакш начинЂ морала е проћи. Сва природа чисто е оживила била цвркутанћмЋ шева: облаци су се подигли са планина и одлетили кт> светломе сунцу. Нскимђ светимЂ страомЂ о&зета е бмла сва гора; — сва природа као да е н^«в;4^ербраженћ очекивала и изгледала. Господинђ ЖарковићЂ пунЂ усхићенн склопи руке. Онђ гледаше у цветуТ-у и блистагоћу се долину, као у кака†новђ светЂ у коме се Христина понвлгое. Сво величество и красота свћжега готра представлдла му се као торжественми уводљ у нћгову будућностк! У заносу овомђ ишао е онђ друмомЂ кђ великомЂ селу Радиловици, одкуда ће му се вгобезна указати, Одђ обале подизао се путЂ косо преко високи стена. кои су украшавали сђ десна и сђ лева широки и китнасти стогодишнби растови са надвишавагоћимЂ ifi гордимђ елама. У средЂ ове планине налазило се нћгово прекрасмо полбско добро, сђ кога се една добра дужЂ пута догледати могла, док' се годђ оваи ше у далвини међу шумомЂ и стенама изгуб1о. Овде е господинђ ЈКарковићЂ наумјо бмо да се намести и Христину очекуе. 6рЂ nie ioft могао текЂ тако на сусретЂ излетити, а да се нимало неприу-